Slavko-član

Пуно среће у раду,имате моју подршку.
Можете да поставите број жиро рачуна удружења да ми мали донатори можемо колико толико да помогнемо рад У.Г.Но Мобинга у Чачку.
Моја прича се не разликује од других у Србији,годинама радим у једној фирми и кад се окренем иза себе и видиш да си пунио послодавцима џепове,он није уплаћивао у ПИО-у,колика ти је пензија кад напуниш 65 година старости или 40 година рада,то није брига послодавца.Он је осигурао и своје праунуке материјално у овој транзицији,ти си колатерална штета.Немаш ни за литар млека и парче хлеба....цркни.
Инспекција не раде свој посао, судови отежу случајеве десетак година.
Адвокати гледају где могу да узму новац на брзину,на страни радника је правда и БОГ,на страни послодавца новац или политичка подршка од њему сличних.
Не треба одустајати,треба тражити земаљску правду,ја сам поднео тужбу и пријаве против послодавца и сада сам на суду,доказујући своју правду.
Надам се да нови закон о злостављању на послу колико толико штити радника,јер боље ишта него ништа као до сада.
Треба што више нас злостављених да се удружимо и помогнемо сами себи и људима који хоће нама да помогну.
Само храбро,треба поставити достојанствену баријеру према лошим послодавцима који у нама радницима виде робље и машине за брзо богаћење.
Подржавам акцију У.Г. НО Мобинг Чачак против злостављања на раду и у вези рада и то је мали корак према Европским стандардима живљења којима сви тежимо.
За крај мало смешнија страна мобинга
Отказ у фирми
Ујутру 8 сати је.
Имам лошу вест,морам једног да отпустим-каже шеф.
Мене не можете,јер Вас могу тужити за расизам-каже црнац
Ја сам жена,могу Вас одмах дати на суд за шовинизам-рече секретарица.
Само покушајте и видимо се на суду због расне дискриминације-рече муслиман.
Дајте ми отказ и тужићу вас за дискриминацију због година-каже 65-годишњи пословођа.
Окрећу се сви и гледају младог и здравог радника,који тихо прозбори
У задње време ми се чини да сам помало геј.
Поздрав од Славка
09. децембар 2009. 01.46

Arsenijevic Dejan

Злостављање радника од стране несавесних послодаваца у жижи медија

Добили отказе јер су хтели да праве синдикат
Отпуштања у Чачанској фирми
Блиц понедељак, 17. новембар 2008.

ЧАЧАК - Пет радника чачанског предузећа „Домис“ тврде да су добили отказе јер су покушали да у фабрици организују синдикат. Милан Јовановић, председник Извршног одбора Синдиката у овој приватној фирми, каже да је власник Драган Кузмановић покушао да спречи формирање синдиката, да је одбијао да преговара с њима, те да није хтео да призна репрезентативност јединог синдиката у фирми. Кузмановић негира да је разлог отказа формирање синдиката, већ то што петорица отпуштених радника нису хтела да потпишу колективни уговор.

Отпуштени радници кажу да их је стварност натерала да се синдикално организују, с обзиром на то да им, како су установили, неколико година нису уплаћивани социјални доприноси, да су радили и по 11 сати дневно, да нису имали адекватна заштитна средства, као и да су пребацивани са једног на друго радно место.

- Уместо плате, добијали смо коверат са новцем који је исплаћен ван текућег рачуна, али смо од 8.000 динара колико се у коверту налазило, 2.000 морали да вратимо власнику - каже Јовановић наводећи још један пример неодговарајућег третмана радника од стране власника. Он додаје да га је, када је изабран за повереника синдикалне организације, власник предузећа послао на двомесечни плаћени одмор, како би могао да „угуши синдикално организовање“, а по повратку са одмора, њега и још четворицу колега, отпустио са посла као технолошки вишак, иако су, како тврде, на њихова места примљени нови радници. Због свега, Јовановић је поднео тужбу против Кузмановића, а ускоро ће то учинити и преостали радници који су остали без посла.

Власник „Домиса“ Драган Кузмановић тврди, међутим, да су петорица радника добили отказе јер нису хтели да потпишу нови колективни уговор, а не због покушаја да у предузећу оформе синдикат. Иако Јовановић истиче да је за учлањење у синдикат било заинтересовано 60 од око 70 запослених радника, Кузмановић наводи да су поменута петорица, у ствари, обманула колеге.
- Пет нерадника, које је Јовановић завео, преварило је остатак запослених причом о синдикату, који заправо никада није званично регистрован, нити је мени као директору икада упућен захтев за тако нешто. Већ три године преговарам са представницима Самосталног синдиката да у фирми организују грански синдикат, али не знам због чега та идеја није реализована - каже Кузмановић.

С друге стране, Милан Јовановић, тврди да је допис о намерама за синдикално удруживање директору благовремено послат поштом, као и да је у правној служби предузећа потврђено да га је Кузмановић и добио.

Ово није први случај да се у Чачку онемогућава синдикално организовање у приватним предузећима. Драган Савић, повереник УГС „Независност“ за Моравички округ, подсећа да је тако нешто покушано пре три године у предузећу „Прецисион“, али је власник „застрашио запослене отказима“, након чега су они одустали.
- У држави као што је Србија потребно је много храбрости да би се организовао синдикат у приватној фирми. У борби за своја права, радници у случајевима отказа морају бити спремни и да туже послодавце. То јесте тешка и дуготрајна борба, али те спорове отпуштени у великој већини случајева решавају у своју корист. Тада морају бити у потпуности обештећени и враћени на посао - каже Савић. Он додаје да се основне притужбе запослених односе на велики број непријављених радника, посебно у трговинама и грађевинској делатности, ниске плате, велики број радних сати, мали број слободних дана, често и свега два дана у месецу, као и неплаћање топлог оброка и превоза.

Објављено на сајту блиц.рс »


Коментари на чланак у Блицу

Исто је стање и у ПТТ ! | Понедељак, 22 Децембар 2008. 14:26х
У Јавном предузећу ПТТ Саобраћаја Србија нови генерални директор Ћирић исто као и његов донедавни претходник Ковачевић упорно неће да потпише Уговор и отворено призна постојање Самосталног синдиката поштанских радника.Исти Синдикат је признала држава Србија, члан је Савеза самосталних синдиката Србије, а омаловажава и буквално речено избегава једино Пословодство Јавног предузећа ПТТ Саобраћаја Србија. Разлози су наводно притисци на Пословодство ПТТ од стране Синдиката ПТТ и Синдиката ПТТ Независност, односно истих оних људи у тим Синдикатима који већ годинама замајавају своје чланство, прекрајајући по својој мери Статуте својих Синдиката,итд. Питам се на крају две ствари: 1.Шта је онда чудно у чињеници да приватни власници раде са радницима шта им је воља? 2.Ко је старији држава Србија која је признала постојање Самосталног синдиката поштанских радника или Пословодство ПТТ-а које то упорно ниподаштава и игра се људима као играчкама?

Душан | Уторак, 18 Новембар 2008. 10:13х
Срамота за 21 век!

Драган | Уторак, 18 Новембар 2008. 07:58х
Дајем пуну подршку радницима за синдикално удруживање, јер то је једини начин да се изборе за своја права. Синдикати на нивоу државе Србије треба да буду тактичнији и агресивнији, да се изборе у овим тешким временима за право на рад и право на достојанствен живот радника!

Ја | Уторак, 18 Новембар 2008. 07:33х
Само напред, ваљда ће једног дана бити нормално да радник има право на пун годишњи одмор и остале привилегије које му припадају општим и посебним уговором о раду.


Отворено писмо господину Драгану Кузмановићу
Власнику и Директору ГТП „ДОМИС“-Чачак
Поштовани господине Кузмановићу,
Пратити дешавања у овом граду путем средстава јавног информисања а не приметити Вашу опседнутост синдикатом је немогуће.Последњих неколико месеци Ви константно и упорно (зло)употребљавајући штампане и електронске медије покушавате јавном мњењу да наметнете своје ставове и мишљења везано за синдикат како у Вашој фирми тако и у ширем контексту.Мало је чудно мора се признати да у истом периоду нико од локалних синдикалних челника на било ком нивоу организовања није нашао за сходно да Вас на неки начин демантује и макар вербално пружи подршку синдикату и његовим члановима у Вашој фирми.
Врхунац демагогије представља Ваше гостовање у емисији „Привредни барометар“ коју је Регионална ТВ Чачак емитовала 26.02 2009.године када сте поново у свом препознатљивом маниру изнели више нетачних информација.Као прво,између осталог, изјавили сте да у Србији има 25.000 председника синдиката , а менаџера само 10.000.То је нетачан податак.Према подацима Министарства за рад у чијој надлежности је и упис синдиката у регистар у Србији је регистровано око 20.700 синдиката.Од тог броја активно је око 16.000 синдиката.Према подацима Агенције за привредне регистре у Србији је регистровано око 105.600 Привредних Друштава која по Закону морају имати овлашћена лица која се зову Директори или Менаџери, како Вам воља.
Претпостављам да сте хтели да кажете како у Србији на једног менаџера дођу отприлике два председника синдиката те да из тих разлога наши менаџери не могу да обављају своје послове јер их забога синдикати ометају.Међутим, подаци Министарства за рад и Агенције за привредне регистре Вас демантују јер кажу,по Вашој методологији, да на једног председника синдиката дође отприлике шест менаџера.Као што видите господине Кузмановићу Наше и Ваше бројно стање није спорно.Спорно је само коме је теже у овој ситуацији , при оваквом односу снага,када на жалост првобитна акумулација капитала у Србији још траје.
Као друго,на питање аутора и водитеља емисије „ Привредни барометар“ госпође Весне Радовић да ли у Вашој фирми имате председника синдиката Ви сте изјавили да немате ни синдикат , ни председника синдиката.То такође није тачно.Теоретски је могуће да Ви не знате шта се дешава у Вашој малој фирми на крају града .Практично је просто невероватно али ако је то и стварно тачно дозволите ми онда да Вас обавестим да у Вашој фирми ,чији сте Ви власник и Директор постоји Синдикат који је у складу са свим позитивним законским прописима Републике Србије дана 25.03.2008.године Решењем Државног секретара Министарства за рад уписан у Регистар синдикалних организација под редним бројем 20683 и све то заведено је под деловодним бројем:110-00-147/2008-02.
Као треће,поново сте изјавили како већ одавно покушавате,али не успевате ,да са Председником Градског Већа Самосталног синдиката у својој фирми оформите синдикат.Да није тужно било би смешно господине Кузмановићу.На једној страни вшите прогон чланова постојећег синдиката , а на другој хоћете да оснујете други,свој ,синдикат.Није тешко претпоставити чиме би се тај синдикат бавио и чије би интересе заступао.Теоретичари индустријских односа такав синдикат називају-Синдикат Икебана. Поштовани господине Кузмановићу,желим Вам најискреније пуно успеха у бизнису ,а нарочито да коначно оснујете Ваш синдикат па да онда наспрам себе као менаџера имате два председника синдиката.
С поштовањем,
Председник Синдиката АД „Први мај“-Чачак и Координатор Удружења грађана „НО Моббинг“
Радован Ђорђевић
Чачак,04.03.2009.год

