Debata vlade i NVO u NBS od 28.10.2009 god

KOLIKO SMO ZAŠTIĆENI OD ZLOSTAVLJANJA NA RADNOM MESTU"





KOLIKO SMO ZAŠTIĆENI OD ZLOSTAVLJANJA NA POSLU

Zlostavljanju na radnom mestu u Srbiji su najviše izloženi mladi od 20 do 30 godina i starije osobe između 40 i 50 godina, ukazala je pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku Radmila Bukumirić-Katić na debati koja je u organizaciji Centra za demokratiju odrћana u sredu, 28. oktobra 2009. u Beogradu.

"Mobing, odnosno zlostavljanje na poslu, u Srbiji je najizraženije u procesu utvrđivanja viškova zaposlenih, kako bi radnici bili prinuđeni da sami daju otkaz", kazala je pomoćnica ministra dajući uvodnu reč na debati na temu "Koliko smo zaštićeni na radnom mestu".

Ona je podsetila da je Vlada Srbije utvrdila Predlog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu i kazala da će, kada zakon bude usvojen, svaki poslodavac imati obavezu da uputi radnike u to šta je zlostavljanje, kako ga izbeći i kako reagovati u tom slučaju.

"Cilj zakona je da obezbedi celovit sistem zaštite od zlostavljanja, kako bi se izgradila humana i zdrava okolina u kojoj zaposleni mogu da pruže maksimum", istakla je Radmila Bukumirić-Katić i dodala da će zakon obuhvatiti i sprečavanje seksualnog zlostavljanja.

Prema njenim rečima, najčešći vidovi zlostavljanja u Srbiji se ogledaju u 45 različitih aktivnosti od kojih su "najpopularnije": "prazan sto" ili uskraćivanje posla, "pun sto" odnosno prebukiranost zadacima, fizička odvojenost, ogovaranje i drugi.

Jedno od rešenja problema mobinga je da medijator pokuša, u roku od osam radnih dana, naći rešenje spora, a ukoliko u tome ne uspe, poslodavac bi bio obavezan da pokrene disciplinski spor, navela je Bukumirić-Katić i dodala da u suprotnom slučaj treba rešavati na sudu u parničnom postupku.

Ksenija Petovar iz Centra za demokratiju je istakla da je zlostavljanje u društvu uvek bilo prisutno, ali je najčešće prikriveno i nevidljivo i navela da je 12 miliona zaposlenih u evropskim zemljama izloženo zlostavljanju na radnom mestu.

Zlostavljanje na poslu u Srbiji je "luksuz tema", jer u zemlji ima puno nerešenih problema, pa one koji se usude da se bore protiv mobinga posmatraju kao da žele "hleba preko pogače", smatra Petovar.

"Zlostavljanje na poslu je jedno od zatamnjenih mesta naše stvarnosti", ocenila je ona i dodala da se u većini slučajeva smatra da je žrtva zlostavljanja - krivac, uzrok ili povod ovog čina.

Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija kazao je da mobing predstavlja fenomen modernog evropskog i uporednog prava.

"Mobing je stvaranje neprijateljskog radnog okruženja, kao način povrede dostojanstva zaposlenih", ocenio je on i naveo da su pojavni oblici mobinga fizičko, psihičko i seksualno zlostavljanje.

Debata "Koliko smo zaštićeni od zlostavljanja na radnom mestu", održana je u okviru projekta Demokratski politički forum koji vodi Centar za demokratiju u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert.

Rasprava je ujedno i deo projekta "Snaga društvene odgovornosti - država, biznis, građani za ekonomska i socijalna prava", koji je podržao Institut za održive zajednice (ISC), a finansirala agencija američke vlade za razvoj (USAID). (Tanjug)

Uvodne reči u debati dali su Saša Gajin, Centar za unapređenje pravnih studija, Leposava Živanović, potpredsednica Sekcije žena UGS "Nezavisnost", i Radmila Bukumirić-Katić, pomoćnica ministra, Sektor za rad Ministarstva rada i socijalne politike. Moderator debate bio je novinar B92 Miša Stojiljković.

U debati su učestvovali: Milan Jovanović (UG No Mobing, Čačak), Dragoljub Tešić (Forum NVO Kraljevo), Snežana Pantić-Aksentijević (Ministarstvo zdravlja), Ana Nikolić (Centroproizvod AD), Spomenka Ćirić-Janković (Komisija za rodnu ravnopravnost, opština Novi Beograd), Sonja Drljević (Savet za ravnopravnost polova pri vladi Republike Srbije, Ažin), Nebojša Atanacković (Unija poslodavaca Srbije), Jelena Starčević (Unija poslodavaca Srbije), Dragan Matić (Industrijski sindikat Srbije), Andreja Bogdanović (Erste Bank), Snežana Maksin (Erste Bank), Milan Stanimirović (narodni poslanik), Mirjana Tripković (Viktimološko društvo Srbije), Jovan Popović (Radnička štampa), Gordana Mohorović (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava), Mirko Popović (Beogradska otvorena škola), Jasna Plavšić (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava), Milojka Zarubica (Uprava za bezbednost na radu, Ministarstvo rada i socijalne politike), Ivan Topalović (Protekta Niš), Olivera Mitrić (Švajcarska pomoć svetu rada), Nevenka Dragović (Zaštitnik građana), Olga Vučković-Kićanović (Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova), Mevlija Stojanović (Savet samostalnih sindikata, opština Bor), Sonja Stanojević-Kesić (Savez samostalnih sindikata, Sekcija žena), Nina Drndarski (NVO Phoebus), Goran Šehović (Agencija za saradnju sa NVO i EH grada Beograda), Jesenka Čvoro (Ministarstvo rada i socijalne politike), Ksenija Petovar (Centar za demokratiju), Silva Cerovina (Nacionalna služba za zapošljavanje), i drugi.

Pozivamo Vas da se uključite u dijalog na našem FORUMU i učestvujete u kreiranju politike!
MIŠA STOJILJKOVIĆ: Koliko smo zaštićeni od zlostavljanja na radnom mestu?
Verzija za štampu
Dobrodošli na Demokratski politički forum. Kao što već svi znate, tema današnje debate je "Koliko smo zaštićeni od zlostavljanja na radnom mestu".

U organizaciji ovog okruglog stola pomogli su, pre svega, Fondacija Fridrih Ebert, kao i projekat "Snaga društvene odgovornosti - država, biznis, građani za ekonomska i socijalna prava", koji je podržao Institut za održivost zajednice kroz donaciju Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Na početku, kako što to obično i biva u ovakvim debatama obratiće vam se gospođa Ksenija Petovar ispred Centra za demokratiju, a zatim ćete čuti troje uvodničara. Zahvaljujem.

(Miša Stojiljković, novinar B92)
KSENIJA PETOVAR: Centar za demokratiju daje podršku pokretanju teme o zlostavljanju na radu i upoznavanju javnosti sa ovom temom
Verzija za štampu
Tema mobinga je novijeg datuma, čak i u evropskim državama sa najvišim standardima zaštite ljudskih prava i funkcionisanja pravne države.O uznemiravanju ili mobingu ili zlostavljanju na radnom mestu sve više se govori u stručnim krugovima, u organizacijama civilnog društva koje se bave ljudskim pravima, ali i u svakodnevnom govoru.

Kao ni neke druge pojave koje su bile predmet debata koje organizuje Centar za demokratiju, zasigurno da ni zlostavljanje na radu nije novija pojava. Zlostavljanje na radu, kao i druge forme zlostavljanja i zloupotrebe moći nad slabijim i nezaštićenim, su vrlo često ili najčešće nevidljive i prikrivene, a za njih zna relativno mali broj osoba. To su teme o kojima se nerado govori, koje se percipiraju kao vrlo lične, kao problemi pojedinca. Neretko se odnos zlostavljača i zlostavljanog tumači u svetlu sintagme "optuživanje žrtve", gde se žrtva, odnosno zlostavljani pojavljuje kao krivac odnosno uzrok ili povod zlostavljanja.

Tema zlostavljanja na radnom mestu je nova utoliko što se pojavljuje u javnom diskursu i, što je možda još važnije, što postaje predmet pravnog regulisanja. Tema mobinga je novijeg datuma, čak i u evropskim državama sa najvišim standardima zaštite ljudskih prava i funkcionisanja pravne države.

Zlostavljanje na radu, kao i druge forme zlostavljanja i zloupotrebe moći nad slabijim i nezaštićenim, su najčešće nevidljive i prikrivene, a za njih zna relativno mali broj osoba. To su teme o kojima se nerado govori, koje se percipiraju kao vrlo lične, kao problemi pojedincaU uvodu publikacije koju ste dobili, koju je pripremio Centar za unapređivanje pravnih studija, navodi se da je švedski psiholog dr Hienz Leymann 1984. godine dao prvu definiciju mobinga, upotrebivši ovu reč za neprijateljsko ponašanje na radnom mestu. Prvi zakonski tekst o sprečavanju mobinga usvojen je u Švedskoj, donošenjem Uredbe o viktimizaciji na radu, pre nepunih dvadeset godna, 1993. godine. Rezolucija Evropskog parlamenta o uznemiravanju na radnom mestu iz 2001. godine (European Parliament Resolution on Harassment at the Workplace 2001/2339 (INI)), ukazuje na ozbiljnost problema zlostavljanja na radnom mestu i porast broja slučajeva različitih formi uznemiravanja. Ovim dokumentom pozivaju se zemlje članice da se suprotstave zlostavljanju i seksualnom uznemiravanju na radnom mestu, te da izmene i dopune postojeće zakonodavstvo u ovoj oblasti.

Tema zlostavljanja na radnom mestu je nova utoliko što se pojavljuje u javnom diskursu i, što je možda još važnije, što postaje predmet pravnog regulisanja.U pomenutoj publikaciji navodi se da rezultat istraživanja sprovedenog od strane Evropske fondacije za poboljšanje uslova života i rada, koji pokazuje da oko 8% radne snage u EU, tačnije oko 12 miliona radnika, godišnje bude izloženo zlostavljaju na radnom mestu. Evropski parlament je pozvao sve socijalne partnere u državama članicama da zajednički rade na razvoju sopstvenog pristupa borbi protiv uznemiravanja na radnom mestu. Istovremeno, od Evropske komisije se zahteva da u odnosu na postojeće direktive o bezbednosti i zdravlju na radu, razmotri potrebu donošenja detaljnijih uputstava, odnosno novih direktiva koje bi jasno regulisale obavezu sprečavanja mobinga za poslodavce, pitanje tereta dokazivanja, mehanizme pravne zaštite, kao i pitanje saradnje sa sindikatima i nevladinim organizacijama kada je u pitanju zlostavljanje na radu.

