петак, 29. јул 2011.
понедељак, 25. јул 2011.
it tim no mobing cacak
ČAČAK 20. 11. 2010
Press
Tražio isplatu prekovremenih sati, pa dobio otkaz
Nikola Bubanja dobio je otkaz iz preduzeća „Kafateks", jer je, kako kaže, odbio da besplatno radi više od osam sati. Nikola, koji je u toj firmi zaposlen više od sedam godina, tvrdi da je nedeljno radio i duplo više nego što je predviđeno ugovorom o radu, a da mu nikada za to nije bio plaćen ni dinar.
Bubanja je najavio tužbu protiv vlasnika „Kafateksa" zbog nezakonitog otkaza, a za pomoć i zaštitu obratio se inspekciji i Udruženju „No mobing".
- Radio sam u proseku po 12 sati dnevno, a kući se nisam vratio nikada pre pet po podne. Umesto 40, radio sam po 70-80 sati nedeljno. Iako sam prema ugovoru o radu raspoređen za vozača sa osmočasovnim radnim vremenom, radim uglavnom u proizvodnji, i to, kako gazda kaže, „dok ima posla". Odnedavno nam je i svaka subota radna, ali nije plaćena. Kada sam pre nekoliko dana tražio da mi plati prekovremeni rad, sin vlasnice Vukosav Raković mi je prvo rekao da će mi to platiti na kraju godine, a onda mi je uručio rešenje o otkazu! Obrazloženje je bilo da sam napravio disciplinsku grešku i da sam odbio posao koji je navodno trebalo da uradim?! Nikada nisam bežao od posla - kaže Bubanja, otac osmomesečne bebe. Njegova supruga, koja je bez posla, uskoro treba opet da se porodi.
Vukosav Raković, direktor „Kafateksa", tvrdi da radnici nemaju prekovremenih sati, ali potvrđuje da je Nikola Bubanja dobio otkaz jer je odbio da radi posle 15 časova.
- U toku leta nemamo mnogo posla, tako da radnici ne rade, ali primaju celu platu. Zato kada je sezona rade više. Radnici primaju platu redovno i ne znam šta je tu sporno, jer se radi o preraspodeli radnog vremena. Sada smo zbog zahteva proizvodnje uveli radno vreme od 11 do 19 i Bubanja je odbio da radi - rekao nam je Raković.
Sekretar čačanskog Udruženja „No mobing" Milan Jovanović kaže da se za dve godine postojanja više od 270 radnika obratilo udruženju za pomoć.
- U Čačku je veoma malo onih koji plaćaju radnike redovno. Zakon je na strani radnika najvećim delom, ali se ne sprovodi. Imali smo nedavno slučaj radnika koji je bukvalno radio 36 sati neprekidno, a kada je pao i povredio se, gazda je otišao sa njim kod doktora, tako da je radnik morao da kaže da se povredio kod kuće. Radi se o dobrostojećem gazdi, koji, s druge strane, isplaćuje radnicima minimalac od 14.000 dinara - navodi Jovanović.
On dodaje da je najveći problem što radnici u Srbiji i ne znaju svoja prava.
V. Trtović
Press
Tražio isplatu prekovremenih sati, pa dobio otkaz
Nikola Bubanja dobio je otkaz iz preduzeća „Kafateks", jer je, kako kaže, odbio da besplatno radi više od osam sati. Nikola, koji je u toj firmi zaposlen više od sedam godina, tvrdi da je nedeljno radio i duplo više nego što je predviđeno ugovorom o radu, a da mu nikada za to nije bio plaćen ni dinar.
Bubanja je najavio tužbu protiv vlasnika „Kafateksa" zbog nezakonitog otkaza, a za pomoć i zaštitu obratio se inspekciji i Udruženju „No mobing".