Казне стижу шефове.
ЗЛОНАМЕРНО, непријатељско и неетичко понашање према запосленима убудуће ће бити строго санкционисано - предвиђа Предлог закона о спречавању злостављања на раду који је Влада Србије упутила у скупштинску процедуру.Нови пропис предвиђа право запослених да поднесу тужбу и затраже судску заштиту у парничном поступку, који би се за разлику од досадашње праксе водио - по убрзаној процедури. Новчане казне за послодавце склоне мобингу крећу се од 200.000 до 800.000 динара, од 100.000 до 400.000 за предузетнике, док казне за одговорна лица иду од 5.000 до 40.000 динара.Као један од начина заштите предвиђен је поступак посредовања између две стране у спору, који се мора окончати за свега - осам дана. Уколико посредовање не успе, послодавац ће спровести поступак дисциплинске одговорности против онога ко је изазвао злостављање. Запослени који се на радном месту нашао на удару бахатог руководиоца или колеге има право на накнаду зараде уколико је одбио да ради под таквим условима.
Послодавци ће бити обавезни да у року од 60 дана од ступања закона на снагу обавесте запослене о забрани злостављања, као и обавезама, начину препознавања и могућностима заштите од злостављања - каже се у законском предлогу који ће се ускоро наћи на посланичким клупама.
Надзор над спровођењем закона вршиће инспекција рада, односно управна инспекција.
У образложењу предлагач наводи да се злостављање на раду може испољавати на више начина и препознаје више „типова“ - напад на квалитет професионалног рада, личну репутацију, могућност адекватног комуницирања и одржавања социјалних односа. Све то, према писцима предлога, често за последицу може имати и угрожавање здравља особе која је злостављана.
СИВЕ БРОЈКЕ
ПРЕМА подацима Виктимолошког друштва Србије за прошлу годину од укупно 226 жртава злостављања, 115 жртава пријављено је као жртве злостављања на раду. Статистика удружења „Стоп мобингу“ говори да је током 2008. године забележен 1281 случај злостављања на раду. Од тог броја 552 су мушкарци, а 729 жене. Од броја пријављених 684 ради у државном, а 597 у приватном сектору.
Датум, 23.02.2009 20:35
Copyright © Kompanija Novosti 2007. Sva prava su zadržana.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Црнчење, мобинг, па отказ!
ДОБИЛИ сте отказ. Сутра немојте долазити на посао - рекао је глас са друге стране жице.И пре него што је успела да пита због чега, 38-годишња Новосађанка Сандра Селемба, после годину и по дана рада у кладионици "Олимпик плус", схватила је да је остала на улици. Са десетогодишњим сином у подстанарском стану сада не зна како ће даље. Најављује тужбу против шефице Драгице Ђурић, због омаловажавања и психичког "иживљавања" на послу и добијања отказа без икаквог објашњења.
- Поштено сам и вредно радила свој посао - прича Селемба. - Не знам докле ће више држава да толерише самовољу послодаваца, који раде шта им се прохте. Уговор о раду нисам поштено ни видела. Било је или да потпишем "на слепо" или нећу добити посао.
Селемба истиче да десет месеци није била пријављена, али да јој је, по доласку инспекције пре два месеца, шефица дала да потпише уговор да је пријављена, али не и да га понесе са собом.
- Тако на разговор са адвокатом сад немам шта да понесем - прича Селемба. - Али истрајна сам у томе да се казне сви послодавци, који немарно поступају према запосленима. Нисам једина, много је људи због самовоље те исте жене остало на улици. Звала их је да дођу на посао, док су били на годишњем одмору, а ко се није одазвао, добио је отказ.
Селемба је о свему обавестила директора кладионице, који је рекао да први пут чује за овакав проблем. Директор Станко Лугоња у петак се јавио нашој редакцији, рекавши да је реч о личном сукобу измећу шефа и радника, те да кладионица нема никакве везе са отказом.
Он, такође, тврди да Селемба није добила отказ, већ је премештена на друго радно место, због, како каже, грешака које је правила, али да је одбила премештај.
Селемба, међутим, каже да није добила никакву понуду за премештање и да је негодовање Драгице Ђурић изазвао само њен став, да не жели да било ко манипулише њом.
Неколицина бивших и садашњих радника кладионице "Олимпик плус", по речима Селембе, придружиће јој се у намери да истраје у намери да се казни послодавац који на непримерен начин поступа са њима.
Законом је, иначе, предвиђена казна за послодавце, који раднике ангажују "на црно", од 300.000 до 500.000 динара.
ПРВА ПРЕСУДА
ПРВА пресуда за мобинг у Војводини изречена је у октобру ове године. Начелница Јужнобачког округа, Дарија Шајин, осуђена је на 14 месеци затвора и четири године условно, због злостављања и мучења радника у време када је била начелник општинске управе у Бачу.
ШЕФИЦА БЕЗ КОМЕНТАРА
ШЕФ кладионице "Олимпик плус", Драгица Ђурић је на наше питање да прокоментарише тврдње Сандре Селембе о мобингу над њом и давању отказа, пре него што је спустила слушалицу, кратко рекла:- Зна она због чега! Даље немам коментар.
И. МАРИНКОВИЋ, 28.11.2008 20:04:29
Copyright © Kompanija Novosti 2007. Sva prava su zadržana
Посао по цену здравља
БАЊАЛУКА - Сваки радник током свог радног века има 25 одсто шансе да бар једном буде жртва мобинга. Протекле године Инспекцији рада Републике Српске пријављено је само 10 случајева мобинга. Инспектори истичу да је пријава мало, јер су лоша економска ситуација и нужда, натерале раднике “да раде све и свашта, трпе мобинг, како би задржали какво-такво радно место, чак и оно које им нарушава психичко и физичко здравље”.
- Борба против мобинга у Српској је тек у зачетку. Морално малтретирање радника је противправно понашање на радном месту, а мобер, односно, онај који малтретира, кривично је одговоран, жртва мобинга може да затражи одштету за причињену биолошку штету - истиче Радмила Пузић, главни инспектор рада и заштите на раду у РС.
И поред тога што инспекција не може да доказује мобинг, инспектори увек изврше инспекцијски надзор у пословном окружењу особе која је пријавила мобинг.
- У таквим случајевима често се дешава да се радницима неравноправно одређују плате, или им се уопште не исплаћују, с намером да се “отерају” са радног места, или да се израбљују - каже Пузићева.
Према њеним речима процес доказивања “случајева мобинга” пред судом је специфичан и “добро је што је на страни жртве, односно оног који подноси тужбу”.
- Према закону само је послодавац дужан да пред судом доказује да није било “мобинга” за које га терети радник.
Ако суд утврди да је тужба основана, наложиће туженоме, односно, моберу да обезбеди остваривање прекршених права радника, или му плати одговарајућу одштету - прецизирала је Пузићева.
Нада Граховац, омбудсман Републике Српске, истиче да у јавном и у приватном сектору, мобингу прибегавају најчешће директно надређени, ретко менаџери, а колеге на радном месту готово никад. Многи радници, каже, о томе не би ни говорили, да им није угрожена егзистенција због повреде њихових права по основу рада.
У Гендер центру Владе РС истичу да су жене, нарочито оне млађе, у РС веома често изложене психичком малтретирању на послу, разним облицима сексуалног узнемиравања, али и ускраћивању основних радничких права.
- Страх да се изгуби радно место главна је кочница радницама да пријаве мобинг, нарочито у приватном сектору. Осим тога, судски поступак код нас дуго траје, а трошкови су велики, па већина радника то себи не може да приушти! - истакао је Ненад Галић, правник у Гендер центру Владе РС. МОБЕРИПСИХОЛОЗИ тврде да су злостављачи особе са поремећајем личности. То су мање способне, али моћне особе, без капацитета за љубав, радост, креативност, давање и дељење. Њима се лако придружују слаби, у страху да не постану жртве. У земљама транзиције, како истичу социолози, проблем мобинга је увелико изражен и најчешће повезан са израбљивањем радне снаге.
Г. ВРАНИЋ, 14.01.2009 17:47:13

Agencija za mirno rešavanje sporova,prednosti,ciljevi,adresa,imenik miritelja i arbitara,predlog za pokretanje mirnog rešavanja radnog spora - zlostavljanje na radu i porodici | Google �

Agencija za mirno rešavanje sporova,prednosti,ciljevi,adresa,imenik miritelja i arbitara,predlog za pokretanje mirnog rešavanja radnog spora - zlostavljanje na radu i porodici | Google �

Debata vlade i NVO u NBS od 28.10.2009 god

KOLIKO SMO ZAŠTIĆENI OD ZLOSTAVLJANJA NA RADNOM MESTU"





KOLIKO SMO ZAŠTIĆENI OD ZLOSTAVLJANJA NA POSLU

Zlostavljanju na radnom mestu u Srbiji su najviše izloženi mladi od 20 do 30 godina i starije osobe između 40 i 50 godina, ukazala je pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku Radmila Bukumirić-Katić na debati koja je u organizaciji Centra za demokratiju odrћana u sredu, 28. oktobra 2009. u Beogradu.

"Mobing, odnosno zlostavljanje na poslu, u Srbiji je najizraženije u procesu utvrđivanja viškova zaposlenih, kako bi radnici bili prinuđeni da sami daju otkaz", kazala je pomoćnica ministra dajući uvodnu reč na debati na temu "Koliko smo zaštićeni na radnom mestu".

Ona je podsetila da je Vlada Srbije utvrdila Predlog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu i kazala da će, kada zakon bude usvojen, svaki poslodavac imati obavezu da uputi radnike u to šta je zlostavljanje, kako ga izbeći i kako reagovati u tom slučaju.

"Cilj zakona je da obezbedi celovit sistem zaštite od zlostavljanja, kako bi se izgradila humana i zdrava okolina u kojoj zaposleni mogu da pruže maksimum", istakla je Radmila Bukumirić-Katić i dodala da će zakon obuhvatiti i sprečavanje seksualnog zlostavljanja.

Prema njenim rečima, najčešći vidovi zlostavljanja u Srbiji se ogledaju u 45 različitih aktivnosti od kojih su "najpopularnije": "prazan sto" ili uskraćivanje posla, "pun sto" odnosno prebukiranost zadacima, fizička odvojenost, ogovaranje i drugi.

Jedno od rešenja problema mobinga je da medijator pokuša, u roku od osam radnih dana, naći rešenje spora, a ukoliko u tome ne uspe, poslodavac bi bio obavezan da pokrene disciplinski spor, navela je Bukumirić-Katić i dodala da u suprotnom slučaj treba rešavati na sudu u parničnom postupku.

Ksenija Petovar iz Centra za demokratiju je istakla da je zlostavljanje u društvu uvek bilo prisutno, ali je najčešće prikriveno i nevidljivo i navela da je 12 miliona zaposlenih u evropskim zemljama izloženo zlostavljanju na radnom mestu.

Zlostavljanje na poslu u Srbiji je "luksuz tema", jer u zemlji ima puno nerešenih problema, pa one koji se usude da se bore protiv mobinga posmatraju kao da žele "hleba preko pogače", smatra Petovar.

"Zlostavljanje na poslu je jedno od zatamnjenih mesta naše stvarnosti", ocenila je ona i dodala da se u većini slučajeva smatra da je žrtva zlostavljanja - krivac, uzrok ili povod ovog čina.

Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija kazao je da mobing predstavlja fenomen modernog evropskog i uporednog prava.

"Mobing je stvaranje neprijateljskog radnog okruženja, kao način povrede dostojanstva zaposlenih", ocenio je on i naveo da su pojavni oblici mobinga fizičko, psihičko i seksualno zlostavljanje.

Debata "Koliko smo zaštićeni od zlostavljanja na radnom mestu", održana je u okviru projekta Demokratski politički forum koji vodi Centar za demokratiju u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert.

Rasprava je ujedno i deo projekta "Snaga društvene odgovornosti - država, biznis, građani za ekonomska i socijalna prava", koji je podržao Institut za održive zajednice (ISC), a finansirala agencija američke vlade za razvoj (USAID). (Tanjug)

Uvodne reči u debati dali su Saša Gajin, Centar za unapređenje pravnih studija, Leposava Živanović, potpredsednica Sekcije žena UGS "Nezavisnost", i Radmila Bukumirić-Katić, pomoćnica ministra, Sektor za rad Ministarstva rada i socijalne politike. Moderator debate bio je novinar B92 Miša Stojiljković.

U debati su učestvovali: Milan Jovanović (UG No Mobing, Čačak), Dragoljub Tešić (Forum NVO Kraljevo), Snežana Pantić-Aksentijević (Ministarstvo zdravlja), Ana Nikolić (Centroproizvod AD), Spomenka Ćirić-Janković (Komisija za rodnu ravnopravnost, opština Novi Beograd), Sonja Drljević (Savet za ravnopravnost polova pri vladi Republike Srbije, Ažin), Nebojša Atanacković (Unija poslodavaca Srbije), Jelena Starčević (Unija poslodavaca Srbije), Dragan Matić (Industrijski sindikat Srbije), Andreja Bogdanović (Erste Bank), Snežana Maksin (Erste Bank), Milan Stanimirović (narodni poslanik), Mirjana Tripković (Viktimološko društvo Srbije), Jovan Popović (Radnička štampa), Gordana Mohorović (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava), Mirko Popović (Beogradska otvorena škola), Jasna Plavšić (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava), Milojka Zarubica (Uprava za bezbednost na radu, Ministarstvo rada i socijalne politike), Ivan Topalović (Protekta Niš), Olivera Mitrić (Švajcarska pomoć svetu rada), Nevenka Dragović (Zaštitnik građana), Olga Vučković-Kićanović (Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova), Mevlija Stojanović (Savet samostalnih sindikata, opština Bor), Sonja Stanojević-Kesić (Savez samostalnih sindikata, Sekcija žena), Nina Drndarski (NVO Phoebus), Goran Šehović (Agencija za saradnju sa NVO i EH grada Beograda), Jesenka Čvoro (Ministarstvo rada i socijalne politike), Ksenija Petovar (Centar za demokratiju), Silva Cerovina (Nacionalna služba za zapošljavanje), i drugi.

Pozivamo Vas da se uključite u dijalog na našem FORUMU i učestvujete u kreiranju politike!
MIŠA STOJILJKOVIĆ: Koliko smo zaštićeni od zlostavljanja na radnom mestu?
Verzija za štampu
Dobrodošli na Demokratski politički forum. Kao što već svi znate, tema današnje debate je "Koliko smo zaštićeni od zlostavljanja na radnom mestu".

U organizaciji ovog okruglog stola pomogli su, pre svega, Fondacija Fridrih Ebert, kao i projekat "Snaga društvene odgovornosti - država, biznis, građani za ekonomska i socijalna prava", koji je podržao Institut za održivost zajednice kroz donaciju Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Na početku, kako što to obično i biva u ovakvim debatama obratiće vam se gospođa Ksenija Petovar ispred Centra za demokratiju, a zatim ćete čuti troje uvodničara. Zahvaljujem.

(Miša Stojiljković, novinar B92)
KSENIJA PETOVAR: Centar za demokratiju daje podršku pokretanju teme o zlostavljanju na radu i upoznavanju javnosti sa ovom temom
Verzija za štampu
Tema mobinga je novijeg datuma, čak i u evropskim državama sa najvišim standardima zaštite ljudskih prava i funkcionisanja pravne države.O uznemiravanju ili mobingu ili zlostavljanju na radnom mestu sve više se govori u stručnim krugovima, u organizacijama civilnog društva koje se bave ljudskim pravima, ali i u svakodnevnom govoru.

Kao ni neke druge pojave koje su bile predmet debata koje organizuje Centar za demokratiju, zasigurno da ni zlostavljanje na radu nije novija pojava. Zlostavljanje na radu, kao i druge forme zlostavljanja i zloupotrebe moći nad slabijim i nezaštićenim, su vrlo često ili najčešće nevidljive i prikrivene, a za njih zna relativno mali broj osoba. To su teme o kojima se nerado govori, koje se percipiraju kao vrlo lične, kao problemi pojedinca. Neretko se odnos zlostavljača i zlostavljanog tumači u svetlu sintagme "optuživanje žrtve", gde se žrtva, odnosno zlostavljani pojavljuje kao krivac odnosno uzrok ili povod zlostavljanja.

Tema zlostavljanja na radnom mestu je nova utoliko što se pojavljuje u javnom diskursu i, što je možda još važnije, što postaje predmet pravnog regulisanja. Tema mobinga je novijeg datuma, čak i u evropskim državama sa najvišim standardima zaštite ljudskih prava i funkcionisanja pravne države.

Zlostavljanje na radu, kao i druge forme zlostavljanja i zloupotrebe moći nad slabijim i nezaštićenim, su najčešće nevidljive i prikrivene, a za njih zna relativno mali broj osoba. To su teme o kojima se nerado govori, koje se percipiraju kao vrlo lične, kao problemi pojedincaU uvodu publikacije koju ste dobili, koju je pripremio Centar za unapređivanje pravnih studija, navodi se da je švedski psiholog dr Hienz Leymann 1984. godine dao prvu definiciju mobinga, upotrebivši ovu reč za neprijateljsko ponašanje na radnom mestu. Prvi zakonski tekst o sprečavanju mobinga usvojen je u Švedskoj, donošenjem Uredbe o viktimizaciji na radu, pre nepunih dvadeset godna, 1993. godine. Rezolucija Evropskog parlamenta o uznemiravanju na radnom mestu iz 2001. godine (European Parliament Resolution on Harassment at the Workplace 2001/2339 (INI)), ukazuje na ozbiljnost problema zlostavljanja na radnom mestu i porast broja slučajeva različitih formi uznemiravanja. Ovim dokumentom pozivaju se zemlje članice da se suprotstave zlostavljanju i seksualnom uznemiravanju na radnom mestu, te da izmene i dopune postojeće zakonodavstvo u ovoj oblasti.

Tema zlostavljanja na radnom mestu je nova utoliko što se pojavljuje u javnom diskursu i, što je možda još važnije, što postaje predmet pravnog regulisanja.U pomenutoj publikaciji navodi se da rezultat istraživanja sprovedenog od strane Evropske fondacije za poboljšanje uslova života i rada, koji pokazuje da oko 8% radne snage u EU, tačnije oko 12 miliona radnika, godišnje bude izloženo zlostavljaju na radnom mestu. Evropski parlament je pozvao sve socijalne partnere u državama članicama da zajednički rade na razvoju sopstvenog pristupa borbi protiv uznemiravanja na radnom mestu. Istovremeno, od Evropske komisije se zahteva da u odnosu na postojeće direktive o bezbednosti i zdravlju na radu, razmotri potrebu donošenja detaljnijih uputstava, odnosno novih direktiva koje bi jasno regulisale obavezu sprečavanja mobinga za poslodavce, pitanje tereta dokazivanja, mehanizme pravne zaštite, kao i pitanje saradnje sa sindikatima i nevladinim organizacijama kada je u pitanju zlostavljanje na radu.

