Tvrdnje o zlostavljanju u Elektrotehničkoj školi dospele na sud
Objavljeno 20.05.2011

NOVI SAD – Zbog brojnih postupaka zlostavljanja u Elektrotehničkoj školi profesorka Vesna Prugić Mileusnić bila je prinuđena da podnese tužbu Osnovnom sudu. Kako ističe, sve je počelo još 2007. godine kad je postavljena za direktora škole.
– Dotad je kolektiv bio polarizovan na dva sindikata i dve stranke, pa sam imenovana kao neutralni član bez zaleđine kako bih smirila situaciju. Primopreduju prilikom mog drugog postavljenja Milan Vukobrat, današnji direktor škole, opstruisao je otuđenjem pečata škole, o čemu je pisala i štampa. Budući da sam radila pošteno, s visokim osećajem za pravdu, otkrivene su brojne nepravilnosti, što mnogima nije odgovaralo. Vukobrat i ostali članovi mreže mobera odlučili su se za nezakoniti štrajk 2008. godine koji je trajao tri nedelje s totalnom obustavom nastave, i to bez poštovanja minimuma procesa rada. Inspekcija rada potom je naložila sprovođenje disciplinskih postupaka, ali umesto toga Vukobrat je nagrađen imenovanjem za direktora, a oni koji su ga iznedrili do danas su u povlašćenom položaju – kaže Prugićeva.
Šest dana uzastopno dežurni profesor
Kako navodi, potom kreću postupci Milana Vukobrata s ciljem da je ponizi.
– Postavljena sam na mesto dežurnog profesora šest dana uzastopce, što se nikad nikom nije desilo u istoriji prosvete. Skriveni, pa čak i otvoreni revanšizam ogleda se u stalnim opstrukcijama u vidu sprečavanja odlaska na seminare i držanja stručnih predavanja, zatim u povećnom nadzoru, pokretanju neosnovanih disciplinskih postupaka, kritikovanju mentorskog rada, nepriznavanjem uspeha bilo ličnog bilo u radu s đacima… Ni to nije sve jer se moji izveštaji o radu gube, ne dozvoljavaju mi uvid u godišnji izveštaj o radu… – iznosi naša sagovornica.
Privremena mera o zabrani približavanja u radni prostor
Kao vrhunac zlostavljanja ističe činjenicu da joj rukovodstvo škole ne dozvoljava da napreduje u struci.
– Na osnovu rezutata rada 2008. godine pokrenula sam postupak za sticanje zvanja pedagoškog savetnika, u skladu s pravilnikom. Iako moj rad nije nadgledan, dobila sam negativno mišljenje od direktora škole, i to na osnovu mišljenja prosvetne savetnice. To mišljenje prosvetne savetnice dato je blanko i nikad mi nije dostavila obrazloženje niti je sa mnom razgovarala. Uskraćivanje prava na informaciju vrši se i danas jer sam 8. marta ove godine ponovo podnela isti zahtev direktoru Vukobratu. Ni do danas nije odgovorio, iako je zakonski rok 30 dana. Zbog količine i kontinuiteta zlostavljanja godinama trpim psihičke, emotivne i profesionalne posledice pa je stradalo i moje zdravlje. Na osnovu toga sud je doneo privremenu meru o zabrani približavanja u moj radni prostor Vukobratu i još jednoj koleginici, ali oni to i dalje ne poštuju – tvrdi naša sagovornica.
I ministar prosvete ćuti
Zbog svega toga, krajem prošle godine podnela je tužbu zbog sprečavanja zlostavljanja na radu.
– Pre sudskog postupka obraćala sam se školskoj upravi, prosvetnoj inspekciji i ministru prosvete. Odgovora uglavnom nije bilo, a i oni koje sam dobila nisu bili direktni ni blagovremeni. I moji bliski prijatelji u školi takođe trpe mobing, ali nemaju hrabrosti da se suprotstave. Čak im je otvoreno rečeno da je za njihovo dobro poželjno da mi okrenu leđa. Na žrtvi je lako pokazati moć, ali sam sigurna da se iza svake prepotencije krije slabost i osećaj poraženosti – zaključuje Prugićeva.
Autor: Zoran Surla
Sud pravo mesto za probleme
Kako nam je rekao direktor Milan Vukobrat, Pravilnik o sticanju zvanja zahteva pojačano praćenje rada profesora, između ostalog, predviđeno je da prosvetni savetnik dolazi na nastavu.
– Koleginica Prugić nije dobila prolaznu ocenu i tad su nastali problemi. Zajednički sastanak održan prošle godine još više je razbuktao strasti, a tad je prosvetnoj savetnici pozlilo pa je dva puta dolazila Hitna pomoć. Nekoliko dana potom Prugićeva je donela potvrdu iz Medicine rada da je pod stresom i podnela tužbu sudu radi zlostavljanja na poslu. Sigurni smo da je sud pravo mesto da se razreše problemi – rekao je Vukobrat.
Hronologija
Problemi počinju 2007. godine kad je profesorka Vesna Prugić Mileusnić
postavljena za direktora Elektrotehničke škole
Deo kolektiva započeo štrajk s totalnom obustavom rada
Novo rukovodstvo škole potom joj ne dozvoljava da napreduje u struci
i zlostavlja na radnom mestu
Nakon obraćanja prosvetnim institucijama, Prugićeva podnela tužbu sudu