- Radio sam u proseku po 12 sati dnevno, a kući se nisam vratio nikada pre pet po podne. Umesto 40, radio sam po 70-80 sati nedeljno. Iako sam prema ugovoru o radu raspoređen za vozača sa osmočasovnim radnim vremenom, radim uglavnom u proizvodnji, i to, kako gazda kaže, „dok ima posla". Odnedavno nam je i svaka subota radna, ali nije plaćena. Kada sam pre nekoliko dana tražio da mi plati prekovremeni rad, sin vlasnice Vukosav Raković mi je prvo rekao da će mi to platiti na kraju godine, a onda mi je uručio rešenje o otkazu! Obrazloženje je bilo da sam napravio disciplinsku grešku i da sam odbio posao koji je navodno trebalo da uradim?! Nikada nisam bežao od posla - kaže Bubanja, otac osmomesečne bebe. Njegova supruga, koja je bez posla, uskoro treba opet da se porodi.
Vukosav Raković, direktor „Kafateksa", tvrdi da radnici nemaju prekovremenih sati, ali potvrđuje da je Nikola Bubanja dobio otkaz jer je odbio da radi posle 15 časova.
- U toku leta nemamo mnogo posla, tako da radnici ne rade, ali primaju celu platu. Zato kada je sezona rade više. Radnici primaju platu redovno i ne znam šta je tu sporno, jer se radi o preraspodeli radnog vremena. Sada smo zbog zahteva proizvodnje uveli radno vreme od 11 do 19 i Bubanja je odbio da radi - rekao nam je Raković.
Sekretar čačanskog Udruženja „No mobing" Milan Jovanović kaže da se za dve godine postojanja više od 270 radnika obratilo udruženju za pomoć.
- U Čačku je veoma malo onih koji plaćaju radnike redovno. Zakon je na strani radnika najvećim delom, ali se ne sprovodi. Imali smo nedavno slučaj radnika koji je bukvalno radio 36 sati neprekidno, a kada je pao i povredio se, gazda je otišao sa njim kod doktora, tako da je radnik morao da kaže da se povredio kod kuće. Radi se o dobrostojećem gazdi, koji, s druge strane, isplaćuje radnicima minimalac od 14.000 dinara - navodi Jovanović.
On dodaje da je najveći problem što radnici u Srbiji i ne znaju svoja prava.
V. Trtović
среда, 20. јул 2011.
it tim nomobigcacak
Tvrdnje o zlostavljanju u Elektrotehničkoj školi dospele na sud
Objavljeno 20.05.2011
NOVI SAD – Zbog brojnih postupaka zlostavljanja u Elektrotehničkoj školi profesorka Vesna Prugić Mileusnić bila je prinuđena da podnese tužbu Osnovnom sudu. Kako ističe, sve je počelo još 2007. godine kad je postavljena za direktora škole.
– Dotad je kolektiv bio polarizovan na dva sindikata i dve stranke, pa sam imenovana kao neutralni član bez zaleđine kako bih smirila situaciju. Primopreduju prilikom mog drugog postavljenja Milan Vukobrat, današnji direktor škole, opstruisao je otuđenjem pečata škole, o čemu je pisala i štampa. Budući da sam radila pošteno, s visokim osećajem za pravdu, otkrivene su brojne nepravilnosti, što mnogima nije odgovaralo. Vukobrat i ostali članovi mreže mobera odlučili su se za nezakoniti štrajk 2008. godine koji je trajao tri nedelje s totalnom obustavom nastave, i to bez poštovanja minimuma procesa rada. Inspekcija rada potom je naložila sprovođenje disciplinskih postupaka, ali umesto toga Vukobrat je nagrađen imenovanjem za direktora, a oni koji su ga iznedrili do danas su u povlašćenom položaju – kaže Prugićeva.
Šest dana uzastopno dežurni profesor
Kako navodi, potom kreću postupci Milana Vukobrata s ciljem da je ponizi.
