Arsenijevic Dejan

Злостављање радника од стране несавесних послодаваца у жижи медија

Добили отказе јер су хтели да праве синдикат
Отпуштања у Чачанској фирми
Блиц понедељак, 17. новембар 2008.

ЧАЧАК - Пет радника чачанског предузећа „Домис“ тврде да су добили отказе јер су покушали да у фабрици организују синдикат. Милан Јовановић, председник Извршног одбора Синдиката у овој приватној фирми, каже да је власник Драган Кузмановић покушао да спречи формирање синдиката, да је одбијао да преговара с њима, те да није хтео да призна репрезентативност јединог синдиката у фирми. Кузмановић негира да је разлог отказа формирање синдиката, већ то што петорица отпуштених радника нису хтела да потпишу колективни уговор.

Отпуштени радници кажу да их је стварност натерала да се синдикално организују, с обзиром на то да им, како су установили, неколико година нису уплаћивани социјални доприноси, да су радили и по 11 сати дневно, да нису имали адекватна заштитна средства, као и да су пребацивани са једног на друго радно место.

- Уместо плате, добијали смо коверат са новцем који је исплаћен ван текућег рачуна, али смо од 8.000 динара колико се у коверту налазило, 2.000 морали да вратимо власнику - каже Јовановић наводећи још један пример неодговарајућег третмана радника од стране власника. Он додаје да га је, када је изабран за повереника синдикалне организације, власник предузећа послао на двомесечни плаћени одмор, како би могао да „угуши синдикално организовање“, а по повратку са одмора, њега и још четворицу колега, отпустио са посла као технолошки вишак, иако су, како тврде, на њихова места примљени нови радници. Због свега, Јовановић је поднео тужбу против Кузмановића, а ускоро ће то учинити и преостали радници који су остали без посла.

Власник „Домиса“ Драган Кузмановић тврди, међутим, да су петорица радника добили отказе јер нису хтели да потпишу нови колективни уговор, а не због покушаја да у предузећу оформе синдикат. Иако Јовановић истиче да је за учлањење у синдикат било заинтересовано 60 од око 70 запослених радника, Кузмановић наводи да су поменута петорица, у ствари, обманула колеге.
- Пет нерадника, које је Јовановић завео, преварило је остатак запослених причом о синдикату, који заправо никада није званично регистрован, нити је мени као директору икада упућен захтев за тако нешто. Већ три године преговарам са представницима Самосталног синдиката да у фирми организују грански синдикат, али не знам због чега та идеја није реализована - каже Кузмановић.

С друге стране, Милан Јовановић, тврди да је допис о намерама за синдикално удруживање директору благовремено послат поштом, као и да је у правној служби предузећа потврђено да га је Кузмановић и добио.

Ово није први случај да се у Чачку онемогућава синдикално организовање у приватним предузећима. Драган Савић, повереник УГС „Независност“ за Моравички округ, подсећа да је тако нешто покушано пре три године у предузећу „Прецисион“, али је власник „застрашио запослене отказима“, након чега су они одустали.
- У држави као што је Србија потребно је много храбрости да би се организовао синдикат у приватној фирми. У борби за своја права, радници у случајевима отказа морају бити спремни и да туже послодавце. То јесте тешка и дуготрајна борба, али те спорове отпуштени у великој већини случајева решавају у своју корист. Тада морају бити у потпуности обештећени и враћени на посао - каже Савић. Он додаје да се основне притужбе запослених односе на велики број непријављених радника, посебно у трговинама и грађевинској делатности, ниске плате, велики број радних сати, мали број слободних дана, често и свега два дана у месецу, као и неплаћање топлог оброка и превоза.

Објављено на сајту блиц.рс »


Коментари на чланак у Блицу

Исто је стање и у ПТТ ! | Понедељак, 22 Децембар 2008. 14:26х
У Јавном предузећу ПТТ Саобраћаја Србија нови генерални директор Ћирић исто као и његов донедавни претходник Ковачевић упорно неће да потпише Уговор и отворено призна постојање Самосталног синдиката поштанских радника.Исти Синдикат је признала држава Србија, члан је Савеза самосталних синдиката Србије, а омаловажава и буквално речено избегава једино Пословодство Јавног предузећа ПТТ Саобраћаја Србија. Разлози су наводно притисци на Пословодство ПТТ од стране Синдиката ПТТ и Синдиката ПТТ Независност, односно истих оних људи у тим Синдикатима који већ годинама замајавају своје чланство, прекрајајући по својој мери Статуте својих Синдиката,итд. Питам се на крају две ствари: 1.Шта је онда чудно у чињеници да приватни власници раде са радницима шта им је воља? 2.Ко је старији држава Србија која је признала постојање Самосталног синдиката поштанских радника или Пословодство ПТТ-а које то упорно ниподаштава и игра се људима као играчкама?