Загреб -- Нови кривични закон Хрватске предвиђа да неисплаћивање плата због неоправданих разлога постаје кривично дело за које је предвиђена казна до три године затвора.

"То ће оснажити привреднике који поштено и часно раде. За сваког поштеног послодавца радници су на првом месту", рекла је премијерка Јадранка Косор.Тим предлогом закона уводи се и казна за срамоћење, обесну вожњу и злостављање на раду (мобинг). Уз кажњавање послодаваца који не исплаћују плате с циљем прибављања противправне имовинске користи себи или другима, предлогом новог кривичног закона максимална затворска казна је с досадашњих 40 повећана на 50 година.
Планирана примена новог кривичног закона је од 1. јула 2013. када се очекује и улазак Хрватске у Европску унију.

Председник GRECO подржао Пиштаљку

10.08.2010

Пише Владимир Радомировић

Председник Групе земаља Савета Европе против корупције (GRECO) Драго Кос подржао је рад Пиштаљке, додавши да слични портали постоје и у другим државама.
Кос, који председава групи од 47 држава (46 чланица Савета Европе плус Сједињене Америчке Државе), рекао је у интервјуу за недељник Актер и да се нада да ће резултати рада Пиштаљке бити једнако добри као у Румунији и Словенији, где функционишу слични сајтови.
Он је критиковао измене Закона о Агенцији за борбу против корупције и оценио да ће одредба по којој политичари у исто време могу да имају функције и у извршној и у законодавној власти отежати борбу против корупције.
Захваљујемо се колегама из Актера и преносимо делове интервјуа са словеначким стручњаком за борбу против корупције:
Ових дана у Београду је представљен интернет портал „Пиштаљка“, преко кога би грађани требало да пријављују разне видове корупције. Да ли вам је позната слична пракса?
Да, то постоји у многим земљама, као што су Румунија или Словенија. Искрено се надам да ће и у Београду резултати бити једнако добри.
Постоји ли заиста јак механизам да се сузбије корупција?
Будимо реални, корупције је увек било и биће је. Питање је само како њен обим смањити на најнижи могући ниво. За то је, наравно, потребна дуготрајна, планска и стрпљива превентива, као и одлучни и брзи систем органа откривања, гоњења и суђења.
Имате ли неку препоруку или савет за грађане и политичаре у Србији како да „убију“ корупцију?
За све, за грађане и политичаре, увек важи исто: престаните да схватате корупцију као нешто што се догађа само другима и престаните само да причате о њој! Корупција је ту и сада, и свако од нас може највише да учини у борби против ње ако се одупре искушењу сваки пут кад се она појави!
Скупштина Србије усвојила је измене Закона о Агенцији за борбу против корупције, којим се дозвољава непосредно изабраном функционеру да обавља више функција без сагласности Агенције. Хоће ли то угрозити борбу против корупције?
Једна од битних позитивних карактеристика Закона о Агенцији је била баш тачка по којој функционери нису могли да обављају више функција без сагласности Агенције. Решење које је сад донето порушило је у целини успостављен систем некомпатибилности. Тако се поново отварају врата комбинацији функција, које између себе нису ни уставноправно ни етички компатибилне. А чињеница да се та промена у првом реду односи баш на посланике, који су је усвојили, озбиљан је разлог за многа додатна питања. Борба против корупције највиших представника власти сада ће бити неспорно много тежа.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Пиштаљка за заштиту узбуњивача