Tema o uznemiravanju na radu u Srbiji je tek negde na početku, iako je Ministarstvo rada pripremilo Predlog zakona o zlostavljanju na radnom mestu. Ova tema se neretko percipira kao tzv. "luksuz tema", jer u Srbiji ima toliko nagomilanih i nerešenih problema, da postavljanje mobinga na dnevni red nosi prizvuk luksuza. U uslovima visoke nezaposlenosti i radne nesigurnosti, rada na crno i sl, u drugi plan se guraju dostojanstvo i kvalitet radnog mesta i uslova radaTema o uznemiravanju na radu u Srbiji je tek negde na početku, iako je Ministarstvo rada i socijalne politike pripremilo Predlog zakona o zlostavljanju na radnom mestu, o kome će vam kasnije nešto više reći predstavnica ovog ministarstva. Ova tema se neretko percipira kao tzv. "luksuz tema", hoteći time da se kaže da u Srbiji ima toliko nagomilanih i nerešenih problema, pa tema postavljanja mobinga na dnevni red nosi prizvuk luksuza, ili "hleba preko pogače". Dovoljno je što imamo zaposlenje, sada još govorimo o kvalitetu i uslovima rada na tom radnom mestu. Dakle, u uslovima visoke nezaposlenosti i radne nesigurnosti, rada na crno i sl, u drugi plan se guraju dostojanstvo i kvalitet radnog mesta i uslova rada.

Centar za demokratiju uključio je temu uznemiravanja na radnom mestu u projekat "Snaga društvene odgovornosti - država, biznis i građani za ekonomska i socijalna prava", koji pomaže Institut za održive zajednice kroz donaciju USAID-a. Prikupljena individualna svedočenja o toj pojavi potvrđuju da je zlostavljanje na radnom mestu jedno od zatamnjenih mesta naše stvarnostiCentar za demokratiju uključio je temu uznemiravanja na radnom mestu u projekat "Snaga društvene odgovornosti - država, biznis i građani za ekonomska i socijalna prava", koji pomaže Institut za održive zajednice kroz donaciju USAID-a. Prikupljena individualna svedočenja o toj pojavi potvrđuju da je zlostavljanje na radnom mestu jedno od zatamnjenih mesta naše stvarnosti. Veliki broj prikupljenih svedočenja ukazuju na raširenost i dubinu ovog problema u sferi rada u Srbiji. Centar za demokratiju smatra da je vreme za pokretanje javne debate o ovoj temi i za davanje javne podrške donošenju odgovarajuće zakonske regulative, kako bi i ovaj segment prava zaposlenih bio zakonski regulisan.

Otvaranje teme o zlostavljanju na radnom mestu ne znači zagovaranje sigurnosti radnog mesta kao sinekure koju zaposleni može da zloupotrebljava koliko i kako hoće, što je, hteli mi to da priznamo ili ne, bio prilično raširen sport u jugoslovenskom samoupravnom sistemu, sažet u čuvenoj izreci "niko ne može toliko malo da me plati koliko ja mogu malo da radim”, koja se u to vreme uzimala kao iskaz narodne mudrosti, a ne doprinosa kolapsu socijalističke ekonomijeTreba imati na umu da otvaranje teme o zlostavljanju na radnom mestu ne znači zagovaranje sigurnosti radnog mesta kao sinekure koju zaposleni može da zloupotrebljava koliko i kako hoće, što je, hteli mi to da priznamo ili ne, bio prilično raširen sport u jugoslovenskom samoupravnom sistemu, sažet u čuvenoj izreci "niko ne može toliko malo da me plati koliko ja mogu malo da radim”, koja se u to vreme uzimala kao iskaz narodne mudrosti, a ne doprinosa kolapsu socijalističke ekonomije. Treba imati u vidu da prihvaćeni standardi funkcionisanja slobodnog tržišta nalažu da se prava iz radnog odnosa garantuju kroz regulativu kojom se uređuje ponašanje relevantnih aktera u društvu. Treba stalno podsećati da postoje međunarodni instrumenti kao što je Međunarodni pakt o ESK pravima, Evropska socijalna povelja, odgovarajuće konvencije Međunarodne organizacije rada i sl.

U Srbiji već postoji nekoliko organizacija civilnog društva u ovoj oblasti. Neke kolege iz tih organizacija su danas ovde prisutne. Pomenuću samo Viktimološko društvo, NVO "Felicitas" i "No mobing" iz Beograda, "Užički centar za ljudska prava i demokratiju", "NO MOBING" iz Čačka i druge. Mi ćemo čuti i njihova iskustva koja su vrlo zanimljiva i koja govore da prisustvo predstavnika ovih organizacija, recimo na sudskih procesima, jako pomaže da se promeni odnos i sudija i advokata. Dakle, da se na neki način, na drugačiji način ljudi ponašaju u javnom diskursu, kada su predstavnici nevladnih organizacija.

Centar za demokratiju ovim projektom daje podršku pokretanju teme o zlostavljanju na radu i upoznavanju javnosti sa ovom temom, njenom složenošću, pristupima u rešavanju i sadašnjem stanju zakonske regulative o tom pitanju u pravom sistemu Srbije. Smatramo da iako postoji nesigurnost radnog mesta koja je delom uzrok ogromne nezaposlenosti i rada na crno, ali i neefikasnog sprovođenja zakonskih propisa i slabog funkcionisanja pravne države, da to ne treba da bude razlog da se o ovoj pojavi javno ne raspravlja i da se ona pravno ne sankcioniše.

(Ksenija Petovar, Centar za demokratiju)
RADMILA BUKUMIRIĆ-KATIĆ: Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu ima za cilj da obezbedi celovit i preventivni sistem zaštite od zlostavljanja
Verzija za štampu
Vlada je usvojila Nacrt zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu i u vezi sa radom i očekujemo da ćemo u narednom periodu mnogo više pažnje posvetiti implementaciji zakona, jer to jeste ono što je mnogo važnije.Posle ovako inspirativnog izlaganja, teško da mi je ostalo mnogo da dopunim kada govorimo o pojavi zlostavljanja na radu ili o mobingu. Da jeste vreme da pričamo o tome, jeste. Da smo mi u državi prepoznali da je to vreme došlo, pokazujemo time što smo pripremili i što je vlada usvojila Nacrt zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu i u vezi sa radom i da u stvari očekujemo da ćemo u narednom periodu mnogo više pažnje posvetiti implementaciji zakona, jer to jeste ono što je mnogo važnije.

Zašto smo ga sada prepoznali? Zna se da je u svetu, a specijalno u Evropi, pojava zlostavljanja na radu u višem stepenu i više nego ikad izražena kad dođe do tranzicije privrede, odnosno kada dođe do procesa privatizacije. Definitivno, tada se ispoljavaju te negativnosti, počevši od toga što je zakon tranzicije, odnosno prestrukturiranja privrede da se ustanovi višak zaposlenih, a samim tim to je i početna tačka da se dođe do tzv. psihičke ili poslovne torture.Opširnije >>>
SAŠA GAJIN: Ukoliko bude usvojen u ovom neizmenjenom obliku, vladin predlog zakona će stvoriti velike probleme u primeni
Verzija za štampu
Mi ispred civilnog sektora imamo šta da primetimo u vezi sa kvalitetom ponuđenih rešenja u vladinom predlogu zakona.Zahvaljujem se organizatoru skupa što mi je omogućio da nešto više kažem o tome kako smo mi u Centru za unapređivanje pravnih studija videli ovu temu, odnosno kako smo videli moguću pravnu reakciju na ovaj fenomen, rekao bih, modernog evropskog, a inače uporednog prava.

Na početku bih želeo da kažem da smo mi sa našim modelom zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu izašli u javnost pre godinu dana, dakle, u vreme kada Ministarstvo rada još nije započelo izradu svog predloga zakona. Na našoj promociji je bila i državna sekretarka Ministarstva rada. Dakle, postojala je mogućnost da se ova rešenja koja smo mi predložili na neki način uzmu u obzir kada je Ministarstvo rada radilo na svom predlogu zakona.

Takođe, u to vreme kada je Ministarstvo rada radilo na izradi zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, mi smo u okviru jedne radne grupe koju je činilo, s jedne strane, Ministarstvo rada, a s druge strane Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a sa treće strane predstavnici civilnog sektora, radili na jednom važnom zakonskom projektu, a to je bio Zakon o zabrani diskriminacije.

Pre tog Zakona o zabrani diskriminacije, sa istim Ministarstvom rada smo radili i na izradi Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, koji je, kao što znate, usvojen još 2006. godine, a posle toga, nakon toga, naravno, dobili smo priliku i bili smo veoma zahvalni Ministarstvu na tome da radimo zajedno i na Zakonu o zabrani diskriminacije koji je, kao što znate, usvojen u martu mesecu ove godine.

Ovo govorim zbog toga što ostaje izvesna sumnja u pogledu toga da li smo bili i da li je bilo moguće uključiti predstavnike civilnog sektora, odnosno one koji su imali šta da kažu o ovoj temi i kada se radilo o ovom predlogu zakona, s obzirom na ta dugogodišnja zajednička iskustva i napore da se izvrši reforma našeg prava u ovim važnim oblastima i posebno i s obzirom na činjenicu da je Ministarstvu bio poznat naš model zakona.

Ove uvodne reči, čini mi se da je imalo smisla izgovoriti, s obzirom na to da mi ispred civilnog sektora imamo šta da primetimo u vezi sa kvalitetom ponuđenih rešenja u predlogu zakona. Pokušaću u najkraćim crtama da iznesem te primedbe, kao i naravno, one polazne tačke koje su nama služile kao orijentir pri izradi našeg modela zakona. Dakle, naš model zakona ste dobili i imaćete prilike da se upoznate sa njegovom sadržinom i sa uvodnim slovom koji prati taj model zakona, odnosno uporedno-pravnom analizom i ja se na tome ne bih duže zadržavao, osim što bih, s jedne strane, voleo da istaknem šta je to što smo mi smatrali da zaslužuje pravnu reakciju, odnosno šta je to što bi trebalo prepoznati kao mobing. S druge strane, nešto bih rekao i o tome šta ne bi trebalo smatrati za mobing, odnosno šta mobing svakako nije.

Mobing bi trebalo razumeti kao stvaranje neprijateljskog radnog okruženja, kao način povrede dostojanstva, pre svega, digniteta onih koji se nalaze u odnosu povodom rada, u radnom odnosu, u nekom sličnom odnosu. Već su iskristalisana uporedno-pravno posmatrano, tri pojavna oblika mobinga. Jedno je fizičko, drugo je psihičko, a treće je seksualno zlostavljanjeS jedne strane, mobing bi trebalo razumeti kao stvaranje neprijateljskog radnog okruženja. Dakle, kao način povrede dostojanstva, pre svega, digniteta onih koji se nalaze u odnosu povodom rada, u radnom odnosu, u nekom sličnom odnosu, koji bi svakako trebalo da, a to bi trebalo pažljivo razlikovati, koje bi moglo da na sebe uzme različite pojavne oblike. Već su iskristalisana uporedno-pravno posmatrano, tri pojavna oblika mobinga. Jedno je fizičko, drugo je psihičko, a treće je seksualno zlostavljanje.

Ono što mobing nije i što ne bi trebalo mešati sa mobingom, jeste na prvom mestu diskriminacija. Kao što je verovatno dobro poznato, Zakon o radu govori o zlostavljanju na radnom mestu koje je vid diskriminacije. Ako pažljivo ne razlikujemo ta dva pravna fenomena, možemo doći u ozbiljan problem da postupamo po ovim zakonskim tekstovima. Dakle, mobing, odnosno stvaranje neprijateljskog okruženja, može biti motivisano ličnim svojstvima onog ko je žrtva mobinga, može biti usmereno prema nekom ko je ove ili one veroispovesti, nacionalne pripadnosti, pola, seksualnog opredeljenja i može se prema njemu vršiti mobing, dakle, može se to lice zlostavljati samo zbog toga što je, ne znam, manjinskog seksualnog opredeljenja, što dolazi iz manjinske verske zajednice, govori onim ili ovim jezikom, itd. Tada, u tom slučaju, to zlostavljanje na radu jeste oblik diskriminacije.

Ono što mobing nije i što ne bi trebalo mešati sa mobingom, jeste diskriminacija. Mobing o kome mi danas govorimo nije akt diskriminacije. To je neprijateljski čin, stvaranje neprijateljskog radnog okruženja koje se vrši ne zbog toga što jedno lice ima određena lična svojstva, nego zbog drugih motiva, recimo, ličnog animoziteta prema žrtvi mobinga. Pravna pravila koja se vezuju i za jednu i za drugu situaciju nisu ista i zbog toga je potrebno razlikovati ta dva pravna fenomenaKao poseban oblik diskriminacije, kao zlostavljanje ili ponižavajuće postupanje, vi ćete takvo ponašanje prepoznati i u tekstu Zakona o zabrani diskriminacije, to je nešto što je dobro poznat oblik diskriminacije. Međutim, mobing o kome mi danas govorimo nije akt diskriminacije. To je neprijateljski čin, dakle, stvaranje jednog neprijateljskog radnog okruženja koje se vrši ne zbog toga što jedno lice ima određena lična svojstva, nego zbog drugih motiva, recimo, ličnog animoziteta prema žrtvi mobinga, drugih ličnih motiva, recimo dopadljivost, nedopadljivost, itd. Dakle, sve ono što predstavlja atak na dostojanstvo žrtve mobinga, ali se ne vrši zbog toga što žrtva mobinga ima određeno lično svojstvo, jeste ona tema o kojoj mi danas govorimo i trebalo bi razlikovati ta dva pravna fenomena, ta dva problema, jer se posebni, kao što ćete videti u nastavku onog što sam mislio ovde da izložim, posebni pravni režimi odnose na jednu i na drugu situaciju. Pravna pravila koja se vezuju i za jednu i za drugu situaciju nisu ista i zbog toga je potrebno razlikovati ta dva pravna fenomena.