Душан | Уторак, 18 Новембар 2008. 10:13х
Срамота за 21 век!

Драган | Уторак, 18 Новембар 2008. 07:58х
Дајем пуну подршку радницима за синдикално удруживање, јер то је једини начин да се изборе за своја права. Синдикати на нивоу државе Србије треба да буду тактичнији и агресивнији, да се изборе у овим тешким временима за право на рад и право на достојанствен живот радника!

Ја | Уторак, 18 Новембар 2008. 07:33х
Само напред, ваљда ће једног дана бити нормално да радник има право на пун годишњи одмор и остале привилегије које му припадају општим и посебним уговором о раду.


Отворено писмо господину Драгану Кузмановићу
Власнику и Директору ГТП „ДОМИС“-Чачак
Поштовани господине Кузмановићу,
Пратити дешавања у овом граду путем средстава јавног информисања а не приметити Вашу опседнутост синдикатом је немогуће.Последњих неколико месеци Ви константно и упорно (зло)употребљавајући штампане и електронске медије покушавате јавном мњењу да наметнете своје ставове и мишљења везано за синдикат како у Вашој фирми тако и у ширем контексту.Мало је чудно мора се признати да у истом периоду нико од локалних синдикалних челника на било ком нивоу организовања није нашао за сходно да Вас на неки начин демантује и макар вербално пружи подршку синдикату и његовим члановима у Вашој фирми.
Врхунац демагогије представља Ваше гостовање у емисији „Привредни барометар“ коју је Регионална ТВ Чачак емитовала 26.02 2009.године када сте поново у свом препознатљивом маниру изнели више нетачних информација.Као прво,између осталог, изјавили сте да у Србији има 25.000 председника синдиката , а менаџера само 10.000.То је нетачан податак.Према подацима Министарства за рад у чијој надлежности је и упис синдиката у регистар у Србији је регистровано око 20.700 синдиката.Од тог броја активно је око 16.000 синдиката.Према подацима Агенције за привредне регистре у Србији је регистровано око 105.600 Привредних Друштава која по Закону морају имати овлашћена лица која се зову Директори или Менаџери, како Вам воља.
Претпостављам да сте хтели да кажете како у Србији на једног менаџера дођу отприлике два председника синдиката те да из тих разлога наши менаџери не могу да обављају своје послове јер их забога синдикати ометају.Међутим, подаци Министарства за рад и Агенције за привредне регистре Вас демантују јер кажу,по Вашој методологији, да на једног председника синдиката дође отприлике шест менаџера.Као што видите господине Кузмановићу Наше и Ваше бројно стање није спорно.Спорно је само коме је теже у овој ситуацији , при оваквом односу снага,када на жалост првобитна акумулација капитала у Србији још траје.
Као друго,на питање аутора и водитеља емисије „ Привредни барометар“ госпође Весне Радовић да ли у Вашој фирми имате председника синдиката Ви сте изјавили да немате ни синдикат , ни председника синдиката.То такође није тачно.Теоретски је могуће да Ви не знате шта се дешава у Вашој малој фирми на крају града .Практично је просто невероватно али ако је то и стварно тачно дозволите ми онда да Вас обавестим да у Вашој фирми ,чији сте Ви власник и Директор постоји Синдикат који је у складу са свим позитивним законским прописима Републике Србије дана 25.03.2008.године Решењем Државног секретара Министарства за рад уписан у Регистар синдикалних организација под редним бројем 20683 и све то заведено је под деловодним бројем:110-00-147/2008-02.
Као треће,поново сте изјавили како већ одавно покушавате,али не успевате ,да са Председником Градског Већа Самосталног синдиката у својој фирми оформите синдикат.Да није тужно било би смешно господине Кузмановићу.На једној страни вшите прогон чланова постојећег синдиката , а на другој хоћете да оснујете други,свој ,синдикат.Није тешко претпоставити чиме би се тај синдикат бавио и чије би интересе заступао.Теоретичари индустријских односа такав синдикат називају-Синдикат Икебана. Поштовани господине Кузмановићу,желим Вам најискреније пуно успеха у бизнису ,а нарочито да коначно оснујете Ваш синдикат па да онда наспрам себе као менаџера имате два председника синдиката.
С поштовањем,
Председник Синдиката АД „Први мај“-Чачак и Координатор Удружења грађана „НО Моббинг“
Радован Ђорђевић
Чачак,04.03.2009.год