10.04.2011

Пише Екипа Пиштаљке

У бројним случајевима корупције који су обелодањени последњих година показује се да људи унутар система нису реаговали када су уочавали корупцију. Разлог томе лежи у неповерењу у институције којима се корупција пријављује, али и страх од губитка посла, положаја у друштву, а понекад и страх за сопствени живот.
У Србији не постоји добра алтернатива ћутању у случају откривања корупције од стране инсајдера. Грађани који су спремни да надлежним органима или јавности укажу на неправилности у раду државних институција, локалне самоуправе или јавних и приватних предузећа не могу да рачунају на ефикасну законску заштиту – ово се односи на грађане који су сведоци или жртве корупције, злоупотребе положаја, али и поступака штетних по животну средину и безбедност људи.

Постојање ефикасне правне заштите узбуњивача или дувача у пиштаљку један је од захтева које Србија треба да испуни и како би наставила интеграцију у ЕУ, а чињеницу да таква заштита не постоји признала је и Влада Србије у одговорима на Упитник Европске комисије.
Да би се борба против корупције и других неправилности које угрожавају рад институција успешно водила неопходно је у највећој могућој мери заштитити узбуњиваче. Зато је основни задатак пројекта који покреће Пиштаљка да јавности – стручној и широј – покаже колики је значај слободног узбуњивања и да предложи одређене мере за побољшање статуса узбуњивача.
Пројекат би требало да резултира јасним смерницама за увођење система легитимног и одговорног узбуњивања у Србији и тако обезбеди добру основу даљим активностима свих укључених актера, те да упозна ширу јавност са потребом изградње таквог система и потенцијалним користима његовог успостављања.
Пројектом је предвиђено одржавање серије од три округла стола са учешћем узбуњивача, представника организација цивилног друштва, представника државних органа, приватних предузећа и новинара. Округли столови имају за циљ да отворе дијалог о положају узбуњивача, правном оквиру за њихову заштиту и могућностима за побољшање стања како би се освестила потреба да се овај важан антикорупцијски механизам установи.
На крају пројекта тим ће представити препоруке за ефикаснију правну заштиту узбуњивача. Те препоруке ће бити презентоване јавности у брошури која ће садржати и излагања са свих округлих столова као и исповести узбуњивача.

· Европска комисија: Заштитите узбуњиваче Нема ефикасне правне заштите дувача у пиштаљку, корупција преовлађује у многим областима, у полицији је забрињавајућа, док је реизбором судија угрожена независност правосуђа

· Европска комисија пропитује о заштити узбуњивача Србија треба да одговори да ли постоје механизми за пријављивање корупције и у јавном и у приватном сектору и да ли се предузимају било какве мере за заштиту узбуњивача

· Влада признала: Узбуњивачи нису заштићени У одговорима на Упитник ЕК наведено да заштита дувача у пиштаљку није потпуна, јер не обухвата све ситуације у којима је оправдано пружити заштиту.

· Пред Уставом и законом сви су једнаки. Свако има право на једнаку законску заштиту без дискриминације. (Устав Републике Србије, Члан 21.)