Tema o uznemiravanju na radu u Srbiji je tek negde na početku, iako je Ministarstvo rada pripremilo Predlog zakona o zlostavljanju na radnom mestu. Ova tema se neretko percipira kao tzv. "luksuz tema", jer u Srbiji ima toliko nagomilanih i nerešenih problema, da postavljanje mobinga na dnevni red nosi prizvuk luksuza. U uslovima visoke nezaposlenosti i radne nesigurnosti, rada na crno i sl, u drugi plan se guraju dostojanstvo i kvalitet radnog mesta i uslova radaTema o uznemiravanju na radu u Srbiji je tek negde na početku, iako je Ministarstvo rada i socijalne politike pripremilo Predlog zakona o zlostavljanju na radnom mestu, o kome će vam kasnije nešto više reći predstavnica ovog ministarstva. Ova tema se neretko percipira kao tzv. "luksuz tema", hoteći time da se kaže da u Srbiji ima toliko nagomilanih i nerešenih problema, pa tema postavljanja mobinga na dnevni red nosi prizvuk luksuza, ili "hleba preko pogače". Dovoljno je što imamo zaposlenje, sada još govorimo o kvalitetu i uslovima rada na tom radnom mestu. Dakle, u uslovima visoke nezaposlenosti i radne nesigurnosti, rada na crno i sl, u drugi plan se guraju dostojanstvo i kvalitet radnog mesta i uslova rada.

Centar za demokratiju uključio je temu uznemiravanja na radnom mestu u projekat "Snaga društvene odgovornosti - država, biznis i građani za ekonomska i socijalna prava", koji pomaže Institut za održive zajednice kroz donaciju USAID-a. Prikupljena individualna svedočenja o toj pojavi potvrđuju da je zlostavljanje na radnom mestu jedno od zatamnjenih mesta naše stvarnostiCentar za demokratiju uključio je temu uznemiravanja na radnom mestu u projekat "Snaga društvene odgovornosti - država, biznis i građani za ekonomska i socijalna prava", koji pomaže Institut za održive zajednice kroz donaciju USAID-a. Prikupljena individualna svedočenja o toj pojavi potvrđuju da je zlostavljanje na radnom mestu jedno od zatamnjenih mesta naše stvarnosti. Veliki broj prikupljenih svedočenja ukazuju na raširenost i dubinu ovog problema u sferi rada u Srbiji. Centar za demokratiju smatra da je vreme za pokretanje javne debate o ovoj temi i za davanje javne podrške donošenju odgovarajuće zakonske regulative, kako bi i ovaj segment prava zaposlenih bio zakonski regulisan.

Otvaranje teme o zlostavljanju na radnom mestu ne znači zagovaranje sigurnosti radnog mesta kao sinekure koju zaposleni može da zloupotrebljava koliko i kako hoće, što je, hteli mi to da priznamo ili ne, bio prilično raširen sport u jugoslovenskom samoupravnom sistemu, sažet u čuvenoj izreci "niko ne može toliko malo da me plati koliko ja mogu malo da radim”, koja se u to vreme uzimala kao iskaz narodne mudrosti, a ne doprinosa kolapsu socijalističke ekonomijeTreba imati na umu da otvaranje teme o zlostavljanju na radnom mestu ne znači zagovaranje sigurnosti radnog mesta kao sinekure koju zaposleni može da zloupotrebljava koliko i kako hoće, što je, hteli mi to da priznamo ili ne, bio prilično raširen sport u jugoslovenskom samoupravnom sistemu, sažet u čuvenoj izreci "niko ne može toliko malo da me plati koliko ja mogu malo da radim”, koja se u to vreme uzimala kao iskaz narodne mudrosti, a ne doprinosa kolapsu socijalističke ekonomije. Treba imati u vidu da prihvaćeni standardi funkcionisanja slobodnog tržišta nalažu da se prava iz radnog odnosa garantuju kroz regulativu kojom se uređuje ponašanje relevantnih aktera u društvu. Treba stalno podsećati da postoje međunarodni instrumenti kao što je Međunarodni pakt o ESK pravima, Evropska socijalna povelja, odgovarajuće konvencije Međunarodne organizacije rada i sl.

U Srbiji već postoji nekoliko organizacija civilnog društva u ovoj oblasti. Neke kolege iz tih organizacija su danas ovde prisutne. Pomenuću samo Viktimološko društvo, NVO "Felicitas" i "No mobing" iz Beograda, "Užički centar za ljudska prava i demokratiju", "NO MOBING" iz Čačka i druge. Mi ćemo čuti i njihova iskustva koja su vrlo zanimljiva i koja govore da prisustvo predstavnika ovih organizacija, recimo na sudskih procesima, jako pomaže da se promeni odnos i sudija i advokata. Dakle, da se na neki način, na drugačiji način ljudi ponašaju u javnom diskursu, kada su predstavnici nevladnih organizacija.

Centar za demokratiju ovim projektom daje podršku pokretanju teme o zlostavljanju na radu i upoznavanju javnosti sa ovom temom, njenom složenošću, pristupima u rešavanju i sadašnjem stanju zakonske regulative o tom pitanju u pravom sistemu Srbije. Smatramo da iako postoji nesigurnost radnog mesta koja je delom uzrok ogromne nezaposlenosti i rada na crno, ali i neefikasnog sprovođenja zakonskih propisa i slabog funkcionisanja pravne države, da to ne treba da bude razlog da se o ovoj pojavi javno ne raspravlja i da se ona pravno ne sankcioniše.

(Ksenija Petovar, Centar za demokratiju)
RADMILA BUKUMIRIĆ-KATIĆ: Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu ima za cilj da obezbedi celovit i preventivni sistem zaštite od zlostavljanja
Verzija za štampu
Vlada je usvojila Nacrt zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu i u vezi sa radom i očekujemo da ćemo u narednom periodu mnogo više pažnje posvetiti implementaciji zakona, jer to jeste ono što je mnogo važnije.Posle ovako inspirativnog izlaganja, teško da mi je ostalo mnogo da dopunim kada govorimo o pojavi zlostavljanja na radu ili o mobingu. Da jeste vreme da pričamo o tome, jeste. Da smo mi u državi prepoznali da je to vreme došlo, pokazujemo time što smo pripremili i što je vlada usvojila Nacrt zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu i u vezi sa radom i da u stvari očekujemo da ćemo u narednom periodu mnogo više pažnje posvetiti implementaciji zakona, jer to jeste ono što je mnogo važnije.

Zašto smo ga sada prepoznali? Zna se da je u svetu, a specijalno u Evropi, pojava zlostavljanja na radu u višem stepenu i više nego ikad izražena kad dođe do tranzicije privrede, odnosno kada dođe do procesa privatizacije. Definitivno, tada se ispoljavaju te negativnosti, počevši od toga što je zakon tranzicije, odnosno prestrukturiranja privrede da se ustanovi višak zaposlenih, a samim tim to je i početna tačka da se dođe do tzv. psihičke ili poslovne torture.Opširnije >>>
SAŠA GAJIN: Ukoliko bude usvojen u ovom neizmenjenom obliku, vladin predlog zakona će stvoriti velike probleme u primeni
Verzija za štampu
Mi ispred civilnog sektora imamo šta da primetimo u vezi sa kvalitetom ponuđenih rešenja u vladinom predlogu zakona.Zahvaljujem se organizatoru skupa što mi je omogućio da nešto više kažem o tome kako smo mi u Centru za unapređivanje pravnih studija videli ovu temu, odnosno kako smo videli moguću pravnu reakciju na ovaj fenomen, rekao bih, modernog evropskog, a inače uporednog prava.

Na početku bih želeo da kažem da smo mi sa našim modelom zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu izašli u javnost pre godinu dana, dakle, u vreme kada Ministarstvo rada još nije započelo izradu svog predloga zakona. Na našoj promociji je bila i državna sekretarka Ministarstva rada. Dakle, postojala je mogućnost da se ova rešenja koja smo mi predložili na neki način uzmu u obzir kada je Ministarstvo rada radilo na svom predlogu zakona.

Takođe, u to vreme kada je Ministarstvo rada radilo na izradi zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, mi smo u okviru jedne radne grupe koju je činilo, s jedne strane, Ministarstvo rada, a s druge strane Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a sa treće strane predstavnici civilnog sektora, radili na jednom važnom zakonskom projektu, a to je bio Zakon o zabrani diskriminacije.

Pre tog Zakona o zabrani diskriminacije, sa istim Ministarstvom rada smo radili i na izradi Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, koji je, kao što znate, usvojen još 2006. godine, a posle toga, nakon toga, naravno, dobili smo priliku i bili smo veoma zahvalni Ministarstvu na tome da radimo zajedno i na Zakonu o zabrani diskriminacije koji je, kao što znate, usvojen u martu mesecu ove godine.

Ovo govorim zbog toga što ostaje izvesna sumnja u pogledu toga da li smo bili i da li je bilo moguće uključiti predstavnike civilnog sektora, odnosno one koji su imali šta da kažu o ovoj temi i kada se radilo o ovom predlogu zakona, s obzirom na ta dugogodišnja zajednička iskustva i napore da se izvrši reforma našeg prava u ovim važnim oblastima i posebno i s obzirom na činjenicu da je Ministarstvu bio poznat naš model zakona.