Казне стижу шефове.
ЗЛОНАМЕРНО, непријатељско и неетичко понашање према запосленима убудуће ће бити строго санкционисано - предвиђа Предлог закона о спречавању злостављања на раду који је Влада Србије упутила у скупштинску процедуру.Нови пропис предвиђа право запослених да поднесу тужбу и затраже судску заштиту у парничном поступку, који би се за разлику од досадашње праксе водио - по убрзаној процедури. Новчане казне за послодавце склоне мобингу крећу се од 200.000 до 800.000 динара, од 100.000 до 400.000 за предузетнике, док казне за одговорна лица иду од 5.000 до 40.000 динара.Као један од начина заштите предвиђен је поступак посредовања између две стране у спору, који се мора окончати за свега - осам дана. Уколико посредовање не успе, послодавац ће спровести поступак дисциплинске одговорности против онога ко је изазвао злостављање. Запослени који се на радном месту нашао на удару бахатог руководиоца или колеге има право на накнаду зараде уколико је одбио да ради под таквим условима.
Послодавци ће бити обавезни да у року од 60 дана од ступања закона на снагу обавесте запослене о забрани злостављања, као и обавезама, начину препознавања и могућностима заштите од злостављања - каже се у законском предлогу који ће се ускоро наћи на посланичким клупама.
Надзор над спровођењем закона вршиће инспекција рада, односно управна инспекција.
У образложењу предлагач наводи да се злостављање на раду може испољавати на више начина и препознаје више „типова“ - напад на квалитет професионалног рада, личну репутацију, могућност адекватног комуницирања и одржавања социјалних односа. Све то, према писцима предлога, често за последицу може имати и угрожавање здравља особе која је злостављана.
СИВЕ БРОЈКЕ
ПРЕМА подацима Виктимолошког друштва Србије за прошлу годину од укупно 226 жртава злостављања, 115 жртава пријављено је као жртве злостављања на раду. Статистика удружења „Стоп мобингу“ говори да је током 2008. године забележен 1281 случај злостављања на раду. Од тог броја 552 су мушкарци, а 729 жене. Од броја пријављених 684 ради у државном, а 597 у приватном сектору.
Датум, 23.02.2009 20:35
Copyright © Kompanija Novosti 2007. Sva prava su zadržana.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Црнчење, мобинг, па отказ!
ДОБИЛИ сте отказ. Сутра немојте долазити на посао - рекао је глас са друге стране жице.И пре него што је успела да пита због чега, 38-годишња Новосађанка Сандра Селемба, после годину и по дана рада у кладионици "Олимпик плус", схватила је да је остала на улици. Са десетогодишњим сином у подстанарском стану сада не зна како ће даље. Најављује тужбу против шефице Драгице Ђурић, због омаловажавања и психичког "иживљавања" на послу и добијања отказа без икаквог објашњења.
- Поштено сам и вредно радила свој посао - прича Селемба. - Не знам докле ће више држава да толерише самовољу послодаваца, који раде шта им се прохте. Уговор о раду нисам поштено ни видела. Било је или да потпишем "на слепо" или нећу добити посао.
Селемба истиче да десет месеци није била пријављена, али да јој је, по доласку инспекције пре два месеца, шефица дала да потпише уговор да је пријављена, али не и да га понесе са собом.
- Тако на разговор са адвокатом сад немам шта да понесем - прича Селемба. - Али истрајна сам у томе да се казне сви послодавци, који немарно поступају према запосленима. Нисам једина, много је људи због самовоље те исте жене остало на улици. Звала их је да дођу на посао, док су били на годишњем одмору, а ко се није одазвао, добио је отказ.
Селемба је о свему обавестила директора кладионице, који је рекао да први пут чује за овакав проблем. Директор Станко Лугоња у петак се јавио нашој редакцији, рекавши да је реч о личном сукобу измећу шефа и радника, те да кладионица нема никакве везе са отказом.
Он, такође, тврди да Селемба није добила отказ, већ је премештена на друго радно место, због, како каже, грешака које је правила, али да је одбила премештај.