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Но мобинг у Чачку

Сре, 14/04/2010 - 11:26ам — админ

У прва три месеца 2010.године пријављено је укупно девет случајева злостављања на раду. У шест случајева жртве су жене, а у преостала три случаја злостављани су мушкарци, подаци су удружења „Но мобинг“ у Чачку. Сви пријављени случајеви представљају вертикални мобинг односно злостављање подређених од стране надређених у јавним предузећима, банкама, државним установама, осигуравајућим друштвима, приватним АД и ДОО предузећима.
Удружење Но мобинг у Чачку, недавно је од града добило на коришћење просторије у Месној заједници Кошутњак, где жртве мобинга могу добити правни савет, али и савет психолога.
Од 2008. до 2010.године забележено је укупно 240 случајева злостављања на раду, који представљају вертикални мобинг односно злостављање подређених од стране надређених у фирмама. Једна од жртава мобинга у Чачку је и четрдесетпетогодишњи Милан Јовановић, који је као радник у једној фарбари од стране послодавца трпео је психичко малтретирање. Разлог томе је оснивање синдиката и тражење потписивања колективног уговора.
Након обраћања удружењу Но мобинг 2008.године, Милан и његове колеге су поднели тужбу основном суду у Чачку због неоснованог отказа и неки од њих су враћени на посао. Почетком ове године су поднели и тужбу за неисплаћене прековремен сате и регрес.
Осим правних у удружењу Но мобинг, жртве злостављања на раду могу добити и савет психолога. Најчешће последице које су опасне по здравље жртава су поремећај у понашању, психосоматски поремећај, али и одсуствовање с посла посредством боловања. Последице не трпи само појединац, већ и особе у његовом блиском окружењу.
У 2009.години забележена су 62 случаја злостављања на раду, док је у прва три месеца ове године регистровано девет случајева. Жртве су и радници и високообразовани грађани, запослени у јавним, дружавним предузећима, банкама и другим фирмама. Послодавци у већини случајева уцењују раднике и намећу им услове како би задржали радно место, попут умањења плата, продужено радно време и одрицање слободног времена.
У удружењу Но мобинг сматрају да ће радници бити заштићени једино када буде донет Закон о спречавању злостављања на раду, који је у скупштинској процедури још од прошле године.

Уговор о раду

Шта је?

Уговор о раду је документ којим се заснива радни однос између послодавца и запосленог, и прецизирају њихова међусобна права и обавезе. Уговор о раду склапа се у писаној форми, пре ступања запосленог на посао, а постаје важећи када га потпишу запослени и послодавац.

Садржина

Уговор о раду мора бити у складу са Законом о раду и општим актом – колективним уговором или интерним правилинком фирме или организације у којој се запошљаваш. То значи да ти овим уговором не могу бити дата мања права, нити веће обавезе од оних који су тим документима прописане – било да је реч о заради, накнади трошкова, радном времену, одморима или неком другом аспекту твог посла.
Сваки уговор о раду мора да садржи следеће информације:

назив и седиште послодавца;
име и презиме запосленог, место пребивалишта, односно боравишта запосленог;
врсту и степен стручне спреме запосленог;
врсту и опис послова које запослени треба да обавља;
место рада;
начин заснивања радног односа (на неодређено или одређено време);
трајање уговора о раду на одређено време;
дан почетка рада;
радно време (пуно, непуно или скраћено);
новчани износ основне зараде и елементе за утврђивање радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде и друга примања запосленог;
рокове за исплату зараде и других примања на која запослени има право;
позивање на колективни уговор, односно правилник о раду који је на снази;
трајање дневног и недељног радног времена.

Ово је, дакле, обавезна садржина уговора. Поред тога, њиме могу бити уговорена и друга права и обавезе, али ни она не смеју излазити из оквира које постављају закон и општи акт.