Ove uvodne reči, čini mi se da je imalo smisla izgovoriti, s obzirom na to da mi ispred civilnog sektora imamo šta da primetimo u vezi sa kvalitetom ponuđenih rešenja u predlogu zakona. Pokušaću u najkraćim crtama da iznesem te primedbe, kao i naravno, one polazne tačke koje su nama služile kao orijentir pri izradi našeg modela zakona. Dakle, naš model zakona ste dobili i imaćete prilike da se upoznate sa njegovom sadržinom i sa uvodnim slovom koji prati taj model zakona, odnosno uporedno-pravnom analizom i ja se na tome ne bih duže zadržavao, osim što bih, s jedne strane, voleo da istaknem šta je to što smo mi smatrali da zaslužuje pravnu reakciju, odnosno šta je to što bi trebalo prepoznati kao mobing. S druge strane, nešto bih rekao i o tome šta ne bi trebalo smatrati za mobing, odnosno šta mobing svakako nije.

Mobing bi trebalo razumeti kao stvaranje neprijateljskog radnog okruženja, kao način povrede dostojanstva, pre svega, digniteta onih koji se nalaze u odnosu povodom rada, u radnom odnosu, u nekom sličnom odnosu. Već su iskristalisana uporedno-pravno posmatrano, tri pojavna oblika mobinga. Jedno je fizičko, drugo je psihičko, a treće je seksualno zlostavljanjeS jedne strane, mobing bi trebalo razumeti kao stvaranje neprijateljskog radnog okruženja. Dakle, kao način povrede dostojanstva, pre svega, digniteta onih koji se nalaze u odnosu povodom rada, u radnom odnosu, u nekom sličnom odnosu, koji bi svakako trebalo da, a to bi trebalo pažljivo razlikovati, koje bi moglo da na sebe uzme različite pojavne oblike. Već su iskristalisana uporedno-pravno posmatrano, tri pojavna oblika mobinga. Jedno je fizičko, drugo je psihičko, a treće je seksualno zlostavljanje.

Ono što mobing nije i što ne bi trebalo mešati sa mobingom, jeste na prvom mestu diskriminacija. Kao što je verovatno dobro poznato, Zakon o radu govori o zlostavljanju na radnom mestu koje je vid diskriminacije. Ako pažljivo ne razlikujemo ta dva pravna fenomena, možemo doći u ozbiljan problem da postupamo po ovim zakonskim tekstovima. Dakle, mobing, odnosno stvaranje neprijateljskog okruženja, može biti motivisano ličnim svojstvima onog ko je žrtva mobinga, može biti usmereno prema nekom ko je ove ili one veroispovesti, nacionalne pripadnosti, pola, seksualnog opredeljenja i može se prema njemu vršiti mobing, dakle, može se to lice zlostavljati samo zbog toga što je, ne znam, manjinskog seksualnog opredeljenja, što dolazi iz manjinske verske zajednice, govori onim ili ovim jezikom, itd. Tada, u tom slučaju, to zlostavljanje na radu jeste oblik diskriminacije.

Ono što mobing nije i što ne bi trebalo mešati sa mobingom, jeste diskriminacija. Mobing o kome mi danas govorimo nije akt diskriminacije. To je neprijateljski čin, stvaranje neprijateljskog radnog okruženja koje se vrši ne zbog toga što jedno lice ima određena lična svojstva, nego zbog drugih motiva, recimo, ličnog animoziteta prema žrtvi mobinga. Pravna pravila koja se vezuju i za jednu i za drugu situaciju nisu ista i zbog toga je potrebno razlikovati ta dva pravna fenomenaKao poseban oblik diskriminacije, kao zlostavljanje ili ponižavajuće postupanje, vi ćete takvo ponašanje prepoznati i u tekstu Zakona o zabrani diskriminacije, to je nešto što je dobro poznat oblik diskriminacije. Međutim, mobing o kome mi danas govorimo nije akt diskriminacije. To je neprijateljski čin, dakle, stvaranje jednog neprijateljskog radnog okruženja koje se vrši ne zbog toga što jedno lice ima određena lična svojstva, nego zbog drugih motiva, recimo, ličnog animoziteta prema žrtvi mobinga, drugih ličnih motiva, recimo dopadljivost, nedopadljivost, itd. Dakle, sve ono što predstavlja atak na dostojanstvo žrtve mobinga, ali se ne vrši zbog toga što žrtva mobinga ima određeno lično svojstvo, jeste ona tema o kojoj mi danas govorimo i trebalo bi razlikovati ta dva pravna fenomena, ta dva problema, jer se posebni, kao što ćete videti u nastavku onog što sam mislio ovde da izložim, posebni pravni režimi odnose na jednu i na drugu situaciju. Pravna pravila koja se vezuju i za jednu i za drugu situaciju nisu ista i zbog toga je potrebno razlikovati ta dva pravna fenomena.

Sprečavanje ili zaštita od mobinga razlikuje se u velikoj meri od onog što predstavlja zaštitu ekonomskih i socijalnih prava radnika. Radi se o jednom klasičnijem pogledu na položaj zaposlenog, radi se o tome da se pokušava zaštititi u njegovom dostojanstvu, njegovom dignitetu, a ne toliko u pogledu ekonomskih i socijalnih prava koja proističu iz radnog odnosaS druge strane, sprečavanje ili zaštita od mobinga razlikuje se u velikoj meri od onog što predstavlja zaštitu ekonomskih i socijalnih prava radnika. Ekonomska i socijalna prava radnika su jedna klasična pravna disciplina koja se razvija već dva veka, koja ima svoju sadržinu, koja je u svemu odvojena od sadržine one discipline koja je tek u povoju, koja se uglavnom orijentiše i koja se fokusira na sprečavanje povrede dostojanstva radnika. U tom smislu, zabrana mobinga je veoma slična zabrani diskriminacije ili zaštiti ljudskih prava uopšte. Dakle, radi se o jednom klasičnijem pogledu na položaj zaposlenog, radi se o tome da se pokušava zaštititi u njegovom dostojanstvu, njegovom dignitetu, a ne toliko u pogledu ekonomskih i socijalnih prava koja proističu iz radnog odnosa.

Ono što je svakako zanimljivo posmatrati, jeste pravno sistemsko mesto zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Dakle, mi se možemo sa pravom pitati i diskutovati o tome da li je ova pravna oblast takve prirode da je potrebno obraditi je u posebnom zakonskom tekstu, dakle, da li je potrebno imati poseban zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu ili je to materija koju je potrebno inkorporirati u opšti Zakon o radu.

Kada se radi o ideji da je nama potrebna kodifikacija prava u oblasti rada i zapošljavanja, onda bi mogli da kažemo da je osim pojednostavljene primene takvog jednog korpusa pravnih normi koji sam po sebi nosi kodifikacija prava, trebalo istaći da bi ovaj drugi pristup imao i prednosti koje bi se sastojale u ujednačavanju pravnih režima zaštite od zlostavljanja sa onim pravnim režimom koji već postoji i koji je ponuđen u okviru Zakona o radu, kada se radi ili o sprečavanju diskriminacije radnika ili kada se radi o zaštiti drugih prava radnika u okviru rada. Dakle, mi bi mogli da kažemo da ima smisla da se ova pravna oblast, sprečavanje zlostavljanja na radu, inkorporiše u Zakon o radu, kako bi se ti pravni režimi zaštite prava radnika ujednačili i učinili delotvornijim, da bi mogli lakše da se primenjuju.

Potrebno je imati poseban zakon o zaštiti od zlostavljanja na radu. Pre svega, pravno je operativnije doći do jednog posebnog zakona, lakše je izaći pred poslanike Skupštine sa posebnim zakonom, lakše je proći sa tim posebnim zakonom, nego menjati kompletan Zakon o radu, usaglašavati ga sa novim zakonskim rešenjimaS druge strane, naravno, postoji nešto što bi govorilo u prilog ovoj prvoj ideji, a to je da je potrebno imati poseban zakon o zaštiti od zlostavljanja na radu. Pre svega, pravno je operativnije doći do jednog posebnog zakona, lakše je izaći pred poslanike Skupštine sa posebnim zakonom, lakše je proći sa tim posebnim zakonom, nego menjati kompletan Zakon o radu, usaglašavati ga sa novim zakonskim rešenjima, a posebno ako se uzme u obzir da Zakon o radu pati od značajnih deficita koji bi onda u tom slučaju morali i sami da se otklone, odnosno to bi predstavljalo jednu ozbiljniju reformu radnog zakonodavstva. S druge strane, imamo primere iz uporednog prava, gde su posebni zakonski tekstovi upravo donošeni u ovoj oblasti, kako bi se istakao značaj tog fenomena, kako bi se istakako značaj problema, kako bi ljudi shvatili da se radi o jednom veoma ozbiljnom problemu koji zaslužuje posebnu zakonsku regulativu.

Valjalo bi nešto reći i o samom predlogu zakona, odnosno o tome zašto mi smatramo da on ne odgovara na opravdane potrebe onih koji mogu biti žrtve mobinga. U najkraćem, mogli bi se reći da predlagač u ovom zakonu nije rekao sve što se moglo reći ili što je bio potrebno reći o ovoj temi. Dakle, zastalo se negde na sredini u odnosu na to šta je moglo da bude domašaj zakonskog tekstaU ovom nizu argumenata u prilog posebnog zakonskog teksta dodao bih i onaj koji se odnosi na to da je Zakon o radu i uopšte zakoni koji regulišu položaj onih koji se nalaze u radnom odnosu, veoma restriktivan kada se radi o određivanju beneficijara pojedinih prava iz ovog kataloga prava iz radnog odnosa. Dakle, iz domašaja Zakona o radu i drugih zakona koji se vezuju za Zakon o radu, ispadaju brojne kategorije lica koja su angažovana u procesu rada. Cilj zakonodavca bi trebalo da bude upravo da ispravi taj deficit, dakle, da proširi domašaj pravne zaštite i na lica koja sada nisu obuhvaćena radno-pravnim zakonodavstvom i u tom smislu bilo bi opravdano ići na poseban zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu koji bi pokrio kao beneficijare i te kategorije lica koja sada nisu pokrivene ovim postojećim zakonom.

Valjalo bi nešto reći i o samom predlogu zakona, odnosno o tome zašto mi smatramo da on ne odgovara na opravdane potrebe onih koji mogu biti žrtve mobinga. U najkraćem, mogli bi se reći da predlagač zakona u ovom zakonu nije rekao sve što se moglo reći ili što je bio potrebno reći o ovoj temi. Dakle, zastalo se negde na sredini u odnosu na to šta je moglo da bude domašaj zakonskog teksta.