– Postavljena sam na mesto dežurnog profesora šest dana uzastopce, što se nikad nikom nije desilo u istoriji prosvete. Skriveni, pa čak i otvoreni revanšizam ogleda se u stalnim opstrukcijama u vidu sprečavanja odlaska na seminare i držanja stručnih predavanja, zatim u povećnom nadzoru, pokretanju neosnovanih disciplinskih postupaka, kritikovanju mentorskog rada, nepriznavanjem uspeha bilo ličnog bilo u radu s đacima… Ni to nije sve jer se moji izveštaji o radu gube, ne dozvoljavaju mi uvid u godišnji izveštaj o radu… – iznosi naša sagovornica.
Privremena mera o zabrani približavanja u radni prostor
Kao vrhunac zlostavljanja ističe činjenicu da joj rukovodstvo škole ne dozvoljava da napreduje u struci.
– Na osnovu rezutata rada 2008. godine pokrenula sam postupak za sticanje zvanja pedagoškog savetnika, u skladu s pravilnikom. Iako moj rad nije nadgledan, dobila sam negativno mišljenje od direktora škole, i to na osnovu mišljenja prosvetne savetnice. To mišljenje prosvetne savetnice dato je blanko i nikad mi nije dostavila obrazloženje niti je sa mnom razgovarala. Uskraćivanje prava na informaciju vrši se i danas jer sam 8. marta ove godine ponovo podnela isti zahtev direktoru Vukobratu. Ni do danas nije odgovorio, iako je zakonski rok 30 dana. Zbog količine i kontinuiteta zlostavljanja godinama trpim psihičke, emotivne i profesionalne posledice pa je stradalo i moje zdravlje. Na osnovu toga sud je doneo privremenu meru o zabrani približavanja u moj radni prostor Vukobratu i još jednoj koleginici, ali oni to i dalje ne poštuju – tvrdi naša sagovornica.
I ministar prosvete ćuti
Zbog svega toga, krajem prošle godine podnela je tužbu zbog sprečavanja zlostavljanja na radu.
– Pre sudskog postupka obraćala sam se školskoj upravi, prosvetnoj inspekciji i ministru prosvete. Odgovora uglavnom nije bilo, a i oni koje sam dobila nisu bili direktni ni blagovremeni. I moji bliski prijatelji u školi takođe trpe mobing, ali nemaju hrabrosti da se suprotstave. Čak im je otvoreno rečeno da je za njihovo dobro poželjno da mi okrenu leđa. Na žrtvi je lako pokazati moć, ali sam sigurna da se iza svake prepotencije krije slabost i osećaj poraženosti – zaključuje Prugićeva.
Autor: Zoran Surla
Sud pravo mesto za probleme
Kako nam je rekao direktor Milan Vukobrat, Pravilnik o sticanju zvanja zahteva pojačano praćenje rada profesora, između ostalog, predviđeno je da prosvetni savetnik dolazi na nastavu.
– Koleginica Prugić nije dobila prolaznu ocenu i tad su nastali problemi. Zajednički sastanak održan prošle godine još više je razbuktao strasti, a tad je prosvetnoj savetnici pozlilo pa je dva puta dolazila Hitna pomoć. Nekoliko dana potom Prugićeva je donela potvrdu iz Medicine rada da je pod stresom i podnela tužbu sudu radi zlostavljanja na poslu. Sigurni smo da je sud pravo mesto da se razreše problemi – rekao je Vukobrat.
Hronologija
Problemi počinju 2007. godine kad je profesorka Vesna Prugić Mileusnić
postavljena za direktora Elektrotehničke škole
Deo kolektiva započeo štrajk s totalnom obustavom rada
Novo rukovodstvo škole potom joj ne dozvoljava da napreduje u struci
i zlostavlja na radnom mestu
Nakon obraćanja prosvetnim institucijama, Prugićeva podnela tužbu sudu
Objavljeno 20.05.2011
NOVI SAD – Zbog brojnih postupaka zlostavljanja u Elektrotehničkoj školi profesorka Vesna Prugić Mileusnić bila je prinuđena da podnese tužbu Osnovnom sudu. Kako ističe, sve je počelo još 2007. godine kad je postavljena za direktora škole.