Друге врсте уговора

Као што „радни однос“ није једина могућа врста односа између онога ко нешто ради и онога који га за то плаћа, тако ни уговор о раду није једини уговор којим се регулишу њихова међусобна права и обавезе. Поред уговора о раду, чести су и уговор о делу, уговор о привременим и повременим пословима…

Инспекција рада – надлежности
Инспектори рада контролишу примену прописа о запошљавању, правима радника и безбедности на раду. Однедавно, инспекција рада надзире и примену прописа о заштити од злостављања на раду (мобинга). Имаш право на њихову заштиту без обзира на то да ли си уредно пријављен или радиш на црно, да ли си запослен код приватника или у државној служби, да ли радиш пуно радно време или посао обављаш повремено, да ли си потписао уговор о раду, уговор о делу или нешто треће, да ли си запослен „за стално“ или си хонорарац…Да би инспекција могла да ти помогне, ипак, потребно је да фирма у којој радиш буде легална: кафић-кладионица у подруму код Миће Пиксле или тезга прострта преко хаубе „голфа“ у Булевару примери су за фирме које то вероватно нису.

У којим случајевима зовеш инспекцију?
Инспекцији се можеш обратити ако налетиш на проблем већ при самом запошљавању:

·         ако сумњаш да си жртва дискриминације, односно да је газда одлучио да те не запосли због неког твог личног својства које није од важности за позицију на коју си конкурисао;
ако послодавац, непосредно по твом пријему на посао, с тобом није сачинио уговор о раду, нити те је пријавио државним фондовима за пензионо, инвалидско и здравствено осигурање (рад на црно).Ако спадаш у срећнике који већ имају посао (без обзира на то да ли радиш на црно или не), инспекција ће реаговати ако пријавиш проблем у некој од следећих области права радника:

плате и накнаде (на пример, ако ти послодавац исплаћује мању плату од договорене, ако касни или је не исплаћује уопште, ако ти не плаћа накнаду за прековремени рад, маркицу за превоз…)

радно време, одмори и одсуства (радиш прековремено изнад законског максимума, газда те не пушта на годишњи и слично);

заштита здравља и безбедност на раду (рецимо, радиш на градилишту а немаш кацигу, рукавице и другу заштитну опрему);

повреде на раду (цигла ти је пала на главу, а послодавац ти не дозволи да одеш на боловање);

професионална обољења – (добио си астму током рада у фабрици лакова, а послодавац одбија да те премести на радно место које неће угрожавати твоје здравље);

остваривање права на штрајк (послодавац ти прети да ће те отпустити иако је штрајк којем си се прикључио организован у складу са законом).

Уколико си жртва злостављања на раду, инспекцији треба да се обратиш ако те послодавац:

и поред налаза службе медицине рада да ти је због злостављања угрожено здравље или живот није преместио на друго радно место или те послао кући уз пуну плату;

отпусти јер си одбио да радиш пошто он није испунио обавезу да те премести или пусти кући;

отпусти, дисциплински гони или ти ускрати неко право зато што си покренуо поступак за заштиту од злостављања на раду или си указао на злостављање неког другог.

Коначно, инспекцији можеш да се обратиш и ако сматраш да си добио незаконит отказ.

Ако налете на неку неправилност која излази из оквира њихове надлежности, инспектори рада не смеју да је третирају као „туђ проблем”, већ морају да о њој обавесте онај државни орган који је за њу надлежан.

УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА „НО МОБИНГ ЧАЧАК“                       Број пријаве: ___________
.           Чачак, ____/____/_________.године

ПРИЈАВА
ЗЛОСТАВЉАЊА НА РАДУ

Удружење прикупља, обрађује и служи се личним подацима у интерне сврхе, у складу са својом мисијом.Подаци могу бити пренети трећим лицима и особама само на захтев надлежног државног органа или уз сагласност даваоца података у складу са Законом.Подаци се могу у свако време избрисати или изменити на захтев даваоца података.