Evo, pokušaću u najkraćem da istaknem ta slaba mesta predloga zakona. Kada se radi, recimo o pojmu zlostavljanja na radu, evo imali smo prilike i da nešto čujemo od predstavnice Ministarstva rada, čini mi se da je predlog zakona zadržao taj osnovi pojam zlostavljanja na radu na najapstraktnijem nivou zakonskog određivanja. Dakle, nije se u zakonu išlo dalje od određivanja najapstraktnijeg pojma zlostavljanja na radu. Nije se ušlo u opise ovih konkretnih pojedinih oblika koje zlostavljanje na radu može na sebe da uzme u svakodnevnim odnosima u radnom okruženju.

Ako pogledate Zakon o radu, videćete da zakon o radu razlikuje zlostavljanje i seksualno uznemiravanje. Dakle, već sam Zakon o radu prepoznaje jedan poseban oblik zlostavljanja na radu. O seksualnom uznemiravanju u ovom predlogu zakona nema ni reči. Nema reči o fizičkom zlostavljanju i nema reči o psihičkom zlostavljanjuAko pogledate Zakon o radu, videćete da zakon o radu razlikuje zlostavljanje i seksualno uznemiravanje. Dakle, već sam Zakon o radu prepoznaje jedan poseban oblik zlostavljanja na radu. O seksualnom uznemiravanju u predlogu zakona nema ni reči. Nema reči o fizičkom zlostavljanju i nema reči o psihičkom zlostavljanju. Ako uporedite taj deficit predloga zakona sa onim što smo mi imali da kažemo u našem modelu zakona, onda ćete videti recimo, da smo mi govorili o psihičkom zlostavljanju na radu u sledećim terminima: Psihičko zlostavljanje predstavlja svako grubo kršenje opšteprihvaćenih pravila moralnog i časnog ponašanja, kojim se povređuje psihički integritet i dostojanstvo ličnosti, bez obzira da li se vrši usmenim govorom, pisanim putem, radnjom, gestom, izrazom lica ili na drugi način, a naročito kada su u pitanju: proganjanje, ponižavanje, vređanje, ismevanje, ruganje, pretraživanje, oduzimanje i oštećenje ličnih stvari, opreme i podataka, kako i drugi oblici povrede privatnosti, izazivanje neprijateljstva prema jednom licu ili grupi lica pozivanjem na bojkot ili stavljanjem na crne liste, itd. Dakle, imalo je šta da se kaže o psihičkom zlostavljanju. Takođe je imalo šta da se kaže i o fizičkom a i o seksualnom uznemiravanju, kao klasičnim oblicima zlostavljanja na radu. Ništa od toga nema u predlogu zakona.

Drugo, kada se radi o beneficijarima zakona, već je istaknuta potreba da se pruži što potpunija zaštita od zlostavljanja na radu svim kategorijama zaposlenih. Međutim, u predlogu zakona krug beneficijara se vezuje za nadležnost pojedinih zakona kojima se uređuje oblast rada, odnosno zapošljavanja, pa se kaže da se odredbe ovog zakona odnose na poslodavce, kao i na zaposlene i druga lica angažovana van radnog odnosa, i onda kaže - u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, zakonom kojim se uređuju prava i obaveze državnih službenika i nameštenika i zakonom kojim se uređuju prava i obaveze zaposlenih u jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

To je krug beneficijara koji su zaštićeni predlogom zakona. Ali, primetićete, krug beneficijara bi trebalo da bude značajno širi od toga. Već u Zakonu o zabrani diskriminacije je zaštita od diskriminacije proširena na krug lica koja nisu obuhvaćena ovim zakonima o kojima je ovde reč. Isto tako smo i mi, u našem modelu zakona, domašaj modela zakona proširili i na druga lica i evo kako mi govorimo o pojmu zaposlenih. Dakle, to je onaj koji uživa pravnu zaštitu od zlostavljanja na radu, to je lice u radnom odnosu kod poslodavca, bilo kog, kao i lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lica na stručnom osposobljavanju i usavršavanju kod poslodavca bez zasnivanja radnog odnosa, volonter, i onda se kaže, i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu kod poslodavca.

Recimo, pripadnici vojske kod nas ne potpadaju pod ovaj zakon koji je ovde naveden u predlogu zakona, tako recimo ni volonter. Obećava se donošenje nekog posebnog zakona o volontiranju kojim bi se uredio status volontera. Recimo kada se radi o Univerzijadi, kada se radi o Evroviziji, itd, hiljade ljudi su bili angažovani kao volonteri a nijedan zakon se ne primenjuje na njihov statusDomašaj te odredbe je daleko širi. Recimo, videćete da pripadnici vojske kod nas ne potpadaju pod ovaj zakon koji je ovde naveden u predlogu zakona, tako recimo i ovaj volonter. Obećava se donošenje nekog posebnog zakona o volontiranju kojim bi se uredio status volontera. Recimo kada se radi o Univerzijadi, kada se radi o Evroviziji, itd, hiljade ljudi su bili angažovani kao volonteri a nijedan zakon se ne primenjuje na njihov status, itd. Primetićete da ovaj krug beneficijara koji je predložen u našem modelu zakona može biti daleko širi nego krug lica koji su beneficijari po ovom predlogu zakona koji je izradilo Ministarstavo i to je svakako jedan od deficita zakona koji ne vodi ovoj ideji, dakle, opštoj, odnosno potpunoj zaštiti od zlostavljanja na radu.

Najzad, ono što zaista jeste problem sa stanovišta obezbeđivanja zaštite od zlostavljanja na radu jesu mehanizmi pravne zaštite. Ne bih se sada upuštao u podrobnu analizu svih ovih mehanizama o kojima je bilo reči, ali bih uputio na deficite, odnosno na ograničen domašaj pojedinih od ovih mehanizama kada se radi o sudskom postupku.

Iako postoji u nekim drugim srodnim zakonskim tekstovima, aktivna legitimacija ostaje pravo na podnošenje tužbe, pravo na pravnu zaštitu, ostaje na dispoziciji samo onom koji je žrtva mobinga. Gde su tu oni drugi koji bi mogli da se pojave kao podnosioci tužbe, kao oni koji zahtevaju zaštitu, pre svega sindikati, zatim druge organizacije, recimo strukovna udruženja, udruženja profesionalaca u ovoj ili onoj oblasti, kao i nevladine organizacije?Iako postoji u nekim drugim srodnim zakonskim tekstovima, recimo u Zakonu o zabrani diskriminacije, aktivna legitimacija ostaje pravo na podnošenje tužbe, pravo na pravnu zaštitu, pravo na aktiviranje mehanizma zaštite, ostaje na dispoziciji samo onom koji je žrtva mobinga, samo onog ko je pretrpeo zlostavljanje. Gde su tu oni drugi koji bi mogli da se pojave kao podnosioci tužbe, kao oni koji zahtevaju zaštitu, pre svega sindikati, zatim druge organizacije, recimo strukovna udruženja, udruženja profesionalaca u ovoj ili onoj oblasti, kao i nevladine organizacije? Pazite, radi se o jednom od fenomena kojim se povređuje ljudsko dostojanstvo i u tom smislu bi i nevladine organizacije mogle da dođu u obzir kao i oni koji su aktivno legitimisani na podnošenje tužbe. U našem modelu zakona baš tako je i napisano, da bi aktivnu legitimaciju trebalo proširiti i na ova treća lica i to bi bilo sasvim u skladu sa drugim zakonskim propisima.

Predlog zakona govori o mogućnosti izricanja privremene mere, ali se ne određuje šta bi ta mera mogla da bude. Ako već govorite o privremenim merama, onda je neophodno odrediti sadržinu privremenih mera, odnosno onog što se traži privremenom merom, a ne ostaviti na dispoziciju sudu da sam određuje šta bi ta privremena mera mogla bitiŠto se tiče sadržine tužbi, u predlogu zakona navedene su samo dve od četiri moguće tužbe kojim žrtva mobinga može da traži zaštitu od suda. Dakle, samo dve od četiri moguće i u tom smislu vas upućujem na član 21. našeg modela zakona. Najzad, recimo, Predlog zakona govori o mogućnosti izricanja privremene mere, ali se ne određuje šta bi ta mera mogla da bude. Dakle, mi smo vrlo eksplicitno uputili na sadržaj privremene mere, a to je zabrana približavanja zaposlenom koji je pretrpeo i koji trpi, odnosno kome preti opasnost od zlostavljanja, kako i premeštanje u druge radne prostore, odnosno udaljenje sa rada zaposlenog koji je vršio mobing, itd. Ako već govorite o privremenim merama, onda je neophodno odrediti sadržinu privremenih mera, odnosno onog što se traži privremenom merom, a ne ostaviti na dispoziciju sudu da sam određuje šta bi ta privremena mera mogla biti.

U jednoj rečenici da zaključim ono što bi moglo da svede sve ove konstatacije koje sam izneo, a to je da je Predlog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu koji je Vlada poslala Skupštini na usvajanje, takve prirode da ćemo imati velike probleme u njegovoj primeni ukoliko bude usvojen u ovom neizmenjenom obliku, zbog toga što ostavlja značajan prostor svima onima koji bi trebalo da se bave primenom ovog zakona, kako poslodavcima, s jedne strane, tako i onima koji su zaduženi ili koji su nadležni za zaštitu prava zaposlenih. Ovaj zakon je zakon koji se može primenjivati na 101 način. Zakonodavac, odnosno predlagač zakona nije rekao sve što je mogao da kaže o ovoj temi kako bi primenu zakona olakšao, odnosno učinio je delotvornom i primenljivom u praksi.

(Saša Gajin, Centar za unapređenje pravnih studija)
LEPOSAVA ŽIVANOVIĆ: Cilj je integracija zaposlenog u proces rada posle diskriminacije, zlostavljanja ili bilo kakvog ekscesa koji se desi na tržištu rada
Verzija za štampu
O zabrani diskriminacije u našem društvu se govori na moderan način, zato što smo to usvojili kao jedan fenomen protiv koga moramo da se borimo, sindikati su izvršili veliki broj edukacija svih zaposlenih širom Srbije.Zahvaljujem se organizatoru koji me je pozvao da učestvujem u jednoj ovakvoj debati koja nam se stvarno potrebna. Želim da kažem iz vizure prakse kako izgleda diskriminacija na radu.

Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost još 2000. godine osnovali su SOS telefon za žene diskriminisane na radnom mestu. Znači, bio je cilj da se u tranziciji, koja je tada uzela maha, napravi jedna prevencija i zaštita žena za koje se znalo da će ostati bez posla i da će biti diskrimisane. Mi smo se trudili za ovih deset godina rada da pružimo pomoć i da se uključimo u sve nevladine organizacije koje se bave zaštitom od diskriminacije na radu.

Mislim da je za ovih deset godina u našem društvu postignut jedan ogroman uspeh. Prva odredba o zabrani diskriminacije uneta je u Zakon o radu 2001. godine, a 2005. godine dobili smo jedan veliki segment o zabrani diskriminacije.Opširnije >>>
NEBOJŠA ATANACKOVIĆ: Bojimo se da bi donošenje ovog zakona na ovakav način i u ovakvom tekstu, moglo da ide na štetu poslodavaca
Verzija za štampu
Donošenje ovog zakona na ovakav način i u ovakvom tekstu kakav je dat, posebno sa vrlo značajno zaprećenim novčanim kaznama, moglo bi da ide na štetu poslodavaca i moglo bi se dešavati da dolazi do značajnih zloupotreba onih koje bi trebalo da štitimoZahvaljujem se na pozivu za ovaj skup. Mogu da kažem da je Unija poslodavaca pokušala da utiče na određene izmene ovog zakona. Učestvovali smo i na nekim javnim raspravama, tako da smo relativno upoznati sa tim.

Ovog puta ću vam skrenuti pažnju na neke načelne primedbe Unije poslodavaca, jer pretpostavljam da će većina prisutnih na ovom skupu to govoriti iz ovog ugla iz koga u osnovi i Unija poslodavaca nastupa, a to je da je Unija poslodavaca zaista apsolutno i u potpunosti za zaštitu ljudskog dostojanstva i prava ličnosti.

Međutim, sve vreme izražavamo bojazan da bi donošenje ovog zakona na ovakav način i u ovakvom tekstu kakav je dat, posebno sa vrlo značajno zaprećenim novčanim kaznama, moglo da ide na štetu poslodavaca i da bi se moglo dešavati da dolazi do značajnih zloupotreba onih koje bi trebalo da štitimo. U stvari, trebalo bi da štitimo one koji su zaista žrtve mobinga ili diskriminacije i slično.Opširnije >>>
DRAGAN MATIĆ: Najžešći oblik mobinga u Srbiji jeste uskraćivanje zarada koje mnogi u Srbiji svakodnevno doživljavaju
Verzija za štampu
Postoji značajna šansa da prilikom kolektivnog pregovaranja ugradimo određene zaštitne mehanizme koji su sada sadržani i u zakonu o mobingu i u nekim drugim zakonimaJako mi je drago da mogu da govorim posle g. Atanackovića, jer u nekoliko stvari ispašće da se podudaraju stavovi predstavnika sindikata i predstavnika kapitala, što je za Srbiju prilično čudnovato.

Sindikalni posao podrazumeva svakodnevno bavljenje zaštitom i svojih članova i zaposlenih, pa je normalno i bavljenje pojavom mobinga ili maltretiranja, šikaniranja na poslu, zlostavljanja, itd. Ono što je vrlo važno jeste da smo mi pokušali, pre svega, da sagledamo jednu zakonsku mogućnost i osnove na koje načine možemo uopšte da delujemo, jer mi smo pre svega vezani za radno mesto, a i pojava mobinga se vezuje za radno mesto.

Ono što smo primetili jeste da postoji jedna značajna šansa da prilikom kolektivnog pregovaranja ugradimo određene zaštitne mehanizme koji su sada sadržani i u zakonu o mobingu i u nekim drugim zakonima, a takođe smo malo dalje to razrađivali, pa smo došli do konstatacije da je to najbolje da smestimo u odbore za zaštitu zdravlja i bezbednosti, jer tu postoji mogućnost da se prave posebni kolektivni ugovori i mi smo to u visokom procentu iskoristili.Opširnije >>>
MILAN JOVANOVIĆ: Slučajevi zlostavljanja su od radnika sa osnovnom školom do fakultetski obrazovanih ljudi, od privatnih firmi do akademskih institucija
Verzija za štampu
Nezadovoljni radom inspekcije rada pre otkaza smo predali nekoliko prijava protiv poslodavca gde smo dočekani rečima: Ne možemo da vam pomognemo dok ne dobijete otkaz. Kada smo dobili otkaz, rečeno nam je: Ne možemo da vam pomognemo, nego se obratite sudu u vašem graduNa početku da se zahvalim na pozivu i razumevanju organizatorima skupa za naše muke sa poslodavcima i inspekcijom rada i sudovima. O radu sindikata u mom gradu ne želim da govorim, jer sindikat otvoreno štiti poslodavca. Predsednik sindikata kuka nad sudbinom poslodavaca na javnoj lokalnoj TV, a ne govori o stotinama otpuštenih radnika i njihovim sudbinama koje preživljavaju.

Inače, predsednik sam sindikata jedne privatne firme iz unutrašnjosti. Sindikat je upisan u registar još u martu 2008. godine, ali nije priznat od strane poslodavca, iako smo mu u pismima poslali zahtev. Trenutno, sa četvoricom kolega štitimo radna prava pred opštinskim sudom u mom gradu. Nezadovoljni radom inspekcije rada smo pre otkaza predali nekoliko prijava protiv poslodavca gde smo dočekani rečima: Ne možemo da vam pomognemo dok ne dobijete otkaz. Kada smo dobili otkaz, rečeno nam je: Ne možemo da vam pomognemo, nego se obratite sudu u vašem gradu. Da naglasim da nas je poslodavac primoravao da potpišemo aneks ugovora o radu, iako smo i usmeno i pismeno tražili da nam dostavi ugovor o radu, koji nismo posedovali.

Kao predsednik sindikata, prvo sam bio primoran da odem dva meseca na plaćeno odsustvo i zabranjen mi je ulaz u firmu, na povratku mi je uručen otkaz i poluprazan ugovor o radu, bez ličnog dohotka, godišnjeg odmora i ostalih stvari koje treba da podrazumeva ugovor o radu. Trojica mojih kolega su dobili falsifikovan ugovor o radu, bez njihovih potpisa, četvrti kolega, koji je bio u rukovodećoj strukturi sindikata, radi 17 godina u toj privatnoj firmi i nema ugovor o raduKao predsednik sindikata, prvo sam bio primoran da odem dva meseca na plaćeno odsustvo i zabranjen mi je ulaz u firmu, na povratku mi je uručen otkaz i poluprazan ugovor o radu, znači, bez ličnog dohotka, godišnjeg odmora i ostalih stvari koje treba da podrazumeva ugovor o radu. Trojica mojih kolega su dobili falsifikovan ugovor o radu, bez njihovih potpisa, četvrti kolega, koji je bio u rukovodećoj strukturi sindikata, radi 17 godina u toj privatnoj firmi i nema ugovor o radu. Mi smo proverili kasnije u PIO i nije nam uplaćeno za 1993. godinu i 2006. godinu. Moram da naglasim da godinama nismo bili na lekarskom pregledu, da radimo na poslovima opasnim po život, lični dohodak smo dobijali u kovertama na ruke, ostajali smo prekovremeno po 230, 240 sati i o tome imamo dokaz uvidom u karnet, mesečno nam je poslodavac isplaćivao 170, 180 sati. Da se nadovežem da poslodavac radi već dvadesetak godina. Poznate reči poslodavca: Dajte otkaz da vas ja ne isteram, nisu delovale na nas i mi smo nastavili borbu za radnička prava. Slao nas je u otrovnu rečicu, da čistimo i bez hemijsko-tehničke zaštite, mada ona nije u krugu njegove firme, niti je njegovo vlasništvo.

Poslodavac, članovi rukovodstva, nas petoricu proglašavaju tehnološkim viškom i dobijamo otkaz, iako nikakvu tehnološku novinu nije uneo u našoj radnoj jedinici, već je zaposlio nove ljude. Otpušteni radnici su radili od 13 do 17 godina u firmiŠef proizvodnje je podneo lažnu prijavu poslodavcu, usput nam je rečeno da imamo rešenje pred suspenziju. Kada je sindikat tražio da se zvanično dostavi prijava i rešenje, nije nam dostavljeno. Nastavljene su pretnje. Ne možemo da dobijemo lični dohodak ako se ne ispišemo iz sindikata. Sindikat je tada u toj firmi imao 64 člana i nijedan se nije ispisao. Poslodavac, članovi rukovodstva, nas petoricu proglašavaju tehnološkim viškom i dobijamo otkaz, iako nikakvu tehnološku novinu nije uneo u našoj radnoj jedinici, već je zaposlio nove ljude. Otpušteni radnici su radili od 13 do 17 godina u firmi. Poslodavac u medijima govori da nema sindikat i da smo dobili otkaze zato što smo neradnici, zato što nismo potpisali kolektivni ugovor, koji nije ni ponuđen i koji ne postoji. Poslodavac je bio primoran da sa predsednikom Samostalnog sindikata u našem gradu sedeći u kafani, osnuje neki njegov sindikat koji je u gradu poznat kao "sindikat ikebana".

Dovedeni do granice izdržljivosti i bez pomoći odgovarajućih institucija, mi smo samoinicijativno osnovali udruženje građana "No mobing" u Čačku. Do sada nam se javilo, što kolektivno, a što pojedinačno, oko 220 slučajeva zlostavljanja na radu, ne samo iz Čačka, već i iz Kraljeva i iz Gornjeg Milanovca. Slučajevi zlostavljanja su od radnika sa osnovnom školom, do fakultetski obrazovanih ljudi, od privatnih firmi do akademskih institucija u našem graduDovedeni do granice izdržljivosti i bez pomoći odgovarajućih institucija, mi smo samoinicijativno osnovali udruženje građana "No mobing" u Čačku. Do sada nam se javilo, što kolektivno, a što pojedinačno, oko 220 slučajeva zlostavljanja na radu, ne samo iz Čačka, već i iz Kraljeva i iz Gornjeg Milanovca. Slučajevi zlostavljanja su od radnika sa osnovnom školom, do fakultetski obrazovanih ljudi, od privatnih firmi do akademskih institucija u našem gradu. Pred opštinskim sudom prate na ime javnosti oko deset slučajeva zlostavljenja, dok smo dva slučaja između poslodavca i radnika rešili vanparnično, tj. direktno u razgovoru, poslodavac i radnik. Odradili smo posao medijatora, mada nismo bili kvalifikovani u toj oblasti.