– Dotad je kolektiv bio polarizovan na dva sindikata i dve stranke, pa sam imenovana kao neutralni član bez zaleđine kako bih smirila situaciju. Primopreduju prilikom mog drugog postavljenja Milan Vukobrat, današnji direktor škole, opstruisao je otuđenjem pečata škole, o čemu je pisala i štampa. Budući da sam radila pošteno, s visokim osećajem za pravdu, otkrivene su brojne nepravilnosti, što mnogima nije odgovaralo. Vukobrat i ostali članovi mreže mobera odlučili su se za nezakoniti štrajk 2008. godine koji je trajao tri nedelje s totalnom obustavom nastave, i to bez poštovanja minimuma procesa rada. Inspekcija rada potom je naložila sprovođenje disciplinskih postupaka, ali umesto toga Vukobrat je nagrađen imenovanjem za direktora, a oni koji su ga iznedrili do danas su u povlašćenom položaju – kaže Prugićeva.
Šest dana uzastopno dežurni profesor
Kako navodi, potom kreću postupci Milana Vukobrata s ciljem da je ponizi.
– Postavljena sam na mesto dežurnog profesora šest dana uzastopce, što se nikad nikom nije desilo u istoriji prosvete. Skriveni, pa čak i otvoreni revanšizam ogleda se u stalnim opstrukcijama u vidu sprečavanja odlaska na seminare i držanja stručnih predavanja, zatim u povećnom nadzoru, pokretanju neosnovanih disciplinskih postupaka, kritikovanju mentorskog rada, nepriznavanjem uspeha bilo ličnog bilo u radu s đacima… Ni to nije sve jer se moji izveštaji o radu gube, ne dozvoljavaju mi uvid u godišnji izveštaj o radu… – iznosi naša sagovornica.
Privremena mera o zabrani približavanja u radni prostor
Kao vrhunac zlostavljanja ističe činjenicu da joj rukovodstvo škole ne dozvoljava da napreduje u struci.
– Na osnovu rezutata rada 2008. godine pokrenula sam postupak za sticanje zvanja pedagoškog savetnika, u skladu s pravilnikom. Iako moj rad nije nadgledan, dobila sam negativno mišljenje od direktora škole, i to na osnovu mišljenja prosvetne savetnice. To mišljenje prosvetne savetnice dato je blanko i nikad mi nije dostavila obrazloženje niti je sa mnom razgovarala. Uskraćivanje prava na informaciju vrši se i danas jer sam 8. marta ove godine ponovo podnela isti zahtev direktoru Vukobratu. Ni do danas nije odgovorio, iako je zakonski rok 30 dana. Zbog količine i kontinuiteta zlostavljanja godinama trpim psihičke, emotivne i profesionalne posledice pa je stradalo i moje zdravlje. Na osnovu toga sud je doneo privremenu meru o zabrani približavanja u moj radni prostor Vukobratu i još jednoj koleginici, ali oni to i dalje ne poštuju – tvrdi naša sagovornica.
I ministar prosvete ćuti
Zbog svega toga, krajem prošle godine podnela je tužbu zbog sprečavanja zlostavljanja na radu.
– Pre sudskog postupka obraćala sam se školskoj upravi, prosvetnoj inspekciji i ministru prosvete. Odgovora uglavnom nije bilo, a i oni koje sam dobila nisu bili direktni ni blagovremeni. I moji bliski prijatelji u školi takođe trpe mobing, ali nemaju hrabrosti da se suprotstave. Čak im je otvoreno rečeno da je za njihovo dobro poželjno da mi okrenu leđa. Na žrtvi je lako pokazati moć, ali sam sigurna da se iza svake prepotencije krije slabost i osećaj poraženosti – zaključuje Prugićeva.