М

Ж

                                                                 Име и презиме                                                               Пол

                                   Датум рођења                                                                               ЈМБГ

                                                             Адреса                                                                                    Телефон

НК

ПК

КВ

ВКВ

ССС

ВШС

ВСС

МР

ДР

.Стручна спрема

Година

                                                                      Послодавац                                                                          Радни стаж

Кратак опис злостављања:
________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Пријава поднета:         1.Лично         2.Телефоном       3.Поштом          4.Електронски

Напомена:


                                                                                                                                   _______________________________                                     ____________________________
                         ( Оверава )                                 М.П.                       ( Подносилац пријаве )

Hitne mere zaštite od zlostavljanja na radu

Ne moraš da čekaš kraj postupka koji si pokrenuo protiv osobe koja te zlostavlja na poslu da bi te poslodavac ili sud zaštitio od zlostavljanja. Pre završetka postupka posredovanja unutar firme poslodavac može da udalji s posla osumnjičenog za zlostavljanje ili da ga pošalje na drugo radno mesto. Ako to ne učini, ti možeš, pod određenim uslovima, da odbiješ da radiš dok se problem ne reši.
Sud može da zabrani zlostavljaču da se približi tebi ili čak i tvom radnom mestu do završetka sudskog postupka. Ako te zlostavlja direktor ili preduzetnik kod kojeg radiš, verovatno ćeš se odmah obratiti sudu, a u tom slučaju su ove sudske mere prvi oblik zaštite na koji ćeš moći da računaš.

Mere zaštite koje preduzima poslodavac

Poslodavac mora da te zaštiti od osumnjičenog za zlostavljanje pre okončanja postupka zaštite unutar firme u dvema situacijama:

ako proceni da bi mogao da pretrpiš nenadoknadivu štetu (na tu opasnost može da mu ukaže i posrednik tokom postupka posredovanja);
ako ti preti opasnost po zdravlje ili život (što mora da potvrdi lekar iz službe medicine rada).

Zaposlenog kojeg teretiš za zlostavljanje poslodavac može da premesti u drugu radnu okolinu, na iste ili druge poslove, ili da ga udalji s rada uz nadoknadu zarade. Ova mera traje do okončanja postupka zaštite od zlostavljanja.
Ukoliko poslodavac ne postupi na taj način, obrati se inspekciji rada ili upravnoj inspekciji (nadležnoj ako radiš u državnoj upravi) koja mora da podnese prekršajnu prijavu protiv poslodavca. Poslodavac tako može da dobije novčanu kaznu od 200.000 do 800.000 dinara, a odgovorna osoba u preduzeću od 10.000 do 40.000 dinara. Ukoliko je reč o preduzetniku, njemu za ovaj prekršaj preti kazna od 100.000 do 400.000 dinara.

Pravo da odbiješ da radiš

Ako si izložen zlostavljanju zbog kojeg ti preti opasnost po zdravlje ili život, čim pokreneš postupak zaštite, trebalo bi da se obratiš službi medicine rada. Ukoliko lekar potvrdi da ti preti ovakva opasnost, a poslodavac ništa ne preduzme, imaš pravo i da odbiješ da radiš. Ukoliko to odlučiš, o samoj odluci i razlozima za nju moraš da obavestiš poslodavca i inspekciju rada, inače će se smatrati da neopravdano odsustvuješ s posla.
Tokom odsustva s rada zbog izloženosti zlostavljanju imaš pravo na naknadu zarade u visini tvoje prosečne plate u prethodna tri meseca. Za vreme odbijanja rada poslodavac ne sme da ti da otkaz. Ukoliko to učini, ponovo se obrati inspekciji. Kazne su iste kao i u slučaju kada poslodavac nije preduzeo hitne mere zaštite.
Dužan si da se vratiš na posao tek kada poslodavac preduzme mere zaštite ili kad se ceo postupak unutar firme okonča.