Udruženje "No mobing" upisano je u registar, još nismo otvorili račun. Probali smo da nađemo donatora za dalji rad, jer većina članova nije u radnom odnosu, već se sve firme same finansiraju. Pomogli smo otvaranju i kancelarije udruženja građana za mobing u Kragujevcu, razgovaramo i o otvaranju kancelarije u Gornjem Milanovcu. Na interenetu smo osnovali grupu "protiv zlostavljanja na radu i porodici", javljaju nam se radnici za pomoć i iznose svoja iskustva. Kao volonter, psiholog, pomoć udruženju pruža gospođa Marjanović iz Čačka, a pravnim savetima pomaže advokat Stojanović iz Kraljeva.

(Milan Jovanović, UG No Mobing Čačak)
MILAN STANIMIROVIĆ: Ugovori o radu pojedinih poslodavaca su pravna pretpostavka za mobing
Verzija za štampu
Kao poslanik u Skupštini podržavam donošenje ovakvog zakona, jer sam se zaista sreo sa mnogobrojnim ljudskim sudbinama gde nemate načina kako da pomognete ljudima koji su izloženi mobingu na ovako drastičan načinPoslanik sam u Narodnoj skupštini Republike Srbije i po prirodi svog posla, pošto sam poslanik već devet godina, često se srećem sa žrtvama mobinga koje apsolutno ne znaju više kome da se obrate za zaštitu i onda traže na neki način mogućnost da budu zaštićeni u celoj toj priči. Naravno da kao poslanik u Skupštini podržavam donošenje jednog ovakvog zakona, jer sam se zaista sreo sa mnogobrojnim ljudskim sudbinama gde nemate načina kako da pomognete ljudima koji su izloženi mobingu na ovako drastičan način, a navešću samo par primera, bez želje da uzimam ovde veliko vreme.

Dolazim iz Vrbasa, grada u kome je jedan od poslodavaca, vlasnik nekoliko velikih firmi u Srbiji, slao svoje radnike iz Sombora za Vrbas, određivao im dvokratno, pa čak na kraju i trokratno radno vreme, onemogućavajući ih faktički da imaju svoj privatni život. Slao je radnike iz Novog Sada za Vrbas, a iz Vrbasa za Novi Sad, a to je ovaj sindrom "praznog stola", gde su ljudi sedeli po osam sati, apsolutno bez ikakvog posla i radnog zadatka vršeći psihičku torturu nad ljudima da su morali da na kraju napuste posao. Sretao sam i razgovarao sam sa ljudima koji su imali po 25, 30 godina radnog staža u tim firmama i koji više nisu mogli psihički da izdrže ovakvu torturu i morali su da napuste posao.Opširnije >>>
DRAGOLJUB TEŠIĆ: Zakon o zabrani zlostavljanja svakako treba doneti jer je on nadogradnja na Zakon o radu
Verzija za štampu
Potreba za donošenjem zakona je interes i poslodavaca i zaposlenih. Mislim da je zakon o zabrani zlostavljanja nadogradnja u pogledu zaštite prava zaposlenih, i svakako ga treba donetiNaša iskustva rada pravne kancelarije Lingva dosta mogu da govore o svim pitanjima nepoštovanja prava iz radnog odnosa i zlostavljanja na radnom mestu. Ne bih o tim konkretnim slučajevima, nego bih se pre svega osvrnuo na potrebu donošenja zakona o zabrani zlostavljanja.

Sve što smo do sada čuli sigurno da stoji, a ja sam razumeo da je ovakav predlog zakona, odnosno potreba za donošenjem zakona, interes i poslodavca i zaposlenih. Pre svega, treba posmatrati to kao interes poslodavca, pravog i dobrog poslodavca i kao interes zaposlenog da zaštiti svoja prava na radnom mestu. Mi znamo i imamo jedan od boljih Zakona o radu koji reguliše prava, odnos između poslodavca i zaposlenog i svesni smo, takođe, govorili smo više puta da poslodavci, a to je na kraju ocena i stručne javnosti, da poslodavci na vrlo perfidan način gledaju kako da daju otkaz zaposlenom i imaju jako velike mogućnosti da se otarase neradnika, otarase ljudi koji ne odgovaraju pre svega interesima poslodavca, a zakon o zabrani zlostavljanja mislim da je jedna nadogradnja u pogledu zaštite prava zaposlenih, a njega svakako treba doneti.

Primeri koje smo danas čuli i ono što se u praksi dešava, mobing, pre svega služi nekorektnim poslodavcima da prisile zaposlenog da sam da otkaz. To je vid i način zloupotrebe prava radnika iz radnog odnosa, odnosno zloupotrebe Zakona o raduOve primere koje smo danas čuli i ono što se u praksi dešava, mobing, odnosno zlostavljanje na radnom mestu, pre svega služi nekorektnim poslodavcima da prisile zaposlenog da sam da otkaz. To je jedan vid i jedan način zloupotrebe prava radnika iz radnog odnosa, odnosno zloupotrebe Zakona o radu. Tako ga treba posmatrati. Svakako da treba definisati bolje šta je konflikt, a šta je zlostavljanje. To se u ovom predlogu zakona o zabrani zlostavljanja može doraditi. Letimično sam pogledao neka rešenja i smatram da u ovom modelu zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu treba ugraditi takođe pravo na naknadu štete. Poslodavac ima pravo da pokrene postupak za naknadu štete, a takođe i da zaposleni ima pravo na naknadu štete i svakako da su posledice mobinga šteta koja je proizvedena ili za firmu ili za zaposlenog.

Smatram da u ovom modelu zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu treba ugraditi takođe pravo na naknadu štete. Posledice mobinga su šteta koja je proizvedena ili za firmu ili za zaposlenogSmatram da u pogledu pokretanja postupka za utvrđivanje da li postoji zlostavljanje na radu, treba obavezati poslodavca da svakako mora pokrenuti postupak, ili sam ili na osnovu pritužbe zaposlenog, ako lekar specijalista medicine rada ili psiholog ili neuropsihijatar da odgovarajuću dijagnozu da su posledice sprečenosti za rad zlostavljanje na radnom mestu.

Još nešto smo čuli ovde, a to je zloupotreba prava na zabranu zlostavljanja, odnosno da to treba definisati pre svega da zaposleni ne bi to zloupotrebljavali. Još jednom da ponovim šta je konflikt, a šta je zlostavljanje i da kažem da to mora biti na neki način dokazano i u materijalnom smislu, materijalnim dokazima, da to ne bude smo na osnovu izjava zaposlenih, jer ako se u startu predvidi šta je sve potrebno, biće lakše sudovima u presuđivanju.

(Dragoljub Tešić, Forum NVO Kraljevo)
JELENA STARČEVIĆ: Unija poslodavaca smatra da je bolje ući u sveobuhvatnu reformu Zakona o radu, nego donošenje nekih drugih zakona
Verzija za štampu
Srbiji je potrebnije da se donesu zakoni koji će poboljšati poslovni ambijent, nego donošenje zakona za koje je pitanje kako će se primenjivatiPravni sam savetnik Unije poslodavaca Srbije. Pošto je predsednik skupštine Unije već istakao neke načelne stavove, samo bih detaljnije rekla o onom što je Unija poslodavaca predlagala kao predloge koji bi sa stanovišta poslodavaca mogli da poboljšaju ovaj nacrt zakona.

Potreba da se zaštiti ljudsko dostojanstvo bilo kog čoveka, kao osnovno ljudsko pravo, pa i pravo radnika, svakako stoji.

Prilikom donošenja novih propisa u Repubici, smatramo da je potrebno imati u vidu stvarno stanje u privredi, stvarne potrebe privrede i da je Srbiji više potrebno da se donesu oni zakoni koji će poboljšati određenje poslovnog ambijenta i imati podsticajni karakter za poslodavce, nego donošenje nekih zakona za koje je pitanje kako će se primenjivati, a pogotovo ako imamo u vidu da su radnici zaštićeni, pre svega, Zakonom o radu i kroz odredbe zaštite ličnog integriteta, uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja i zabrane diskriminacije kroz niz drugih zakona kojima se u nekoj meri reguliše ova oblast - Zakona o zabrani diskriminacije, Krivičnog zakona, itd.Opširnije >>>
RADMILA BUKUMIRIĆ-KATIĆ: Velika je vrednost što je stvoren zakonski okvir, a kroz razmenu iskustava pravićemo bolja rešenja
Verzija za štampu
U pripremi zakona učestvovala je radna grupa koja je bila sastavljena od predstavnika Unije poslodavaca, reprezentativnih sindikata, Centra za pravne studije i od eksperata, profesora sa pravnog fakulteta Beograda, Niša, Novog Sada i sudija Vrhovnog suda, kao i predstavnika Ministarstva rada i socijalne politike. Dakle, zakon nije urađen preko noćiŽelela bih da kažem da naš zadatak danas nije bio da vam predstavim zakon od člana do člana, niti da vam to izlažem, da bismo mi sada diskutovali o članovima. Moj zadatak danas je bio da vas upoznam sa osnovim tendencijama i zadatkom koji je tim zakonom regulisan i mislim da ne možemo da razgovaramo o pojedinačnim članovima.