Sprečavanje ili zaštita od mobinga razlikuje se u velikoj meri od onog što predstavlja zaštitu ekonomskih i socijalnih prava radnika. Radi se o jednom klasičnijem pogledu na položaj zaposlenog, radi se o tome da se pokušava zaštititi u njegovom dostojanstvu, njegovom dignitetu, a ne toliko u pogledu ekonomskih i socijalnih prava koja proističu iz radnog odnosaS druge strane, sprečavanje ili zaštita od mobinga razlikuje se u velikoj meri od onog što predstavlja zaštitu ekonomskih i socijalnih prava radnika. Ekonomska i socijalna prava radnika su jedna klasična pravna disciplina koja se razvija već dva veka, koja ima svoju sadržinu, koja je u svemu odvojena od sadržine one discipline koja je tek u povoju, koja se uglavnom orijentiše i koja se fokusira na sprečavanje povrede dostojanstva radnika. U tom smislu, zabrana mobinga je veoma slična zabrani diskriminacije ili zaštiti ljudskih prava uopšte. Dakle, radi se o jednom klasičnijem pogledu na položaj zaposlenog, radi se o tome da se pokušava zaštititi u njegovom dostojanstvu, njegovom dignitetu, a ne toliko u pogledu ekonomskih i socijalnih prava koja proističu iz radnog odnosa.

Ono što je svakako zanimljivo posmatrati, jeste pravno sistemsko mesto zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Dakle, mi se možemo sa pravom pitati i diskutovati o tome da li je ova pravna oblast takve prirode da je potrebno obraditi je u posebnom zakonskom tekstu, dakle, da li je potrebno imati poseban zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu ili je to materija koju je potrebno inkorporirati u opšti Zakon o radu.

Kada se radi o ideji da je nama potrebna kodifikacija prava u oblasti rada i zapošljavanja, onda bi mogli da kažemo da je osim pojednostavljene primene takvog jednog korpusa pravnih normi koji sam po sebi nosi kodifikacija prava, trebalo istaći da bi ovaj drugi pristup imao i prednosti koje bi se sastojale u ujednačavanju pravnih režima zaštite od zlostavljanja sa onim pravnim režimom koji već postoji i koji je ponuđen u okviru Zakona o radu, kada se radi ili o sprečavanju diskriminacije radnika ili kada se radi o zaštiti drugih prava radnika u okviru rada. Dakle, mi bi mogli da kažemo da ima smisla da se ova pravna oblast, sprečavanje zlostavljanja na radu, inkorporiše u Zakon o radu, kako bi se ti pravni režimi zaštite prava radnika ujednačili i učinili delotvornijim, da bi mogli lakše da se primenjuju.

Potrebno je imati poseban zakon o zaštiti od zlostavljanja na radu. Pre svega, pravno je operativnije doći do jednog posebnog zakona, lakše je izaći pred poslanike Skupštine sa posebnim zakonom, lakše je proći sa tim posebnim zakonom, nego menjati kompletan Zakon o radu, usaglašavati ga sa novim zakonskim rešenjimaS druge strane, naravno, postoji nešto što bi govorilo u prilog ovoj prvoj ideji, a to je da je potrebno imati poseban zakon o zaštiti od zlostavljanja na radu. Pre svega, pravno je operativnije doći do jednog posebnog zakona, lakše je izaći pred poslanike Skupštine sa posebnim zakonom, lakše je proći sa tim posebnim zakonom, nego menjati kompletan Zakon o radu, usaglašavati ga sa novim zakonskim rešenjima, a posebno ako se uzme u obzir da Zakon o radu pati od značajnih deficita koji bi onda u tom slučaju morali i sami da se otklone, odnosno to bi predstavljalo jednu ozbiljniju reformu radnog zakonodavstva. S druge strane, imamo primere iz uporednog prava, gde su posebni zakonski tekstovi upravo donošeni u ovoj oblasti, kako bi se istakao značaj tog fenomena, kako bi se istakako značaj problema, kako bi ljudi shvatili da se radi o jednom veoma ozbiljnom problemu koji zaslužuje posebnu zakonsku regulativu.

Valjalo bi nešto reći i o samom predlogu zakona, odnosno o tome zašto mi smatramo da on ne odgovara na opravdane potrebe onih koji mogu biti žrtve mobinga. U najkraćem, mogli bi se reći da predlagač u ovom zakonu nije rekao sve što se moglo reći ili što je bio potrebno reći o ovoj temi. Dakle, zastalo se negde na sredini u odnosu na to šta je moglo da bude domašaj zakonskog tekstaU ovom nizu argumenata u prilog posebnog zakonskog teksta dodao bih i onaj koji se odnosi na to da je Zakon o radu i uopšte zakoni koji regulišu položaj onih koji se nalaze u radnom odnosu, veoma restriktivan kada se radi o određivanju beneficijara pojedinih prava iz ovog kataloga prava iz radnog odnosa. Dakle, iz domašaja Zakona o radu i drugih zakona koji se vezuju za Zakon o radu, ispadaju brojne kategorije lica koja su angažovana u procesu rada. Cilj zakonodavca bi trebalo da bude upravo da ispravi taj deficit, dakle, da proširi domašaj pravne zaštite i na lica koja sada nisu obuhvaćena radno-pravnim zakonodavstvom i u tom smislu bilo bi opravdano ići na poseban zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu koji bi pokrio kao beneficijare i te kategorije lica koja sada nisu pokrivene ovim postojećim zakonom.

Valjalo bi nešto reći i o samom predlogu zakona, odnosno o tome zašto mi smatramo da on ne odgovara na opravdane potrebe onih koji mogu biti žrtve mobinga. U najkraćem, mogli bi se reći da predlagač zakona u ovom zakonu nije rekao sve što se moglo reći ili što je bio potrebno reći o ovoj temi. Dakle, zastalo se negde na sredini u odnosu na to šta je moglo da bude domašaj zakonskog teksta.

Evo, pokušaću u najkraćem da istaknem ta slaba mesta predloga zakona. Kada se radi, recimo o pojmu zlostavljanja na radu, evo imali smo prilike i da nešto čujemo od predstavnice Ministarstva rada, čini mi se da je predlog zakona zadržao taj osnovi pojam zlostavljanja na radu na najapstraktnijem nivou zakonskog određivanja. Dakle, nije se u zakonu išlo dalje od određivanja najapstraktnijeg pojma zlostavljanja na radu. Nije se ušlo u opise ovih konkretnih pojedinih oblika koje zlostavljanje na radu može na sebe da uzme u svakodnevnim odnosima u radnom okruženju.

Ako pogledate Zakon o radu, videćete da zakon o radu razlikuje zlostavljanje i seksualno uznemiravanje. Dakle, već sam Zakon o radu prepoznaje jedan poseban oblik zlostavljanja na radu. O seksualnom uznemiravanju u ovom predlogu zakona nema ni reči. Nema reči o fizičkom zlostavljanju i nema reči o psihičkom zlostavljanjuAko pogledate Zakon o radu, videćete da zakon o radu razlikuje zlostavljanje i seksualno uznemiravanje. Dakle, već sam Zakon o radu prepoznaje jedan poseban oblik zlostavljanja na radu. O seksualnom uznemiravanju u predlogu zakona nema ni reči. Nema reči o fizičkom zlostavljanju i nema reči o psihičkom zlostavljanju. Ako uporedite taj deficit predloga zakona sa onim što smo mi imali da kažemo u našem modelu zakona, onda ćete videti recimo, da smo mi govorili o psihičkom zlostavljanju na radu u sledećim terminima: Psihičko zlostavljanje predstavlja svako grubo kršenje opšteprihvaćenih pravila moralnog i časnog ponašanja, kojim se povređuje psihički integritet i dostojanstvo ličnosti, bez obzira da li se vrši usmenim govorom, pisanim putem, radnjom, gestom, izrazom lica ili na drugi način, a naročito kada su u pitanju: proganjanje, ponižavanje, vređanje, ismevanje, ruganje, pretraživanje, oduzimanje i oštećenje ličnih stvari, opreme i podataka, kako i drugi oblici povrede privatnosti, izazivanje neprijateljstva prema jednom licu ili grupi lica pozivanjem na bojkot ili stavljanjem na crne liste, itd. Dakle, imalo je šta da se kaže o psihičkom zlostavljanju. Takođe je imalo šta da se kaže i o fizičkom a i o seksualnom uznemiravanju, kao klasičnim oblicima zlostavljanja na radu. Ništa od toga nema u predlogu zakona.

Drugo, kada se radi o beneficijarima zakona, već je istaknuta potreba da se pruži što potpunija zaštita od zlostavljanja na radu svim kategorijama zaposlenih. Međutim, u predlogu zakona krug beneficijara se vezuje za nadležnost pojedinih zakona kojima se uređuje oblast rada, odnosno zapošljavanja, pa se kaže da se odredbe ovog zakona odnose na poslodavce, kao i na zaposlene i druga lica angažovana van radnog odnosa, i onda kaže - u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, zakonom kojim se uređuju prava i obaveze državnih službenika i nameštenika i zakonom kojim se uređuju prava i obaveze zaposlenih u jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

To je krug beneficijara koji su zaštićeni predlogom zakona. Ali, primetićete, krug beneficijara bi trebalo da bude značajno širi od toga. Već u Zakonu o zabrani diskriminacije je zaštita od diskriminacije proširena na krug lica koja nisu obuhvaćena ovim zakonima o kojima je ovde reč. Isto tako smo i mi, u našem modelu zakona, domašaj modela zakona proširili i na druga lica i evo kako mi govorimo o pojmu zaposlenih. Dakle, to je onaj koji uživa pravnu zaštitu od zlostavljanja na radu, to je lice u radnom odnosu kod poslodavca, bilo kog, kao i lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lica na stručnom osposobljavanju i usavršavanju kod poslodavca bez zasnivanja radnog odnosa, volonter, i onda se kaže, i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu kod poslodavca.

Recimo, pripadnici vojske kod nas ne potpadaju pod ovaj zakon koji je ovde naveden u predlogu zakona, tako recimo ni volonter. Obećava se donošenje nekog posebnog zakona o volontiranju kojim bi se uredio status volontera. Recimo kada se radi o Univerzijadi, kada se radi o Evroviziji, itd, hiljade ljudi su bili angažovani kao volonteri a nijedan zakon se ne primenjuje na njihov statusDomašaj te odredbe je daleko širi. Recimo, videćete da pripadnici vojske kod nas ne potpadaju pod ovaj zakon koji je ovde naveden u predlogu zakona, tako recimo i ovaj volonter. Obećava se donošenje nekog posebnog zakona o volontiranju kojim bi se uredio status volontera. Recimo kada se radi o Univerzijadi, kada se radi o Evroviziji, itd, hiljade ljudi su bili angažovani kao volonteri a nijedan zakon se ne primenjuje na njihov status, itd. Primetićete da ovaj krug beneficijara koji je predložen u našem modelu zakona može biti daleko širi nego krug lica koji su beneficijari po ovom predlogu zakona koji je izradilo Ministarstavo i to je svakako jedan od deficita zakona koji ne vodi ovoj ideji, dakle, opštoj, odnosno potpunoj zaštiti od zlostavljanja na radu.

Najzad, ono što zaista jeste problem sa stanovišta obezbeđivanja zaštite od zlostavljanja na radu jesu mehanizmi pravne zaštite. Ne bih se sada upuštao u podrobnu analizu svih ovih mehanizama o kojima je bilo reči, ali bih uputio na deficite, odnosno na ograničen domašaj pojedinih od ovih mehanizama kada se radi o sudskom postupku.

Iako postoji u nekim drugim srodnim zakonskim tekstovima, aktivna legitimacija ostaje pravo na podnošenje tužbe, pravo na pravnu zaštitu, ostaje na dispoziciji samo onom koji je žrtva mobinga. Gde su tu oni drugi koji bi mogli da se pojave kao podnosioci tužbe, kao oni koji zahtevaju zaštitu, pre svega sindikati, zatim druge organizacije, recimo strukovna udruženja, udruženja profesionalaca u ovoj ili onoj oblasti, kao i nevladine organizacije?Iako postoji u nekim drugim srodnim zakonskim tekstovima, recimo u Zakonu o zabrani diskriminacije, aktivna legitimacija ostaje pravo na podnošenje tužbe, pravo na pravnu zaštitu, pravo na aktiviranje mehanizma zaštite, ostaje na dispoziciji samo onom koji je žrtva mobinga, samo onog ko je pretrpeo zlostavljanje. Gde su tu oni drugi koji bi mogli da se pojave kao podnosioci tužbe, kao oni koji zahtevaju zaštitu, pre svega sindikati, zatim druge organizacije, recimo strukovna udruženja, udruženja profesionalaca u ovoj ili onoj oblasti, kao i nevladine organizacije? Pazite, radi se o jednom od fenomena kojim se povređuje ljudsko dostojanstvo i u tom smislu bi i nevladine organizacije mogle da dođu u obzir kao i oni koji su aktivno legitimisani na podnošenje tužbe. U našem modelu zakona baš tako je i napisano, da bi aktivnu legitimaciju trebalo proširiti i na ova treća lica i to bi bilo sasvim u skladu sa drugim zakonskim propisima.

Predlog zakona govori o mogućnosti izricanja privremene mere, ali se ne određuje šta bi ta mera mogla da bude. Ako već govorite o privremenim merama, onda je neophodno odrediti sadržinu privremenih mera, odnosno onog što se traži privremenom merom, a ne ostaviti na dispoziciju sudu da sam određuje šta bi ta privremena mera mogla bitiŠto se tiče sadržine tužbi, u predlogu zakona navedene su samo dve od četiri moguće tužbe kojim žrtva mobinga može da traži zaštitu od suda. Dakle, samo dve od četiri moguće i u tom smislu vas upućujem na član 21. našeg modela zakona. Najzad, recimo, Predlog zakona govori o mogućnosti izricanja privremene mere, ali se ne određuje šta bi ta mera mogla da bude. Dakle, mi smo vrlo eksplicitno uputili na sadržaj privremene mere, a to je zabrana približavanja zaposlenom koji je pretrpeo i koji trpi, odnosno kome preti opasnost od zlostavljanja, kako i premeštanje u druge radne prostore, odnosno udaljenje sa rada zaposlenog koji je vršio mobing, itd. Ako već govorite o privremenim merama, onda je neophodno odrediti sadržinu privremenih mera, odnosno onog što se traži privremenom merom, a ne ostaviti na dispoziciju sudu da sam određuje šta bi ta privremena mera mogla biti.

U jednoj rečenici da zaključim ono što bi moglo da svede sve ove konstatacije koje sam izneo, a to je da je Predlog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu koji je Vlada poslala Skupštini na usvajanje, takve prirode da ćemo imati velike probleme u njegovoj primeni ukoliko bude usvojen u ovom neizmenjenom obliku, zbog toga što ostavlja značajan prostor svima onima koji bi trebalo da se bave primenom ovog zakona, kako poslodavcima, s jedne strane, tako i onima koji su zaduženi ili koji su nadležni za zaštitu prava zaposlenih. Ovaj zakon je zakon koji se može primenjivati na 101 način. Zakonodavac, odnosno predlagač zakona nije rekao sve što je mogao da kaže o ovoj temi kako bi primenu zakona olakšao, odnosno učinio je delotvornom i primenljivom u praksi.