Sudske privremene mere

Tokom sudskog postupka za zaštitu od zlostavljanja, od suda možeš da tražiš da te odmah zaštiti, to jest da odredi privremene mere radi sprečavanja daljeg nasilnog postupanja ili sprečavanja nenadoknadive štete koju bi kao žrtva mogao da pretrpiš. Sud i bez tvog traženja može da uvede ove mere ako proceni da su neophodne.
Sud može da uvede privremene mere samo ukoliko proceni da su tvoje tvrdnje verovatno tačne (dakle, još ne apsolutno dokazane, ali je vrlo moguće da se dogodilo to što tvrdiš).
Sud može da zabrani zlostavljaču da ti se približi, pa čak i da priđe tvom radnom mestu, bez obzira na to da li si ti trenutno tu ili ne. Moguća je i kombinacija različitih privremenih mera, što zavisi od konkretnih okolnosti.
Ako si ti tražio privremene mere, sud o tvom zahtevu mora da odluči u roku od osam dana. Protiv rešenja o određivanju privremene mere ni ti ni druga strana ne možete da se žalite.

Шта је рад на црно?

Две околности, које обично стижу у пакету, одређују неки рад као „рад на црно“:
1) Рад без уговора. Кад год обављаш неки посао за некога, а тај неко није твоја мама која те је замолила да јој заливаш цвеће док је у викендици, мораш с њим да склопиш одговарајући уговор у којем су наведени сви битни детаљи вашег радног односа. У зависности од врсте посла, то може бити уговор о раду, уговор о делу, уговор о привременим и повременим пословима, уговор о стручном оспособљавању… Када радиш преко омладинске задруге, уговор потписујеш с њима – приликом учлањења – а не са послодавцем, али, у сваком случају, уговор мора да постоји. Ако не постоји, ти радиш на црно.
Ако сте се договорили да радиш од куће, или као кућно помоћно особље, уговор мора да се овери у општини. Ако послодавац то не учини, и то је рад на црно.
2) Рад без пријаве радника на социјално и здравствено осигурање. У многим ситуацијама послодавац ће потписати уговор са запосленим, али ће „заборавити“ да га пријави државним фондовима за социјално и здравствено осигурање, чиме радника лишава значајних бенефиција, а себе лишава значајних новчаних обавеза. То је такође рад на црно.
Иначе, радом на црно не сматра се случај у којем је радник пријављен а послодавац му ипак не уплаћује доприносе за осигурање, или то чини нередовно (мада то свакако јесте законски прекршај). Чисто да знаш и то – постоје врсте уговора у којима уплата доприноса пада на терет запосленог.
„Средње решење“
У дилеми „пријавити или не“, многи послодавци налазе „средње решење“, које се огледа у томе да пријаве радника на нижи износ плате од оне коју он фактички прима: на пример, договорите се да ти плата буде 40.000 динара, али да ти у уговору пише (и на банковни рачун стиже) 20.000 динара, а да ти се остатак исплаћује на црно – у кешу. На овај начин послодавци штеде на порезима и доприносима које би требало да плате држави, јер се они обрачунавају у проценту од „званичне” плате радника.
Пошто, дакле, уговор постоји, а и пријављена си на осигурање, у питању није рад на црно – већ нешто што ти може изгледати као примамљив договор: на крају месеца ти си добила својих 40.000 динара, имаш здравствено осигурање и тече ти стаж. Ипак, овакав аранжман има и лоших страна: прво, послодавац није уговорно обавезан да ти исплати део у кешу, па ти једног дана просто може рећи – „немам“ или „не дам“, а ти нећеш моћи да урадиш баш ништа, осим да увређено залупиш вратима. Друго, ускраћена си за део доприноса за пензионо осигурање, што значи да ће ти пензија бити мања, једном кад догураш до ње. Треће – ако будеш желела да узмеш кредит, банка ће ти позајмити тек онолико новца колико можеш да покријеш из дела плате који добијаш преко рачуна.

НО МОБИНГ СРБИЈА

Позив за акцију помоћ злостављанима на раду и у вези рада

Странице

Mobing u Srbiji