Želim da kažem da je u pripremi zakona učestvovala radna grupa koja je bila sastavljena od predstavnika Unije poslodavaca, od predstavnika reprezentativnih sindikata, što u prevodu znači sindikat Nezavisnost i Samostalni sindikat, od predstavnika Centra za pravne studije, gospodina Dragana Golubovića i drugih i od eksperata profesora sa pravnog fakulteta Beograda, Niša, Novog Sada i sudija Vrhovnog suda, kao i predstavnika Ministarstva rada i socijalne politike.Opširnije >>>
MEVLIJA STOJANOVIĆ: Lokalnoj upravi još nisu regulisana prava i obaveze iz radnog odnosa
Verzija za štampu
Pripadam sindikatu uprave u Savezu samostalnih sindikata i pripadam skupini ljudi koja još nema regulisana prava i obaveze iz radnog odnosa, odnosno lokalnoj upravi.Podržavam donošenje zakona. Bilo je reči da li je bilo bolje da to bude sastavni deo Zakona o radu, pa ako je ovako brže i lakše doneti, onda bar i ovako. Zašto mislim tako? Navešću primer.

Pripadam sindikatu uprave u Savezu samostalnih sindikata i pripadam skupini ljudi koja još nema regulisana prava i obaveze iz radnog odnosa, odnosno lokalnoj upravi. Baš zato što nije to regulisano, baš zato i dolazi do mnogih zloupotreba i mislim da je bolje doneti zakon da se regulišu i obaveze i dužnosti, pa neće biti tako. Sem Zakona o radu, za nas u državnoj upravi postojao je kao lex specialis Zakon o radnim odnosima u državnoj upravi koji je primenjivala i državna i lokalna uprava i donet je Zakon o državnim službenicima i nameštenicima. Sada je odvojena državna uprava i on se primenjuje, evo skoro će pune dve godine, a da još uvek nije donet zakon za lokal. Samim tim, veća je zbrka što je tamo i različita skupina drugih korisnika budžeta i oni isti koji se plaćaju iz lokalnog budžeta koriste druge zakone, kao što su kultura, zdravstvo, obrazovanje, i imaju veća prava.Opširnije >>>
OLGA VUČKOVIĆ-KIĆANOVIĆ: Zakon je koristan za sve jer štiti i radnike i poslodavce
Verzija za štampu
Drugi put povezujemo staž od 2004. godine, ali veliki je problem je što se ni sada, kao ni prošli put, ne vidi način refundiranja. Nesavesni poslodavci su kupili preduzeća za evro, figurativno kažem, možda i za deset evra, oterali ljude na ulice i nagrađeni su povezivanjem radnog stažaMislim da smo malo zakasnili sa ovom diskusijom da li doneti zakon ili ne. On je u skupštinskoj proceduri, pa je sada kasno da o tome pričamo.

Potpuno se slažem da imamo mnogo zakona koji se ne poštuju. Imamo odličnu zakonodavnu regulativu usaglašenu sa EU i u radnom zakonodavstvu i u drugim zakonima, ali je činjenica da se zakoni ne primenjuju. Shodno tome, nismo pravna država.

Smatram da nismo ni socijano odgovorna država, to je vezano za vas poslodavce, gospodu, zato što se nagrađuju nesavesni poslodavci. Meni je potpuno jasan ovaj paket socijalnih mera. Drugi put povezujemo staž od 2004. godine, ali ono što je veliki problem je što se ne vidi ni sada, kao ni prošli put, način refundiranja. Oni su kupili preduzeća za evro, figurativno kažem, možda i za deset evra, oterali ljude na ulice i nagrađeni su povezivanjem radnog staža.Opširnije >>>
MIRJANA TRIPKOVIĆ: Žene su više zlostavljane na radu nego muškarci
Verzija za štampu
Od 224 osobe koje su se Viktimološkom društvu javile zbog nasilja, podaci se odnose na 2008. godinu, 109 ili 48% se javilo zbog nasilja na radnom mestu.Prvo ću izneti kratko podatke Viktimološkog društva Srbije za ovu godinu, a Udruženje građana "No mobing" je počelo da radi ove godine i još uvek nemamo sređene podatke, ali imamo blizu sto osoba koje su nam se javile povodom mobinga.

Što se tiče Viktimološkog društva, od 224 osobe koje su se javile zbog nasilja, a podaci se odnose na 2008. godinu, 109 ili 48% se javilo zbog nasilja na radnom mestu. To je otprilke sličan broj kao i prošle godine kada se javilo 117 osoba, a sveukupno to je mnogo više nego što se javilo prethodnih godina, unazad dve godine imamo povećan broj poziva. Od toga, od tih 109 osoba koje su se obratile zbog nasilja na radnom mestu, 99 se javilo zbog psihičkog nasilja, a šest osoba je zvalo zbog fizičkog nasilja, tri osobe zbog seksualnog nasilja i uznemiravanja, a jedna osoba zbog sva tri oblika nasilja na radnom mestu. U 73 slučaja bile su osobe ženskog pola, a u 23 slučaja osobe muškog pola.

Što se tiče pola izvršioca zlostavljanjau, 35% slučajeva to su bile osobe muškog pola, a u 23% slučajeva osobe ženskog pola, u deset slučajeva su osobe muškog i ženskog pola, jer se nekad desi da čitava grupa zlostavlja žrtvu. U devet slučajeva izvršioci nisu bili fizička lica, tj. žrtva je doživljavala rukovodstvo organizacije ili ustanove kao moberaŠto se tiče pola izvršioca zlostavljanja, u 35% slučajeva to su bile osobe muškog pola, a u 23% slučajeva osobe ženskog pola, u deset slučajeva su osobe muškog i ženskog pola, jer se nekad desi da čitava grupa zlostavlja žrtvu. U devet slučajeva izvršioci nisu bili fizička lica, tj. žrtva je doživljavala rukovodstvo organizacije ili ustanove kao mobera. Za 23 nemamo podatke. Naravno, svi ovi podaci su samo ukoliko žrtve žele da daju podatke i ne insistiramo ni na imenu, ni na organizaciji, samo nas interesuje da li je privatna, društvena i od ove godine vodimo te podatke da li je u pitanju privatna ili društvena ili da li je u pitanju horizontalni ili vertikalni mobing, do sada to nismo tražili od žrtava. Ovo što ste Vi gospođo Bukumirić pomenuli Italiju i njihov postotak vertikalnog i horizontalnog mobinga, kažem, nismo još sredili podatke, ali naša iskustva pokazuju da je vertikalni mobing mnogo prisutniji kod žrtava koje nam se javljaju i mnogo više nego horizontalni.

Mislim da bi trebalo da se što više podataka prikupi u organizacijama koje su počele da se bave mobingom, da bismo mogli da pričamo o našim podacima, a ne o tome šta se dešava u drugim zemljama. Žene su defnitivno više zlostavljane nego muškarci. Sada se može diskutovati zašto se one biraju kao žrtve, da li zbog svoje bespomoćnosti, a često se dešava da su to samohrane majke. Imamo mnogo takvih slučajeva. Da li mober bira takvu žrtvu zbog toga i to bi moglo da se istražuje.

Što se tiče uzrasta, naši podaci su isto drugačiji od onih koji ste Vi izneli, nama se javljaju najviše osobe između 35 i 66 godina starosti. Ne toliko mladi ljudi. Što se tiče odakle se žrtve javljaju, iz Beograda nam se javila 51 osoba, a 30 slučajeva iz ostalih gradova u Srbiji, a za ostale nemamo podatke. Više nam se javljaju muškarci iz unutrašnjosti nego žene, iz Beograda više žene.

Što se tiče profesija, isto kao što smo čuli iskustva do sada, od čistačice do doktora nauka, ne može se reći ko se više javlja. Prilično su ujednačeni svi nivoi obrazovanja, prilično izjednačeno i po profesijama, s tim što imamo možda jedan malo veći broj poziva iz obrazovnih ustanova, srednje i osnovne škole, nastavnici uglavnom u sukobu sa direktorom, imamo dosta takvih slučajeva.

Moje iskustvo, bar sa ljudima koji su se javili u Viktimološko društvo Srbije, jeste da već iz razgovara možete da steknete utisak da to jeste mobing, jer to jeste obično već zdravstveno oštećena osoba, jer je to osoba koja nije u stanju da priča, ona plače, drhti joj glas, itd.Zaključak je da nam se više javljaju iz privatnih preduzeća nego iz državnih ustanova, s tim što se ove godine pojavilo, da li zbog cele situacije koja je u toku, jedan veći broj ljudi iz javnih i državnih ustanova. Mi na prvom mestu emocionalno osnažujemo osobe. Prvo pitanje je uvek, da li je to mobing? Što se tiče zloupotreba i ovoga što ste pomenuli, moje iskustvo, bar sa ljudima koji su se javili u Viktimološko društvo Srbije jeste da već iz razgovara možete da steknete utisak da to jeste mobing, jer to jeste obično već zdravstveno oštećena osoba, jer je to osoba koja nije u stanju da priča, ona plače, drhti joj glas, itd. To je osoba koja je preživela nešto što ju je stvarno pogodilo. Upućujemo te osobe po potrebi na druge institucije, dajemo informacije, mnogo puta ne znaju koja su njihova prava, pružamo besplatnu pravnu pomoć, kako je rekla gospođa Kićanović koja volontira tu i tu se otprilike svode aktivnosti Viktimološkog društva.

Sada bih samo a propo vaše konstatacije da su naša akcija i donošenje zakona malo ispred ostalih zemalja u Evropi. Kada bi bio u pitanju posao vas kao poslodavaca, verujem da biste bili spremni da budete lideri na Balkanu, zašto da ne budemo i za zaštitu prava radnika? Biti među prvima ne smatram ničim lošim.

Simptomatično je što kada pitamo ljude da li su se obraćali sindikatu pre nego što su se obratili nama, često puta čujemo, naročito u privatnim preduzećima: nemam zašto da se obraćam sindikatu, naš sindikalista je zamenik direktora ili naš sindikalista je prijatelj direktorov, ili se boji za svoje radno mesto i on ne može da nam pomogne. Mislim da bi saradnja sindikata i Unije poslodavaca na prvom mestu mogla da bude na edukaciji radnikaŠto se tiče ovog slaganja sindikata i Unije poslodavaca, meni je drago da se slažu i mislim da može da donese dobro, ali mi je malo simptomatično zato što više puta kada pitamo ljude da li su se obraćali sindikatu pre nego što su se obratili nama, često puta čujemo, naročito u privatnim preduzećima: nemam zašto da se obraćam sindikatu, naš sindikalista je zamenik direktora ili naš sindikalista je prijatelj direktorov, ili se boji za svoje radno mesto i on ne može da nam pomogne. Mislim da bi saradnja sindikata i Unije poslodavaca na prvom mestu mogla da bude na edukaciji radnika. Ako je, kao što je gospođa rekla, skup posao medijatora, što ne smatram da jeste, mislim da obuka radnika nije toliko skupa. Zašto ne sprečiti zloupotrebu mobinga time što će se radnici edukovati šta je mobing, a šta ne? Zašto poslodavac to ne učini da bi predupredio neosnovane pritužbe na mobing?