(Saša Gajin, Centar za unapređenje pravnih studija)
LEPOSAVA ŽIVANOVIĆ: Cilj je integracija zaposlenog u proces rada posle diskriminacije, zlostavljanja ili bilo kakvog ekscesa koji se desi na tržištu rada
Verzija za štampu
O zabrani diskriminacije u našem društvu se govori na moderan način, zato što smo to usvojili kao jedan fenomen protiv koga moramo da se borimo, sindikati su izvršili veliki broj edukacija svih zaposlenih širom Srbije.Zahvaljujem se organizatoru koji me je pozvao da učestvujem u jednoj ovakvoj debati koja nam se stvarno potrebna. Želim da kažem iz vizure prakse kako izgleda diskriminacija na radu.

Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost još 2000. godine osnovali su SOS telefon za žene diskriminisane na radnom mestu. Znači, bio je cilj da se u tranziciji, koja je tada uzela maha, napravi jedna prevencija i zaštita žena za koje se znalo da će ostati bez posla i da će biti diskrimisane. Mi smo se trudili za ovih deset godina rada da pružimo pomoć i da se uključimo u sve nevladine organizacije koje se bave zaštitom od diskriminacije na radu.

Mislim da je za ovih deset godina u našem društvu postignut jedan ogroman uspeh. Prva odredba o zabrani diskriminacije uneta je u Zakon o radu 2001. godine, a 2005. godine dobili smo jedan veliki segment o zabrani diskriminacije.Opširnije >>>
NEBOJŠA ATANACKOVIĆ: Bojimo se da bi donošenje ovog zakona na ovakav način i u ovakvom tekstu, moglo da ide na štetu poslodavaca
Verzija za štampu
Donošenje ovog zakona na ovakav način i u ovakvom tekstu kakav je dat, posebno sa vrlo značajno zaprećenim novčanim kaznama, moglo bi da ide na štetu poslodavaca i moglo bi se dešavati da dolazi do značajnih zloupotreba onih koje bi trebalo da štitimoZahvaljujem se na pozivu za ovaj skup. Mogu da kažem da je Unija poslodavaca pokušala da utiče na određene izmene ovog zakona. Učestvovali smo i na nekim javnim raspravama, tako da smo relativno upoznati sa tim.

Ovog puta ću vam skrenuti pažnju na neke načelne primedbe Unije poslodavaca, jer pretpostavljam da će većina prisutnih na ovom skupu to govoriti iz ovog ugla iz koga u osnovi i Unija poslodavaca nastupa, a to je da je Unija poslodavaca zaista apsolutno i u potpunosti za zaštitu ljudskog dostojanstva i prava ličnosti.

Međutim, sve vreme izražavamo bojazan da bi donošenje ovog zakona na ovakav način i u ovakvom tekstu kakav je dat, posebno sa vrlo značajno zaprećenim novčanim kaznama, moglo da ide na štetu poslodavaca i da bi se moglo dešavati da dolazi do značajnih zloupotreba onih koje bi trebalo da štitimo. U stvari, trebalo bi da štitimo one koji su zaista žrtve mobinga ili diskriminacije i slično.Opširnije >>>
DRAGAN MATIĆ: Najžešći oblik mobinga u Srbiji jeste uskraćivanje zarada koje mnogi u Srbiji svakodnevno doživljavaju
Verzija za štampu
Postoji značajna šansa da prilikom kolektivnog pregovaranja ugradimo određene zaštitne mehanizme koji su sada sadržani i u zakonu o mobingu i u nekim drugim zakonimaJako mi je drago da mogu da govorim posle g. Atanackovića, jer u nekoliko stvari ispašće da se podudaraju stavovi predstavnika sindikata i predstavnika kapitala, što je za Srbiju prilično čudnovato.

Sindikalni posao podrazumeva svakodnevno bavljenje zaštitom i svojih članova i zaposlenih, pa je normalno i bavljenje pojavom mobinga ili maltretiranja, šikaniranja na poslu, zlostavljanja, itd. Ono što je vrlo važno jeste da smo mi pokušali, pre svega, da sagledamo jednu zakonsku mogućnost i osnove na koje načine možemo uopšte da delujemo, jer mi smo pre svega vezani za radno mesto, a i pojava mobinga se vezuje za radno mesto.

Ono što smo primetili jeste da postoji jedna značajna šansa da prilikom kolektivnog pregovaranja ugradimo određene zaštitne mehanizme koji su sada sadržani i u zakonu o mobingu i u nekim drugim zakonima, a takođe smo malo dalje to razrađivali, pa smo došli do konstatacije da je to najbolje da smestimo u odbore za zaštitu zdravlja i bezbednosti, jer tu postoji mogućnost da se prave posebni kolektivni ugovori i mi smo to u visokom procentu iskoristili.Opširnije >>>
MILAN JOVANOVIĆ: Slučajevi zlostavljanja su od radnika sa osnovnom školom do fakultetski obrazovanih ljudi, od privatnih firmi do akademskih institucija
Verzija za štampu
Nezadovoljni radom inspekcije rada pre otkaza smo predali nekoliko prijava protiv poslodavca gde smo dočekani rečima: Ne možemo da vam pomognemo dok ne dobijete otkaz. Kada smo dobili otkaz, rečeno nam je: Ne možemo da vam pomognemo, nego se obratite sudu u vašem graduNa početku da se zahvalim na pozivu i razumevanju organizatorima skupa za naše muke sa poslodavcima i inspekcijom rada i sudovima. O radu sindikata u mom gradu ne želim da govorim, jer sindikat otvoreno štiti poslodavca. Predsednik sindikata kuka nad sudbinom poslodavaca na javnoj lokalnoj TV, a ne govori o stotinama otpuštenih radnika i njihovim sudbinama koje preživljavaju.

Inače, predsednik sam sindikata jedne privatne firme iz unutrašnjosti. Sindikat je upisan u registar još u martu 2008. godine, ali nije priznat od strane poslodavca, iako smo mu u pismima poslali zahtev. Trenutno, sa četvoricom kolega štitimo radna prava pred opštinskim sudom u mom gradu. Nezadovoljni radom inspekcije rada smo pre otkaza predali nekoliko prijava protiv poslodavca gde smo dočekani rečima: Ne možemo da vam pomognemo dok ne dobijete otkaz. Kada smo dobili otkaz, rečeno nam je: Ne možemo da vam pomognemo, nego se obratite sudu u vašem gradu. Da naglasim da nas je poslodavac primoravao da potpišemo aneks ugovora o radu, iako smo i usmeno i pismeno tražili da nam dostavi ugovor o radu, koji nismo posedovali.

Kao predsednik sindikata, prvo sam bio primoran da odem dva meseca na plaćeno odsustvo i zabranjen mi je ulaz u firmu, na povratku mi je uručen otkaz i poluprazan ugovor o radu, bez ličnog dohotka, godišnjeg odmora i ostalih stvari koje treba da podrazumeva ugovor o radu. Trojica mojih kolega su dobili falsifikovan ugovor o radu, bez njihovih potpisa, četvrti kolega, koji je bio u rukovodećoj strukturi sindikata, radi 17 godina u toj privatnoj firmi i nema ugovor o raduKao predsednik sindikata, prvo sam bio primoran da odem dva meseca na plaćeno odsustvo i zabranjen mi je ulaz u firmu, na povratku mi je uručen otkaz i poluprazan ugovor o radu, znači, bez ličnog dohotka, godišnjeg odmora i ostalih stvari koje treba da podrazumeva ugovor o radu. Trojica mojih kolega su dobili falsifikovan ugovor o radu, bez njihovih potpisa, četvrti kolega, koji je bio u rukovodećoj strukturi sindikata, radi 17 godina u toj privatnoj firmi i nema ugovor o radu. Mi smo proverili kasnije u PIO i nije nam uplaćeno za 1993. godinu i 2006. godinu. Moram da naglasim da godinama nismo bili na lekarskom pregledu, da radimo na poslovima opasnim po život, lični dohodak smo dobijali u kovertama na ruke, ostajali smo prekovremeno po 230, 240 sati i o tome imamo dokaz uvidom u karnet, mesečno nam je poslodavac isplaćivao 170, 180 sati. Da se nadovežem da poslodavac radi već dvadesetak godina. Poznate reči poslodavca: Dajte otkaz da vas ja ne isteram, nisu delovale na nas i mi smo nastavili borbu za radnička prava. Slao nas je u otrovnu rečicu, da čistimo i bez hemijsko-tehničke zaštite, mada ona nije u krugu njegove firme, niti je njegovo vlasništvo.

Poslodavac, članovi rukovodstva, nas petoricu proglašavaju tehnološkim viškom i dobijamo otkaz, iako nikakvu tehnološku novinu nije uneo u našoj radnoj jedinici, već je zaposlio nove ljude. Otpušteni radnici su radili od 13 do 17 godina u firmiŠef proizvodnje je podneo lažnu prijavu poslodavcu, usput nam je rečeno da imamo rešenje pred suspenziju. Kada je sindikat tražio da se zvanično dostavi prijava i rešenje, nije nam dostavljeno. Nastavljene su pretnje. Ne možemo da dobijemo lični dohodak ako se ne ispišemo iz sindikata. Sindikat je tada u toj firmi imao 64 člana i nijedan se nije ispisao. Poslodavac, članovi rukovodstva, nas petoricu proglašavaju tehnološkim viškom i dobijamo otkaz, iako nikakvu tehnološku novinu nije uneo u našoj radnoj jedinici, već je zaposlio nove ljude. Otpušteni radnici su radili od 13 do 17 godina u firmi. Poslodavac u medijima govori da nema sindikat i da smo dobili otkaze zato što smo neradnici, zato što nismo potpisali kolektivni ugovor, koji nije ni ponuđen i koji ne postoji. Poslodavac je bio primoran da sa predsednikom Samostalnog sindikata u našem gradu sedeći u kafani, osnuje neki njegov sindikat koji je u gradu poznat kao "sindikat ikebana".

Dovedeni do granice izdržljivosti i bez pomoći odgovarajućih institucija, mi smo samoinicijativno osnovali udruženje građana "No mobing" u Čačku. Do sada nam se javilo, što kolektivno, a što pojedinačno, oko 220 slučajeva zlostavljanja na radu, ne samo iz Čačka, već i iz Kraljeva i iz Gornjeg Milanovca. Slučajevi zlostavljanja su od radnika sa osnovnom školom, do fakultetski obrazovanih ljudi, od privatnih firmi do akademskih institucija u našem graduDovedeni do granice izdržljivosti i bez pomoći odgovarajućih institucija, mi smo samoinicijativno osnovali udruženje građana "No mobing" u Čačku. Do sada nam se javilo, što kolektivno, a što pojedinačno, oko 220 slučajeva zlostavljanja na radu, ne samo iz Čačka, već i iz Kraljeva i iz Gornjeg Milanovca. Slučajevi zlostavljanja su od radnika sa osnovnom školom, do fakultetski obrazovanih ljudi, od privatnih firmi do akademskih institucija u našem gradu. Pred opštinskim sudom prate na ime javnosti oko deset slučajeva zlostavljenja, dok smo dva slučaja između poslodavca i radnika rešili vanparnično, tj. direktno u razgovoru, poslodavac i radnik. Odradili smo posao medijatora, mada nismo bili kvalifikovani u toj oblasti.

Udruženje "No mobing" upisano je u registar, još nismo otvorili račun. Probali smo da nađemo donatora za dalji rad, jer većina članova nije u radnom odnosu, već se sve firme same finansiraju. Pomogli smo otvaranju i kancelarije udruženja građana za mobing u Kragujevcu, razgovaramo i o otvaranju kancelarije u Gornjem Milanovcu. Na interenetu smo osnovali grupu "protiv zlostavljanja na radu i porodici", javljaju nam se radnici za pomoć i iznose svoja iskustva. Kao volonter, psiholog, pomoć udruženju pruža gospođa Marjanović iz Čačka, a pravnim savetima pomaže advokat Stojanović iz Kraljeva.

(Milan Jovanović, UG No Mobing Čačak)
MILAN STANIMIROVIĆ: Ugovori o radu pojedinih poslodavaca su pravna pretpostavka za mobing
Verzija za štampu
Kao poslanik u Skupštini podržavam donošenje ovakvog zakona, jer sam se zaista sreo sa mnogobrojnim ljudskim sudbinama gde nemate načina kako da pomognete ljudima koji su izloženi mobingu na ovako drastičan načinPoslanik sam u Narodnoj skupštini Republike Srbije i po prirodi svog posla, pošto sam poslanik već devet godina, često se srećem sa žrtvama mobinga koje apsolutno ne znaju više kome da se obrate za zaštitu i onda traže na neki način mogućnost da budu zaštićeni u celoj toj priči. Naravno da kao poslanik u Skupštini podržavam donošenje jednog ovakvog zakona, jer sam se zaista sreo sa mnogobrojnim ljudskim sudbinama gde nemate načina kako da pomognete ljudima koji su izloženi mobingu na ovako drastičan način, a navešću samo par primera, bez želje da uzimam ovde veliko vreme.

Dolazim iz Vrbasa, grada u kome je jedan od poslodavaca, vlasnik nekoliko velikih firmi u Srbiji, slao svoje radnike iz Sombora za Vrbas, određivao im dvokratno, pa čak na kraju i trokratno radno vreme, onemogućavajući ih faktički da imaju svoj privatni život. Slao je radnike iz Novog Sada za Vrbas, a iz Vrbasa za Novi Sad, a to je ovaj sindrom "praznog stola", gde su ljudi sedeli po osam sati, apsolutno bez ikakvog posla i radnog zadatka vršeći psihičku torturu nad ljudima da su morali da na kraju napuste posao. Sretao sam i razgovarao sam sa ljudima koji su imali po 25, 30 godina radnog staža u tim firmama i koji više nisu mogli psihički da izdrže ovakvu torturu i morali su da napuste posao.Opširnije >>>
DRAGOLJUB TEŠIĆ: Zakon o zabrani zlostavljanja svakako treba doneti jer je on nadogradnja na Zakon o radu
Verzija za štampu
Potreba za donošenjem zakona je interes i poslodavaca i zaposlenih. Mislim da je zakon o zabrani zlostavljanja nadogradnja u pogledu zaštite prava zaposlenih, i svakako ga treba donetiNaša iskustva rada pravne kancelarije Lingva dosta mogu da govore o svim pitanjima nepoštovanja prava iz radnog odnosa i zlostavljanja na radnom mestu. Ne bih o tim konkretnim slučajevima, nego bih se pre svega osvrnuo na potrebu donošenja zakona o zabrani zlostavljanja.