Селемба, међутим, каже да није добила никакву понуду за премештање и да је негодовање Драгице Ђурић изазвао само њен став, да не жели да било ко манипулише њом.
Неколицина бивших и садашњих радника кладионице "Олимпик плус", по речима Селембе, придружиће јој се у намери да истраје у намери да се казни послодавац који на непримерен начин поступа са њима.
Законом је, иначе, предвиђена казна за послодавце, који раднике ангажују "на црно", од 300.000 до 500.000 динара.
ПРВА ПРЕСУДА
ПРВА пресуда за мобинг у Војводини изречена је у октобру ове године. Начелница Јужнобачког округа, Дарија Шајин, осуђена је на 14 месеци затвора и четири године условно, због злостављања и мучења радника у време када је била начелник општинске управе у Бачу.
ШЕФИЦА БЕЗ КОМЕНТАРА
ШЕФ кладионице "Олимпик плус", Драгица Ђурић је на наше питање да прокоментарише тврдње Сандре Селембе о мобингу над њом и давању отказа, пре него што је спустила слушалицу, кратко рекла:- Зна она због чега! Даље немам коментар.
И. МАРИНКОВИЋ, 28.11.2008 20:04:29
Copyright © Kompanija Novosti 2007. Sva prava su zadržana
Посао по цену здравља
БАЊАЛУКА - Сваки радник током свог радног века има 25 одсто шансе да бар једном буде жртва мобинга. Протекле године Инспекцији рада Републике Српске пријављено је само 10 случајева мобинга. Инспектори истичу да је пријава мало, јер су лоша економска ситуација и нужда, натерале раднике “да раде све и свашта, трпе мобинг, како би задржали какво-такво радно место, чак и оно које им нарушава психичко и физичко здравље”.
- Борба против мобинга у Српској је тек у зачетку. Морално малтретирање радника је противправно понашање на радном месту, а мобер, односно, онај који малтретира, кривично је одговоран, жртва мобинга може да затражи одштету за причињену биолошку штету - истиче Радмила Пузић, главни инспектор рада и заштите на раду у РС.
И поред тога што инспекција не може да доказује мобинг, инспектори увек изврше инспекцијски надзор у пословном окружењу особе која је пријавила мобинг.
- У таквим случајевима често се дешава да се радницима неравноправно одређују плате, или им се уопште не исплаћују, с намером да се “отерају” са радног места, или да се израбљују - каже Пузићева.
Према њеним речима процес доказивања “случајева мобинга” пред судом је специфичан и “добро је што је на страни жртве, односно оног који подноси тужбу”.
- Према закону само је послодавац дужан да пред судом доказује да није било “мобинга” за које га терети радник.
Ако суд утврди да је тужба основана, наложиће туженоме, односно, моберу да обезбеди остваривање прекршених права радника, или му плати одговарајућу одштету - прецизирала је Пузићева.
Нада Граховац, омбудсман Републике Српске, истиче да у јавном и у приватном сектору, мобингу прибегавају најчешће директно надређени, ретко менаџери, а колеге на радном месту готово никад. Многи радници, каже, о томе не би ни говорили, да им није угрожена егзистенција због повреде њихових права по основу рада.
У Гендер центру Владе РС истичу да су жене, нарочито оне млађе, у РС веома често изложене психичком малтретирању на послу, разним облицима сексуалног узнемиравања, али и ускраћивању основних радничких права.
- Страх да се изгуби радно место главна је кочница радницама да пријаве мобинг, нарочито у приватном сектору. Осим тога, судски поступак код нас дуго траје, а трошкови су велики, па већина радника то себи не може да приушти! - истакао је Ненад Галић, правник у Гендер центру Владе РС. МОБЕРИПСИХОЛОЗИ тврде да су злостављачи особе са поремећајем личности. То су мање способне, али моћне особе, без капацитета за љубав, радост, креативност, давање и дељење. Њима се лако придружују слаби, у страху да не постану жртве. У земљама транзиције, како истичу социолози, проблем мобинга је увелико изражен и најчешће повезан са израбљивањем радне снаге.
Г. ВРАНИЋ, 14.01.2009 17:47:13