Ako se desi da se odustane od medijacije na samom početku i da to bude na neki način negativno protumačeno na sudu, trebalo bi da postoji sudski aneksirana medijacija, da i pre i tokom postupka bude mogućnosti da se strane upute na medijaciju, da ne bude sudski postupak samo krajnja mogućnostŠto se medijatora tiče, mislim da je već zakonom predviđena aktivnost medijatora na sprečavanju mobinga. Trebalo bi biti oprezan pri tome. Obuka za medijaciju od, recimo, nekoliko dana, a to je predviđeno u samoj radnoj organizaciji, bila bi dovoljna da se preduprede i reše manji konflikti. Ako je do problema već došlo, ako je sukob odmakao, ako tu postoji disbalans moći, kao što je u slučaju da je to između poslodavca, da je poslodavac mober, ili neko iz rukovodstva, a da je radnik žrtva, tu već mislim da bi trebao stručni medijator koji je osetljiv na pitanja moći i koji može da uradi medijaciju koja bi dovela do uspeha. Ako se desi da se odustane od medijacije na samom početku i da to bude na neki način negativno protumačeno na sudu, trebalo bi da postoji sudski aneksirana medijacija, da i pre i tokom postupka bude mogućnosti da se strane upute na medijaciju, da ne bude sudski postupak samo krajnja mogućnost. Kažem, na stručnu medijaciju, ne samo kao što je rečeno uglednih osoba, nego i stručnih osoba, koje znaju da rade sa žrtvom i počiniteljem.

(Mirjana Tripković, Viktimološko društvo Srbije)
SNEŽANA PANTIĆ-AKSENTIJEVIĆ: Lekar treba da bude prva osoba kojoj se žrtva mobinga javlja
Verzija za štampu
Naravno da je zakon potreban i svi mi koji smo zaposleni u državnom administraciji radili smo i usklađivali direktive različitih dokumenata sa evropskim direktivamaPre svega, svakako podržavam formulisanje Predloga zakona i drago mi je da smo na sigurnom putu ka uređenom društvu. Naravno da je zakon potreban i svi mi koji smo zaposleni u državnoj administraciji radili smo i usklađivali direktive različitih dokumenata sa evropskim direktivama i tako je uostalom i nastao Nacionalni program integracije, koji nam je jako potreban i na kome smo puno radili i radimo i dalje. Upravo radimo korekciju tog Nacionalnog programa integracije.

Ako ne zanemarimo postojanje Zakona o radu, koji možda baš i ne pruža neki komfor zaposlenima, moramo i da se setimo činjenice da je to tranzicioni zakon koji je donet u uslovima koalicionog delovanja, takav i takav je jedino bilo moguće doneti u tom trenutku.

Obzirom da sam lekar specijalista medicine rada, slušajući diskusije, prosto sam osetila potrebu da iznesem jedno svoje iskustvo iz rada, kao specijalista medicine rada u Srbiji i rada u Norveškoj na istim poslovima, u zemlji koja nije članica EU, ali koja strogo sledi i poštuje pravila EU.Opširnije >>>
OLGA VUČKOVIĆ-KIĆANOVIĆ: Strateški mobing je vrlo opasan i mnogo više ugrožava od pojedinačnih slučajeva
Verzija za štampu
S obzirom da Centar za demokratiju pravi mnogo korisnih istraživanja vezanih za kršenje radnih i socijalnih prava, mislim da bi bilo korisno napraviti neku procenu cene mobiranog radnikaBiću kratka poštujući vreme i osnovnu temu. Htela sam da ukažem na dve stvari. Prvo, da ni u jednom predlogu nema strateškog mobinga, koji je vrlo opasan i koji mnogo više ugrožava od ovih pojedinačnih slučajeva. G. Atanacković će znati o čemu pričam kada kažem da vrlo razlikuje savesnog od nesavesnog poslodavca, vezano za tehnološki višak.

Drugo, s obzirom da Centar za demokratiju pravi mnogo korisnih istraživanja vezanih za kršenje radnih i socijalnih prava, mislim da bi bilo korisno u ovom trenutku napraviti neku procenu, to može da bude i pilot-projekat, naravno, ne mislim na nacionalnom planu, cene mobiranog radnika. Tu se može primeniti model na primeru iz Folksvagena. To mislim, pošto kod nas je mobing mnogo više rezultat ekonomskih i političkih interesa nego psihopatologija mobera na kojoj se dosta zadržavaju ovi zakoni.Opširnije >>>
LEPOSAVA ŽIVANOVIĆ: Ova debata je dala mnoge korisne informacije i svi treba da se umrežimo i povećamo naše resurse
Verzija za štampu
Koja je ciljna grupa koja je diskriminisana? Žene, neudate žene, žene invalidi, žene koje rade, samohrane majke, žene koje rade na selu, žene koje rade kućni posao, to je ogromna ciljna grupa žena koja radiMislim da je ovaj sastanak stvarno dao toliko korisnih informacija i da svi u našim sredinama u kojima radimo treba da vidimo kako ćemo dalje da radimo i kako da se više umrežimo i kako naše resurse da povećamo. Deo tih je saradnja svakako sa dr Snežanom Pantić-Aksentijević i sa medicinom rada. Ne mogu da zamislim da je kod nas ta specijalizacija na izumiranju. Mislim da stvarno moraju da se povećaju kapaciteti, da svi koristimo vaše usluge i vaša istraživanja.

Koja je ciljna grupa koja je diskriminisana? Žene, neudate žene, žene invalidi, žene koje rade, samohrane majke, žene koje rade na selu, žene koje rade kućni posao, to je jedna ogromna ciljna grupa žena koja radi. Drugo, sve te žene koje nam se jave i koje dođu, one dođu sa jednom fasciklom svojih lekarskih analiza, sa visokim pritiskom, bolest štitne žlezde, itd.Opširnije >>>
RADMILA BUKUMIRIĆ-KATIĆ: Pozivam vas sve da zajednički više učestvujemo na implementaciji zakona
Verzija za štampu
Pozivam sve da zajednički više učestvujemo na implementaciji zakona, očekujem i pomoć od Fondacije Fridrih Ebert da pripremimo brošure, kodekse ponašanja, da utvrdimo šta je zlostavljanje na radu, na obostrani interes i poslodavaca i zaposlenihŽelim da kažem da je i današnji okrugli sto potvrdio i pokazao da o ovoj temi treba tek razgovarati i da smo na dobrom putu da zakon treba što pre doneti.

Pozivam sve da zajednički više učestvujemo na implementaciji zakona i moram da kažem da očekujem, jer smo navikli na neki način i od Fondacije Fridrih Ebert da nam pomogne u narednom periodu kada su u pitanju i brošure, kada su u pitanju kodeksi ponašanja koje treba da pripremimo kada se zakon bude usvojio, kako bismo promovisali i kako bismo bili precizniji u tome da ustanovimo i utvrdimo šta je to zlostavljanje na radu, kako bi to bilo stvarno na obostrani interes i poslodavaca i zaposlenih.

(Radmila Bukumirić-Katić, pomoćnica ministra, Sektor za rad Ministarstva rada i socijalne politike)
SAŠA GAJIN: Ne treba usvajati zakon koji će nam se posle obijati o glavu kao neprimenljiv
Verzija za štampu
Mislim da bi trebalo još jedanput staviti prst na čelo u pogledu usvajanja ovog zakona i ne usvajati ono što će nam se posle obijati o glavu kao nešto što je neprimenljivo i nešto što je moguće primeniti na sto različitih načinaMeni se suprotno mišljenju koleginice, čini da su se afirmisali i oni stavovi koji govore o tome da ovaj zakon ne bi trebalo usvajati u ovom obliku.

Mislim da nije kasno da se zakon povuče iz procedure, zato što ne može da zadovolji one potrebe radi čijeg zadovoljenja je i napisan. Nemali broj je tih deficita, odnosno primedbi, kada sam govorio o njima i kada su ostali govorili o tome. To nije i ne bi trebalo shvatiti kao osporavanje autoriteta onih koji su učestvovali u pisanju zakona, nego kao osporavanje autoriteta samog teksta zakona. Sam tekst zakona trpi, ima brojne deficite i može da trpi opravdane kritike.

Bilo je reči o tome i uvek iskoristim priliku da o tome nešto kažem, ako mogu, da su naši zakoni dobri, ali se ne primenjuju. To je nešto što često i laici koriste kao argumentaciju, ali profesionalno gledano to ne može da se prihvati. Zakoni su dobri ako se primenjuju i samo ako se primenjuju.Opširnije >>>
KSENIJA PETOVAR: Predlozi sa ove debate mogu poslužiti kao kriterijumi da se preispita ili dopuni predlog zakona
Verzija za štampu
Za dobru, operativnu, delotvornu primenu zakona važni su i dobro i precizno razrađeni podzakonski aktiŽelim da vam se zahvalim u ime Fonda Centar za demokratiju što ste učestvovali u ovoj debati. Vidimo da je sa razlogom ova tema stavljena na dnevni red.

Verujem da će komentari i predlozi koji su se čuli na ovoj debati na neki način poslužiti kao kriterijumi i kao osnova da se eventualno ili preispita povlačenje predloga zakona i njegova dopuna ili eventualno moguća dopuna zakona putem amandmana predloženog zakona, a naročito u razradi podzakonskih akata.

Videli smo da mnogi zakoni koji su možda i definisani kao kišobran zakoni mogu da prođu, ali da ono što je mnogo važnije za neku dobru, operativnu, delotvornu primenu zakona jesu dobro i precizno razrađeni podzakonski akti. Možda, ako bismo stavili težišta na te podzakonske akte i to iskoristili, možemo nešto da uradimo. Još jednom, puno vam hvala.

(Ksenija Petovar, Centar za demokratiju)