Sve što smo do sada čuli sigurno da stoji, a ja sam razumeo da je ovakav predlog zakona, odnosno potreba za donošenjem zakona, interes i poslodavca i zaposlenih. Pre svega, treba posmatrati to kao interes poslodavca, pravog i dobrog poslodavca i kao interes zaposlenog da zaštiti svoja prava na radnom mestu. Mi znamo i imamo jedan od boljih Zakona o radu koji reguliše prava, odnos između poslodavca i zaposlenog i svesni smo, takođe, govorili smo više puta da poslodavci, a to je na kraju ocena i stručne javnosti, da poslodavci na vrlo perfidan način gledaju kako da daju otkaz zaposlenom i imaju jako velike mogućnosti da se otarase neradnika, otarase ljudi koji ne odgovaraju pre svega interesima poslodavca, a zakon o zabrani zlostavljanja mislim da je jedna nadogradnja u pogledu zaštite prava zaposlenih, a njega svakako treba doneti.

Primeri koje smo danas čuli i ono što se u praksi dešava, mobing, pre svega služi nekorektnim poslodavcima da prisile zaposlenog da sam da otkaz. To je vid i način zloupotrebe prava radnika iz radnog odnosa, odnosno zloupotrebe Zakona o raduOve primere koje smo danas čuli i ono što se u praksi dešava, mobing, odnosno zlostavljanje na radnom mestu, pre svega služi nekorektnim poslodavcima da prisile zaposlenog da sam da otkaz. To je jedan vid i jedan način zloupotrebe prava radnika iz radnog odnosa, odnosno zloupotrebe Zakona o radu. Tako ga treba posmatrati. Svakako da treba definisati bolje šta je konflikt, a šta je zlostavljanje. To se u ovom predlogu zakona o zabrani zlostavljanja može doraditi. Letimično sam pogledao neka rešenja i smatram da u ovom modelu zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu treba ugraditi takođe pravo na naknadu štete. Poslodavac ima pravo da pokrene postupak za naknadu štete, a takođe i da zaposleni ima pravo na naknadu štete i svakako da su posledice mobinga šteta koja je proizvedena ili za firmu ili za zaposlenog.

Smatram da u ovom modelu zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu treba ugraditi takođe pravo na naknadu štete. Posledice mobinga su šteta koja je proizvedena ili za firmu ili za zaposlenogSmatram da u pogledu pokretanja postupka za utvrđivanje da li postoji zlostavljanje na radu, treba obavezati poslodavca da svakako mora pokrenuti postupak, ili sam ili na osnovu pritužbe zaposlenog, ako lekar specijalista medicine rada ili psiholog ili neuropsihijatar da odgovarajuću dijagnozu da su posledice sprečenosti za rad zlostavljanje na radnom mestu.

Još nešto smo čuli ovde, a to je zloupotreba prava na zabranu zlostavljanja, odnosno da to treba definisati pre svega da zaposleni ne bi to zloupotrebljavali. Još jednom da ponovim šta je konflikt, a šta je zlostavljanje i da kažem da to mora biti na neki način dokazano i u materijalnom smislu, materijalnim dokazima, da to ne bude smo na osnovu izjava zaposlenih, jer ako se u startu predvidi šta je sve potrebno, biće lakše sudovima u presuđivanju.

(Dragoljub Tešić, Forum NVO Kraljevo)
JELENA STARČEVIĆ: Unija poslodavaca smatra da je bolje ući u sveobuhvatnu reformu Zakona o radu, nego donošenje nekih drugih zakona
Verzija za štampu
Srbiji je potrebnije da se donesu zakoni koji će poboljšati poslovni ambijent, nego donošenje zakona za koje je pitanje kako će se primenjivatiPravni sam savetnik Unije poslodavaca Srbije. Pošto je predsednik skupštine Unije već istakao neke načelne stavove, samo bih detaljnije rekla o onom što je Unija poslodavaca predlagala kao predloge koji bi sa stanovišta poslodavaca mogli da poboljšaju ovaj nacrt zakona.

Potreba da se zaštiti ljudsko dostojanstvo bilo kog čoveka, kao osnovno ljudsko pravo, pa i pravo radnika, svakako stoji.

Prilikom donošenja novih propisa u Repubici, smatramo da je potrebno imati u vidu stvarno stanje u privredi, stvarne potrebe privrede i da je Srbiji više potrebno da se donesu oni zakoni koji će poboljšati određenje poslovnog ambijenta i imati podsticajni karakter za poslodavce, nego donošenje nekih zakona za koje je pitanje kako će se primenjivati, a pogotovo ako imamo u vidu da su radnici zaštićeni, pre svega, Zakonom o radu i kroz odredbe zaštite ličnog integriteta, uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja i zabrane diskriminacije kroz niz drugih zakona kojima se u nekoj meri reguliše ova oblast - Zakona o zabrani diskriminacije, Krivičnog zakona, itd.Opširnije >>>
RADMILA BUKUMIRIĆ-KATIĆ: Velika je vrednost što je stvoren zakonski okvir, a kroz razmenu iskustava pravićemo bolja rešenja
Verzija za štampu
U pripremi zakona učestvovala je radna grupa koja je bila sastavljena od predstavnika Unije poslodavaca, reprezentativnih sindikata, Centra za pravne studije i od eksperata, profesora sa pravnog fakulteta Beograda, Niša, Novog Sada i sudija Vrhovnog suda, kao i predstavnika Ministarstva rada i socijalne politike. Dakle, zakon nije urađen preko noćiŽelela bih da kažem da naš zadatak danas nije bio da vam predstavim zakon od člana do člana, niti da vam to izlažem, da bismo mi sada diskutovali o članovima. Moj zadatak danas je bio da vas upoznam sa osnovim tendencijama i zadatkom koji je tim zakonom regulisan i mislim da ne možemo da razgovaramo o pojedinačnim članovima.

Želim da kažem da je u pripremi zakona učestvovala radna grupa koja je bila sastavljena od predstavnika Unije poslodavaca, od predstavnika reprezentativnih sindikata, što u prevodu znači sindikat Nezavisnost i Samostalni sindikat, od predstavnika Centra za pravne studije, gospodina Dragana Golubovića i drugih i od eksperata profesora sa pravnog fakulteta Beograda, Niša, Novog Sada i sudija Vrhovnog suda, kao i predstavnika Ministarstva rada i socijalne politike.Opširnije >>>
MEVLIJA STOJANOVIĆ: Lokalnoj upravi još nisu regulisana prava i obaveze iz radnog odnosa
Verzija za štampu
Pripadam sindikatu uprave u Savezu samostalnih sindikata i pripadam skupini ljudi koja još nema regulisana prava i obaveze iz radnog odnosa, odnosno lokalnoj upravi.Podržavam donošenje zakona. Bilo je reči da li je bilo bolje da to bude sastavni deo Zakona o radu, pa ako je ovako brže i lakše doneti, onda bar i ovako. Zašto mislim tako? Navešću primer.

Pripadam sindikatu uprave u Savezu samostalnih sindikata i pripadam skupini ljudi koja još nema regulisana prava i obaveze iz radnog odnosa, odnosno lokalnoj upravi. Baš zato što nije to regulisano, baš zato i dolazi do mnogih zloupotreba i mislim da je bolje doneti zakon da se regulišu i obaveze i dužnosti, pa neće biti tako. Sem Zakona o radu, za nas u državnoj upravi postojao je kao lex specialis Zakon o radnim odnosima u državnoj upravi koji je primenjivala i državna i lokalna uprava i donet je Zakon o državnim službenicima i nameštenicima. Sada je odvojena državna uprava i on se primenjuje, evo skoro će pune dve godine, a da još uvek nije donet zakon za lokal. Samim tim, veća je zbrka što je tamo i različita skupina drugih korisnika budžeta i oni isti koji se plaćaju iz lokalnog budžeta koriste druge zakone, kao što su kultura, zdravstvo, obrazovanje, i imaju veća prava.Opširnije >>>
OLGA VUČKOVIĆ-KIĆANOVIĆ: Zakon je koristan za sve jer štiti i radnike i poslodavce
Verzija za štampu
Drugi put povezujemo staž od 2004. godine, ali veliki je problem je što se ni sada, kao ni prošli put, ne vidi način refundiranja. Nesavesni poslodavci su kupili preduzeća za evro, figurativno kažem, možda i za deset evra, oterali ljude na ulice i nagrađeni su povezivanjem radnog stažaMislim da smo malo zakasnili sa ovom diskusijom da li doneti zakon ili ne. On je u skupštinskoj proceduri, pa je sada kasno da o tome pričamo.

Potpuno se slažem da imamo mnogo zakona koji se ne poštuju. Imamo odličnu zakonodavnu regulativu usaglašenu sa EU i u radnom zakonodavstvu i u drugim zakonima, ali je činjenica da se zakoni ne primenjuju. Shodno tome, nismo pravna država.

Smatram da nismo ni socijano odgovorna država, to je vezano za vas poslodavce, gospodu, zato što se nagrađuju nesavesni poslodavci. Meni je potpuno jasan ovaj paket socijalnih mera. Drugi put povezujemo staž od 2004. godine, ali ono što je veliki problem je što se ne vidi ni sada, kao ni prošli put, način refundiranja. Oni su kupili preduzeća za evro, figurativno kažem, možda i za deset evra, oterali ljude na ulice i nagrađeni su povezivanjem radnog staža.Opširnije >>>
MIRJANA TRIPKOVIĆ: Žene su više zlostavljane na radu nego muškarci
Verzija za štampu
Od 224 osobe koje su se Viktimološkom društvu javile zbog nasilja, podaci se odnose na 2008. godinu, 109 ili 48% se javilo zbog nasilja na radnom mestu.Prvo ću izneti kratko podatke Viktimološkog društva Srbije za ovu godinu, a Udruženje građana "No mobing" je počelo da radi ove godine i još uvek nemamo sređene podatke, ali imamo blizu sto osoba koje su nam se javile povodom mobinga.

Što se tiče Viktimološkog društva, od 224 osobe koje su se javile zbog nasilja, a podaci se odnose na 2008. godinu, 109 ili 48% se javilo zbog nasilja na radnom mestu. To je otprilke sličan broj kao i prošle godine kada se javilo 117 osoba, a sveukupno to je mnogo više nego što se javilo prethodnih godina, unazad dve godine imamo povećan broj poziva. Od toga, od tih 109 osoba koje su se obratile zbog nasilja na radnom mestu, 99 se javilo zbog psihičkog nasilja, a šest osoba je zvalo zbog fizičkog nasilja, tri osobe zbog seksualnog nasilja i uznemiravanja, a jedna osoba zbog sva tri oblika nasilja na radnom mestu. U 73 slučaja bile su osobe ženskog pola, a u 23 slučaja osobe muškog pola.

Što se tiče pola izvršioca zlostavljanjau, 35% slučajeva to su bile osobe muškog pola, a u 23% slučajeva osobe ženskog pola, u deset slučajeva su osobe muškog i ženskog pola, jer se nekad desi da čitava grupa zlostavlja žrtvu. U devet slučajeva izvršioci nisu bili fizička lica, tj. žrtva je doživljavala rukovodstvo organizacije ili ustanove kao moberaŠto se tiče pola izvršioca zlostavljanja, u 35% slučajeva to su bile osobe muškog pola, a u 23% slučajeva osobe ženskog pola, u deset slučajeva su osobe muškog i ženskog pola, jer se nekad desi da čitava grupa zlostavlja žrtvu. U devet slučajeva izvršioci nisu bili fizička lica, tj. žrtva je doživljavala rukovodstvo organizacije ili ustanove kao mobera. Za 23 nemamo podatke. Naravno, svi ovi podaci su samo ukoliko žrtve žele da daju podatke i ne insistiramo ni na imenu, ni na organizaciji, samo nas interesuje da li je privatna, društvena i od ove godine vodimo te podatke da li je u pitanju privatna ili društvena ili da li je u pitanju horizontalni ili vertikalni mobing, do sada to nismo tražili od žrtava. Ovo što ste Vi gospođo Bukumirić pomenuli Italiju i njihov postotak vertikalnog i horizontalnog mobinga, kažem, nismo još sredili podatke, ali naša iskustva pokazuju da je vertikalni mobing mnogo prisutniji kod žrtava koje nam se javljaju i mnogo više nego horizontalni.

Mislim da bi trebalo da se što više podataka prikupi u organizacijama koje su počele da se bave mobingom, da bismo mogli da pričamo o našim podacima, a ne o tome šta se dešava u drugim zemljama. Žene su defnitivno više zlostavljane nego muškarci. Sada se može diskutovati zašto se one biraju kao žrtve, da li zbog svoje bespomoćnosti, a često se dešava da su to samohrane majke. Imamo mnogo takvih slučajeva. Da li mober bira takvu žrtvu zbog toga i to bi moglo da se istražuje.

Što se tiče uzrasta, naši podaci su isto drugačiji od onih koji ste Vi izneli, nama se javljaju najviše osobe između 35 i 66 godina starosti. Ne toliko mladi ljudi. Što se tiče odakle se žrtve javljaju, iz Beograda nam se javila 51 osoba, a 30 slučajeva iz ostalih gradova u Srbiji, a za ostale nemamo podatke. Više nam se javljaju muškarci iz unutrašnjosti nego žene, iz Beograda više žene.

Što se tiče profesija, isto kao što smo čuli iskustva do sada, od čistačice do doktora nauka, ne može se reći ko se više javlja. Prilično su ujednačeni svi nivoi obrazovanja, prilično izjednačeno i po profesijama, s tim što imamo možda jedan malo veći broj poziva iz obrazovnih ustanova, srednje i osnovne škole, nastavnici uglavnom u sukobu sa direktorom, imamo dosta takvih slučajeva.

Moje iskustvo, bar sa ljudima koji su se javili u Viktimološko društvo Srbije, jeste da već iz razgovara možete da steknete utisak da to jeste mobing, jer to jeste obično već zdravstveno oštećena osoba, jer je to osoba koja nije u stanju da priča, ona plače, drhti joj glas, itd.Zaključak je da nam se više javljaju iz privatnih preduzeća nego iz državnih ustanova, s tim što se ove godine pojavilo, da li zbog cele situacije koja je u toku, jedan veći broj ljudi iz javnih i državnih ustanova. Mi na prvom mestu emocionalno osnažujemo osobe. Prvo pitanje je uvek, da li je to mobing? Što se tiče zloupotreba i ovoga što ste pomenuli, moje iskustvo, bar sa ljudima koji su se javili u Viktimološko društvo Srbije jeste da već iz razgovara možete da steknete utisak da to jeste mobing, jer to jeste obično već zdravstveno oštećena osoba, jer je to osoba koja nije u stanju da priča, ona plače, drhti joj glas, itd. To je osoba koja je preživela nešto što ju je stvarno pogodilo. Upućujemo te osobe po potrebi na druge institucije, dajemo informacije, mnogo puta ne znaju koja su njihova prava, pružamo besplatnu pravnu pomoć, kako je rekla gospođa Kićanović koja volontira tu i tu se otprilike svode aktivnosti Viktimološkog društva.

Sada bih samo a propo vaše konstatacije da su naša akcija i donošenje zakona malo ispred ostalih zemalja u Evropi. Kada bi bio u pitanju posao vas kao poslodavaca, verujem da biste bili spremni da budete lideri na Balkanu, zašto da ne budemo i za zaštitu prava radnika? Biti među prvima ne smatram ničim lošim.

Simptomatično je što kada pitamo ljude da li su se obraćali sindikatu pre nego što su se obratili nama, često puta čujemo, naročito u privatnim preduzećima: nemam zašto da se obraćam sindikatu, naš sindikalista je zamenik direktora ili naš sindikalista je prijatelj direktorov, ili se boji za svoje radno mesto i on ne može da nam pomogne. Mislim da bi saradnja sindikata i Unije poslodavaca na prvom mestu mogla da bude na edukaciji radnikaŠto se tiče ovog slaganja sindikata i Unije poslodavaca, meni je drago da se slažu i mislim da može da donese dobro, ali mi je malo simptomatično zato što više puta kada pitamo ljude da li su se obraćali sindikatu pre nego što su se obratili nama, često puta čujemo, naročito u privatnim preduzećima: nemam zašto da se obraćam sindikatu, naš sindikalista je zamenik direktora ili naš sindikalista je prijatelj direktorov, ili se boji za svoje radno mesto i on ne može da nam pomogne. Mislim da bi saradnja sindikata i Unije poslodavaca na prvom mestu mogla da bude na edukaciji radnika. Ako je, kao što je gospođa rekla, skup posao medijatora, što ne smatram da jeste, mislim da obuka radnika nije toliko skupa. Zašto ne sprečiti zloupotrebu mobinga time što će se radnici edukovati šta je mobing, a šta ne? Zašto poslodavac to ne učini da bi predupredio neosnovane pritužbe na mobing?

Ako se desi da se odustane od medijacije na samom početku i da to bude na neki način negativno protumačeno na sudu, trebalo bi da postoji sudski aneksirana medijacija, da i pre i tokom postupka bude mogućnosti da se strane upute na medijaciju, da ne bude sudski postupak samo krajnja mogućnostŠto se medijatora tiče, mislim da je već zakonom predviđena aktivnost medijatora na sprečavanju mobinga. Trebalo bi biti oprezan pri tome. Obuka za medijaciju od, recimo, nekoliko dana, a to je predviđeno u samoj radnoj organizaciji, bila bi dovoljna da se preduprede i reše manji konflikti. Ako je do problema već došlo, ako je sukob odmakao, ako tu postoji disbalans moći, kao što je u slučaju da je to između poslodavca, da je poslodavac mober, ili neko iz rukovodstva, a da je radnik žrtva, tu već mislim da bi trebao stručni medijator koji je osetljiv na pitanja moći i koji može da uradi medijaciju koja bi dovela do uspeha. Ako se desi da se odustane od medijacije na samom početku i da to bude na neki način negativno protumačeno na sudu, trebalo bi da postoji sudski aneksirana medijacija, da i pre i tokom postupka bude mogućnosti da se strane upute na medijaciju, da ne bude sudski postupak samo krajnja mogućnost. Kažem, na stručnu medijaciju, ne samo kao što je rečeno uglednih osoba, nego i stručnih osoba, koje znaju da rade sa žrtvom i počiniteljem.

(Mirjana Tripković, Viktimološko društvo Srbije)
SNEŽANA PANTIĆ-AKSENTIJEVIĆ: Lekar treba da bude prva osoba kojoj se žrtva mobinga javlja
Verzija za štampu
Naravno da je zakon potreban i svi mi koji smo zaposleni u državnom administraciji radili smo i usklađivali direktive različitih dokumenata sa evropskim direktivamaPre svega, svakako podržavam formulisanje Predloga zakona i drago mi je da smo na sigurnom putu ka uređenom društvu. Naravno da je zakon potreban i svi mi koji smo zaposleni u državnoj administraciji radili smo i usklađivali direktive različitih dokumenata sa evropskim direktivama i tako je uostalom i nastao Nacionalni program integracije, koji nam je jako potreban i na kome smo puno radili i radimo i dalje. Upravo radimo korekciju tog Nacionalnog programa integracije.

Ako ne zanemarimo postojanje Zakona o radu, koji možda baš i ne pruža neki komfor zaposlenima, moramo i da se setimo činjenice da je to tranzicioni zakon koji je donet u uslovima koalicionog delovanja, takav i takav je jedino bilo moguće doneti u tom trenutku.

Obzirom da sam lekar specijalista medicine rada, slušajući diskusije, prosto sam osetila potrebu da iznesem jedno svoje iskustvo iz rada, kao specijalista medicine rada u Srbiji i rada u Norveškoj na istim poslovima, u zemlji koja nije članica EU, ali koja strogo sledi i poštuje pravila EU.Opširnije >>>
OLGA VUČKOVIĆ-KIĆANOVIĆ: Strateški mobing je vrlo opasan i mnogo više ugrožava od pojedinačnih slučajeva
Verzija za štampu
S obzirom da Centar za demokratiju pravi mnogo korisnih istraživanja vezanih za kršenje radnih i socijalnih prava, mislim da bi bilo korisno napraviti neku procenu cene mobiranog radnikaBiću kratka poštujući vreme i osnovnu temu. Htela sam da ukažem na dve stvari. Prvo, da ni u jednom predlogu nema strateškog mobinga, koji je vrlo opasan i koji mnogo više ugrožava od ovih pojedinačnih slučajeva. G. Atanacković će znati o čemu pričam kada kažem da vrlo razlikuje savesnog od nesavesnog poslodavca, vezano za tehnološki višak.

Drugo, s obzirom da Centar za demokratiju pravi mnogo korisnih istraživanja vezanih za kršenje radnih i socijalnih prava, mislim da bi bilo korisno u ovom trenutku napraviti neku procenu, to može da bude i pilot-projekat, naravno, ne mislim na nacionalnom planu, cene mobiranog radnika. Tu se može primeniti model na primeru iz Folksvagena. To mislim, pošto kod nas je mobing mnogo više rezultat ekonomskih i političkih interesa nego psihopatologija mobera na kojoj se dosta zadržavaju ovi zakoni.Opširnije >>>
LEPOSAVA ŽIVANOVIĆ: Ova debata je dala mnoge korisne informacije i svi treba da se umrežimo i povećamo naše resurse
Verzija za štampu
Koja je ciljna grupa koja je diskriminisana? Žene, neudate žene, žene invalidi, žene koje rade, samohrane majke, žene koje rade na selu, žene koje rade kućni posao, to je ogromna ciljna grupa žena koja radiMislim da je ovaj sastanak stvarno dao toliko korisnih informacija i da svi u našim sredinama u kojima radimo treba da vidimo kako ćemo dalje da radimo i kako da se više umrežimo i kako naše resurse da povećamo. Deo tih je saradnja svakako sa dr Snežanom Pantić-Aksentijević i sa medicinom rada. Ne mogu da zamislim da je kod nas ta specijalizacija na izumiranju. Mislim da stvarno moraju da se povećaju kapaciteti, da svi koristimo vaše usluge i vaša istraživanja.

Koja je ciljna grupa koja je diskriminisana? Žene, neudate žene, žene invalidi, žene koje rade, samohrane majke, žene koje rade na selu, žene koje rade kućni posao, to je jedna ogromna ciljna grupa žena koja radi. Drugo, sve te žene koje nam se jave i koje dođu, one dođu sa jednom fasciklom svojih lekarskih analiza, sa visokim pritiskom, bolest štitne žlezde, itd.Opširnije >>>
RADMILA BUKUMIRIĆ-KATIĆ: Pozivam vas sve da zajednički više učestvujemo na implementaciji zakona
Verzija za štampu
Pozivam sve da zajednički više učestvujemo na implementaciji zakona, očekujem i pomoć od Fondacije Fridrih Ebert da pripremimo brošure, kodekse ponašanja, da utvrdimo šta je zlostavljanje na radu, na obostrani interes i poslodavaca i zaposlenihŽelim da kažem da je i današnji okrugli sto potvrdio i pokazao da o ovoj temi treba tek razgovarati i da smo na dobrom putu da zakon treba što pre doneti.

Pozivam sve da zajednički više učestvujemo na implementaciji zakona i moram da kažem da očekujem, jer smo navikli na neki način i od Fondacije Fridrih Ebert da nam pomogne u narednom periodu kada su u pitanju i brošure, kada su u pitanju kodeksi ponašanja koje treba da pripremimo kada se zakon bude usvojio, kako bismo promovisali i kako bismo bili precizniji u tome da ustanovimo i utvrdimo šta je to zlostavljanje na radu, kako bi to bilo stvarno na obostrani interes i poslodavaca i zaposlenih.

(Radmila Bukumirić-Katić, pomoćnica ministra, Sektor za rad Ministarstva rada i socijalne politike)
SAŠA GAJIN: Ne treba usvajati zakon koji će nam se posle obijati o glavu kao neprimenljiv
Verzija za štampu
Mislim da bi trebalo još jedanput staviti prst na čelo u pogledu usvajanja ovog zakona i ne usvajati ono što će nam se posle obijati o glavu kao nešto što je neprimenljivo i nešto što je moguće primeniti na sto različitih načinaMeni se suprotno mišljenju koleginice, čini da su se afirmisali i oni stavovi koji govore o tome da ovaj zakon ne bi trebalo usvajati u ovom obliku.

Mislim da nije kasno da se zakon povuče iz procedure, zato što ne može da zadovolji one potrebe radi čijeg zadovoljenja je i napisan. Nemali broj je tih deficita, odnosno primedbi, kada sam govorio o njima i kada su ostali govorili o tome. To nije i ne bi trebalo shvatiti kao osporavanje autoriteta onih koji su učestvovali u pisanju zakona, nego kao osporavanje autoriteta samog teksta zakona. Sam tekst zakona trpi, ima brojne deficite i može da trpi opravdane kritike.

Bilo je reči o tome i uvek iskoristim priliku da o tome nešto kažem, ako mogu, da su naši zakoni dobri, ali se ne primenjuju. To je nešto što često i laici koriste kao argumentaciju, ali profesionalno gledano to ne može da se prihvati. Zakoni su dobri ako se primenjuju i samo ako se primenjuju.Opširnije >>>
KSENIJA PETOVAR: Predlozi sa ove debate mogu poslužiti kao kriterijumi da se preispita ili dopuni predlog zakona
Verzija za štampu
Za dobru, operativnu, delotvornu primenu zakona važni su i dobro i precizno razrađeni podzakonski aktiŽelim da vam se zahvalim u ime Fonda Centar za demokratiju što ste učestvovali u ovoj debati. Vidimo da je sa razlogom ova tema stavljena na dnevni red.

Verujem da će komentari i predlozi koji su se čuli na ovoj debati na neki način poslužiti kao kriterijumi i kao osnova da se eventualno ili preispita povlačenje predloga zakona i njegova dopuna ili eventualno moguća dopuna zakona putem amandmana predloženog zakona, a naročito u razradi podzakonskih akata.

Videli smo da mnogi zakoni koji su možda i definisani kao kišobran zakoni mogu da prođu, ali da ono što je mnogo važnije za neku dobru, operativnu, delotvornu primenu zakona jesu dobro i precizno razrađeni podzakonski akti. Možda, ako bismo stavili težišta na te podzakonske akte i to iskoristili, možemo nešto da uradimo. Još jednom, puno vam hvala.

(Ksenija Petovar, Centar za demokratiju)

Радиша Класановић-кординатор У.Г.НО Мобинг-Чачак

Директор болнице осуђен за мобинг
Првостепена пресуда Општинског суда у Неготину
25.08.2009
Неготин - Доктор Миомир Петковић, директор Здравственог центра у Неготину првостепеном пресудом Општинског суда осуђен је на казну затвора од четири месеца, условно на годину дана због злостављања у служби и продуженог кривичног дела повреде права из социјалног осигурања.

Директор Петковић овом неправноснажном пресудом оглашен је кривим зато што је „у вршењу службе, према доктору Т.В., стоматологу у ЗЦ Неготин поступао на начин којим се вређа људско достојанство“. Директор Петковић се терети да је 16. јануара 2008. године наредио да се замени брава на ординацији у стоматолошкој служби где је своје послове обављао доктор Т.В., па је овај стоматолог због немогућности да уђе у ординацију 17. и 18. јануара радно време провео у ходнику испред ординације и у другим просторијама ЗЦ Неготин.

Директор центра је на тај начин, како се наводи у првостепеној пресуди,спречио стоматолога Т.В. у обављању послова и тиме га омаловажавао пред колегама, другим запосленима и пацијентима, при чему је био свестан да својим радњама, према оштећеном стоматологу поступа на начин којим вређа његово људско достојанство“.
Истом пресудом доктор Петковић се терети и да је од 14. јануара па до краја фебруара прошле године, као директор ЗЦ Неготин, оштећеном доктору Т.В. „свесно се непридржавајући закона ускратио права која му по основу рада припадају“. Како се наводи у пресуди, доктор Петковић је 14. јануара усмено саопштио доктору Т.В. да му отказује уговор о раду, а да није донео писмено решење, да би већ сутрадан издао налог за обуставу исплате зараде оштећеном стоматологу за прву половину јануара 2008. Иако је он у то време примао пацијенте и радио на пословима стоматолога, па су му уредно били уплаћени порези и доприноси на основу радног односа. Доктор Петковић се терети и да је затим, без правног основа, издао наредбу да се Т.В. закључи радна књижица и да се он одјави са осигурања.

Извор: Блиц

секретар У.Г.НО Мобинг-Чачак

ЗАШТО УДРУЖЕЊЕ НО МОБИНГ- ЧАЧАК

Србија и мобинг

Србија пролази кроз тежак период, сви се плаше за свој посао, препушта се тајкунима да буду изнад закона, омогућава злоупотребе, монопол или мобинг...
Неколико европских земаља изгласале су законе против мобинга и у тим државама се послодавац кажњава за психичка малтретирања. Наравно, и Србија је обавезна да донесе закон о мобингу да би ушла у Европску унију. Закон о злостављању на раду је у парламентарној процедури још од фебруара ове године. А дотле? Свако може бити жртва мобинга, а ћутање у овом случају заиста значи одобравање!

ШТА ЈЕ ТО МОБИНГ?

По својој структури, мобинг је насртај на част и углед, садржи клетву, увреду, и кршење основних људских права, али није посебно назначен као казнено дело. Сексуално узнемиравање, игнорисање, исмејавање,претње, закидање на заради... само су неки од облика злостављања. Зато што је мобинг широко распрострањена појава, најчешће проучавана на радном месту а последице се одражавају на социјално окружење, радну средину и на појединца, па се проблем посматра са медицинског, социолошког, правног и психолошко-психијатријског становишта. Настанку мобинга на радном месту доприносе недовољно транспарентна атмосфера, јака хијерархија, недостаци у интерном информисању, неадекватном понашању руководства, недовољно разграничена надлежност и подела задатака, недостаци у руковођењу персоналом, потискивање свађа и конфликата. Веома важан узрок појаве мобинга у некој раној средини је свакако и веома лоша радна клима у којој влада завист, злоба, непријатељство и притисци. Неиспуњене амбиције само једног члана радне групе могу бити разлог да он отпочне мобинг, не били тиме неког (или више њих) понизио и дискредитовао у циљу истицања својих „способности'. све с циљем да се жртва натера да погреши, а у крајњем случају да сама напусти посао и одрекне се својих законских права само да би спасла „здраву памет“. Облици мобинга су и давање задатака који нарушавају здравље радника, ускраћивање годишњег одмора и слободних дана, итд…Мобинг је и када за свој рад не добијате одговарајућу накнаду, када вас послодавац понижава изигравајући законске прописе и на пример исплаћује регрес за годишњи одмор у минималном износу од 200 динара месечно. Наравно, препознали сте о чему је реч. Ова појава поготово узима маха у последње време, као нека епидемија.

КО СУ ЖРТВЕ ?

Најчешће жртве су:
'Поштењаци' - који уочавају и пријављују неправилности на послу, млади тек запослени и они пред пензијом,мирни и повучени радници, запослени који се плаше да не постану и сами жртве или не изгубе посао, радници који ћуте и трпе, они који желе више самосталности у раду и боље услове, запослени са нижом стручном спремом...

ШТА УЧИНИТИ ?

0 ономе што приметите обавестите свог представика запослених(синдикат), члана Одбора за безбедност и здравље на раду (Закон о безбедности и здрављу на раду Сл.лист 1001/05).
Покушајте разговарати са особом која је злостављана као и са особом која спроводи то злостављање. Дајте на знање да је проблем уочен. То понекад значи престанак мобинга. Када уочите жртву мобинга, будите љубазни, разговарајте са њом, помозите јој. У случају психичких и телесних поремећаја потражите савет психолога, психијатра, лекара медицине рада. Урадите било шта, што вам падне на памет само немојте дозволити да се преко таквог понашања пређе ћутке, јер управо злостављачи то хоће. Удружите се против мобера.

ЗАШТО УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА НО МОБИНГ ЧАЧАК

Циљ је да се упозори на значајност проблема. Када се удружимо и покажемо да нас није страх, лакше ћемо решити овај проблем. Удружење покушава да кроз што масовније чланство изгласа Закон о злостављању на раду, јер је потребно законом казнити оног који вас психички малтретира. Удружење ће, свима који му се обрате, обезбедити стручну помоћ(психолога и адвоката) да из овог проблема нађе излаз.

АКО СМАТРАТЕ ДА ВАС ИЛИ НЕКОГ ИЗ ВАШЕ ОКОЛИНЕ, МУЧИ ОВАЈ ПРОБЛЕМ УЧЛАНИТЕ СЕ У УДРУЖЕЊЕ И ЗАТРАЖИТЕ ШТО ПРЕ ПОМОЋ, ЈЕР СУ ПОСЛЕДИЦЕ ПО ЗДРАВЉЕ, ВАШУ ПОРОДИЦУ И ПРИЈАТЕЉЕ НЕСАГЛЕДИВЕ.


Удружење Грађана НО МОБИНГ –Чачак

Уписано у регистар удружења,решењем министарства за државну управу и локалну самоуправу број : 130-024-00-00701/2009-07 ОД 02.07.2009 год.

Адреса-М.З.Кошутњак-Чачак-tел. 032/ 349-362

064/1982067- Радован Ђорђевић-председник удружења, е-маил nomobbing.cacak@gmail.com

064/2329198- Милан Јовановић-секретар,е маил-nomobing.cacak.m@gmail.com

061/2378575- Радиша Класановић-кординатор,е маил-klasanovic.radisa@gmail.com

064/2003584- Гордана Марјановић-психолог, е маил-gogamar@eunet.rs



УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА „НО МОБИНГ ЧАЧАК“- ЧАЧАК


ЕТИЧКИ КОДЕКС

Чачак,март 2009.године


ЕТИЧКИ КОДЕКС

ОРГАНИЗАЦИЈА КОЈЕ СЕ АНГАЖУЈУ ПРОТИВ МОБИНГА



Преамбула

Полазећи од комплексности појаве мобинга као и од рањивости жртава мобинга,свесни да се несавесним и неетичким радом може допринети даљој виктимизацији жртава доносимо овај кодекс понашања.

1. Све активности које предузимамо радићемо у сврху добробити и у интересу људи који нам се обрате за помоћ.
2. Без икаквих предубеђења и прављења разлика (по основу пола,нације ,вере,припадности некој професији и или позицији,по основу директног или индиректног познанства са особом и сл.) прихватамо све људе појединачно или у групи који за себе кажу да су жртве мобинга и то евидентирамо.
3. Са свима који се јаве нашој оорганизацији обавићемо један или више разговора у којима ћемо покушати да утврдимо чоњенице мобинга и начина за њихово решавање.
4. Без обзира што ћемо за даљи третман обухватити само оне људе који су жртве мобинга оставићемо могућност да и они људи који то нису а који су нам се обратили за помоћ и даље могу да дођу у нашу организацију ако процене да је разговор са нама за њих користан.
5. Заједно са жртвама мобинга и уз њихову сагласност за сваки појединачни корак ,грдићемо стратегију за разрешење проблема мобинга и прављење мреже помагача, у исту сврху.
6. Ако проценимо да жртва мобинга не може на прави начин да сагледа свој интерес а на основу искуства које организација има у сличним случајевима, сугерисаћемо жртви одређене кораке у сврху решавања проблема руководећи се њеним интересом.

●Ово посебно у случају када жртва мобинга жели да се њен случај појави у медијима,ценећи да од таквог појављивања има интереса.Коришћење медија у сврху решавања проблема треба радити са опрезом јер јавност није увек сарадник већ може бити и отежавајући фактор.Појављивање жртве у ТВ наступима треба бити модулирано ако је то могуће ради њене додатне заштите.

Однос према подацима

7 Тајност података саопштених од стране жртве мобинга нашој организацији је загарантована и жртва ће о томе бити обавештена у првом контакту.Ако више људи учествује у разговору обавеза тајности података важи за све.
8 Име жртве/жртава мобинга је посебно заштићено:
- Ако жртва мобинга не жели да каже своје име а оно није битно за решавање проблема ,ми на томе нећемо инсистирати.
- Ако жртва мобинга жели да се појави у медијима користећи свије пуно име и презиме, ми ћемо је упозорити на ризике таквог потеза и предложити уколико је то неопходно да се ограничи само на име.
- Ако се на предавањима приказују случајеви мобинга, приказ случаја треба да је истинит а име жртве мобинга као и име предузећа/установе , мобера и слично, треба да је промењено.

9. Подаци који се износе у јавности о предузећу/установи где жртва/жртве мобинга раде или подаци о предузећу /установи где постоји мобинг треба да буду селектоване и приказане у сврху сагледавања и решавања ситуације мобинга и избегавања контраоптужби са друге стране што не доприноси јасноћи проблема већ га само отежава.
10. Подаци о мобинговању конкретне особе могу се изнети само у преформулисаној форми,уз сагласност са жртвама мобинга и у циљу решавања мобинга само на местима на којима се проблем решава.

Контактирање

11. Жртва мобинга,уколико из било ког разлога утврди да јој особа која са њом обавља разговор на чињенице мобинга не одговара, може да тражи замену.
12. Tакође, ако из било ког разлога жели да разговара са неком другом особом изван наше организације, ми ћемо је упутити на право место и тражићемо повратну информацију али на њој нећемо инсистирати ако жртва не жели да је да.
13. Особа која обавља разговор са жртвом мобинга ,ако из било ког разлога процени да није компетентна или да јој случај или жртва као особа не одговара,обавестиће о томе своје сараднике и саму жртву на начин који се неће доживети као одбацивање него као одговорно понашање.
14. Особе које разговарају са жртвом мобинга биће едуковане како треба разговарати са жртвом а пре свега ће се придржавати модела активног слушања.
15. Ако постоји било каква бојазан или несигурност наших чланова који раде са жртвама мобинга а у смислу предузимања одређених активности контактираће непосредно/посредно са стручњацима који се баве мобингом или неком другом облашћу која је релевантна за проблем.

Као што непосредни рад са жртвама мобинга и бављење облашћу мобинга подразумева стално усавршавање,размену информација као и даљу едукацију у овој и другим релевантним областима,тако ће и овај етички кодекс бити развијан и усаглашаван са новим сазнањима и потребама.С тим што се основни принципи као што је,интерес жртава и етички однос особа које се баве мобингом, не могу мењати.


Удружење грађана "НО Мобинг Чачак"



УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА „НО МОБИНГ ЧАЧАК“ – ЧАЧАК


СТАТУТ

Чачак, март 2009.године

Члан 1.

Удружење грађана „НО Мобинг Чачак“ ( у даљем тексту: Удружење) основано је као нестраначко,невладино и непрофитно удружење грађана чији је циљ залагање за заштиту и остваривање права жртава мобинга.

Члан 2.

Ради остваривања својих циљева Удружење нарочито:
1. прати и истражује појаву мобинга,као и методе пружања помоћи жртвама мобинга;
2. организује,самостално или у сарадњи са другим организацијама,стручне скупове,саветовања,семинаре и друге облике стручног образовања и деловања у овој области;
3. објављује књиге и друге публикације о мобингу,у складу са законом;
4. организује стручне и научне раднике за рад на стручним,научним и истраживачким пројектима из домена појаве мобинга и пружања помоћи жртвама мобинга;
5. сарађује са свим организацијама и институцијама које се баве овом или сродном проблематиком у земљи и иностранству.

Члан 3.

Назив Удружења је:Удружење грађана „НО Мобинг Чачак“.
Седиште Удружења је у Чачку.
Удружење своју делатност остварује на територији Републике Србије.

Члан 4.

Члан Удружења може бити свако лице које прихвата циљеве Удружења и Статут.
Одлуку о пријему у чланство доноси Управни одбор.
Чланство се стиче потписивањем приступнице.
Члан може иступити из чланства давањем писмене изјаве о иступању.
Чланство у Удружењу престаје дужом неактивношћу члана.
Одлуку о престанку чланства доноси Скупштина, на предлог Управног одбора.

Члан 5.

Члан има право да:
1. учествује у остваривању циљева Удружења;
2. учествује у одлучивању у Скупштини,као и преко органа Удружења;
3. бира и буде биран у органе Удружења;
4. буде благовремено и потпуно информисан о раду и активностима Удружења.
Члан је дужан да:
1. активно доприноси остваривању циљева Удружења;
2. учествује,у складу са интересовањима,у активностима Удружења;
3. плаћа чланарину;
4. обавља и друге послове које му повере органи Удружења.

Члан 6.

Органи Удружења су:Скупштина,Управни одбор,Надзорни одбор и Стручни савет.
Удружење одлуком Управног одбора може оснивати повереништва и канцеларије на територијалном принципу ради остваривања циљева Удружења.


Члан 7.

Скупштину Удружења чине сви његови чланови.
Скупштина се редовно састаје једном годишње.
Ванредна седница Скупштине може се заказати на образложени предлог Управног одбора, Надзорног одбора ,Стручног савета као и на писмену иницијативу већине чланова.
Скупштина обавља следеће послове из свог делокруга:
1. доноси план и програм рада Удружења;
2. усваја Статут,као и измене и допуне Статута Удружења;
3. разматра и усваја финансијске планове Удружења;
4. разматра и усваја извештаје Управног и Надзорног одбора и Стручног савета Удружења.
5. бира и разрешава чланове Управног и Надзорног одбора и Стручног савета Удружења.
Скупштина пуноправно одлучује ако је присутна већина чланства.
Скупштина одлучује већином гласова присутних чланова.

Члан 8.

Управни одбор је извршни орган Удружења који се стара о спровођењу циљева Удружења у складу са Статутом.
Управни одбор има пет чланова,које бира и разрешава Скупштина Удружења.
Управни одбор из редова својих чланова бира председника и секретара Удружења.
Председник Управног одбора представља и заступа Удружење у јавности и правном промету и има права и дужности финансијског налогодавца.
Секретар је овлашћен да у одсуству Председника заступа Удружење и потписује сва финансијска и новчана документа у име Удружења.
Мандат чланова Управног одбора је четири године и могу поново бити бирани на исту функцију.

Члан 9.

Управни одбор:
1. руководи радом Удружења између две седнице Скупштине и доноси одлуке ради остваривања циљева Удружења;
2. организује редовно обављање делатности Удружења;
3. поверава посебне послове појединим члановима Удружења;
4. доноси финансијске одлуке;
5. одлучује о покретању поступка за измене и допуне Статута сопственом иницијативом или на предлог најмање пет чланова Удружења и припрема предлог измена и допуна које подноси Скупштини на усвајање.
Управни одбор пуноважно одлучује ако је присутна већина чланова,а одлуке доноси већином гласова присутних чланова.

Члан 10.

Надзорни одбор контролише финансијско пословање Удружења и о уоченим неправилностима без одлагања обавештава Управни одбор.
Надзорни одбор има три члана које бира Скупштина.
Мандат чланова Надзорниг одбора траје четири године и могу се поново бирати.
Надзорни одбор подноси извештеј на свакој седници Скупштине.

Члан 11.

Стручни савет чине оснивачи Удружења у броју и саставу као и у моменту оснивања.
Број и састав чланова Стручног савета се може променити одлуком истог органа.
Стручни савет води бригу о етичким,професионалним и другим сличним питањима функционисања Удружења.

Члан12.

Рад Удружења је јаван.
Управни одбор се стара о редовном обавештавању чланства и јавности о раду и активностима Удружења,непосредно или путем интерних публикација ,односно путем саопштења за јавност.

Члан 13.

Ради остваривања својих циљева Удружење успоставља контакте и сарађује са другим стручним,научним,образовним и другим сличним удружењима,организацијама и институцијама у земљи и иностранству.
Удружење може да приступа другим организацијама као и да се учлани у међународне асоцијације односно организације.
О удруживању у међународне организације обавестиће се надлежни орган у складу са законом.
Одлуку о удруживању доноси Скупштина на предлог Стручног савета,Управног одбора или већине чланства.

Члан 14.

Удружење прибавља средства од чланарине,донација,конкурисањем за пројекте код државних органа или фондација и из других извора у складу са законом.
Удружење престаје са радом одлуком Скупштине,на предлог Стручног савета када престану услови за остваривање циљева Удружења,као и у другим случајевима предвиђеним законом.
У случају престанка рада Удружења,имовина Удружења,која преостане након измирења законских обавеза пренеће се на осниваче који могу донети одлуку да имовину уступају некој сродној организацији.
Члан 15.

Удружење има печат округлог облика на коме пише:
Удружење грађана „НО Мобинг Чачак“- Чачак

Члан 16.

Овај Статут ступа на снагу даном усвајања од стране Оснивачке Скупштине Удружења,а примењиваће се од дана уписа Удружења у регистар код надлежног органа.



Председавајући Оснивачке Скупштине,
Радован Ђорђевић