Autor: Zoran Surla
Sud pravo mesto za probleme
Kako nam je rekao direktor Milan Vukobrat, Pravilnik o sticanju zvanja zahteva pojačano praćenje rada profesora, između ostalog, predviđeno je da prosvetni savetnik dolazi na nastavu.
– Koleginica Prugić nije dobila prolaznu ocenu i tad su nastali problemi. Zajednički sastanak održan prošle godine još više je razbuktao strasti, a tad je prosvetnoj savetnici pozlilo pa je dva puta dolazila Hitna pomoć. Nekoliko dana potom Prugićeva je donela potvrdu iz Medicine rada da je pod stresom i podnela tužbu sudu radi zlostavljanja na poslu. Sigurni smo da je sud pravo mesto da se razreše problemi – rekao je Vukobrat.
Hronologija
Problemi počinju 2007. godine kad je profesorka Vesna Prugić Mileusnić
postavljena za direktora Elektrotehničke škole
Deo kolektiva započeo štrajk s totalnom obustavom rada
Novo rukovodstvo škole potom joj ne dozvoljava da napreduje u struci
i zlostavlja na radnom mestu
Nakon obraćanja prosvetnim institucijama, Prugićeva podnela tužbu sudu
понедељак, 11. јул 2011.
it tim no mobingčačak
Drastičan primer zlostavljanja na radnom mestu,gde je žtrva mobirana godinama izgubila desetinu kilograma,psihički labilna i fizički je počela da gubi deo kose..........
Za ovo se u Srbiji neodgovara,jer žrtva više godina pred sudom pokušava da dokaže da je dobila neosnovani otkaz,poslodavac nije žrtvi ni sudu dostavio ugovor o radu koji pravno i ne postoji,na osnovu čega je žrtva dobila otkaz.....
Treba pokrenuti javnu raspravu o ovom i sličnim slučajevima u Republici Srbiji i pokrenuti zakonsku odgovornost nesavesnih poslodavaca.....
недеља, 19. јун 2011.
недеља, 12. јун 2011.
понедељак, 30. мај 2011.
INSPEKTORI ZA MOBING
Pocetak rada inspekcije rada u vezi mobinga-zastite zlostavljanih na radu.....cekamo rezultate
недеља, 29. мај 2011.
четвртак, 26. мај 2011.
субота, 21. мај 2011.
понедељак, 16. мај 2011.
недеља, 8. мај 2011.
четвртак, 28. април 2011.
Семинар у Бугарској у 201о години
АКТИВНО УЧЕШЋЕ УДРУЖЕЊА НО МОБИНГ НА СЕМИНАРУ У РЕПУБЛИЦИ БУГАРСКОЈ УЗ УЧЕШЋЕ ИНСТИТУТА
ЗА МЕЂУНАРОДНУ ПОЛИТИКУ И ПРИВРЕДУ ИЗ БЕОГРАДА РЕПУБЛИКА СРБИЈА И ЕВРОПСКОГ ИНСТИТУТА ИЗ СОФИЈЕ РЕПУБЛИКА БУГАРСКА
среда, 20. април 2011.
sekretar
29.11.2010 08:00
Radnici se plaše da šefove tuže za mobing
Od 4. septembra ove godine, kada je počela primena Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, pa do sada srpskim sudovima je upućeno nekoliko desetina tužbi za mobing. U istom periodu u kuće pravde nije stigla nijedna prekršajna prijava zbog kršenja odredaba pomenutog zakona.
Najviše tužbi stiglo je u Prvi osnovni sud u Beogradu.
Portparol suda sudija Gordana Vuković kaže za “Blic” da je svako od 16 veća za radne sporove primilo po tri do četiri ovakva predmeta, ali da još nije doneta nijedna presuda.
Slika je sasvim drugačija u unutrašnjosti. Od većih sudskih centara, u kojima po novoj sudskoj mreži postoje apelacioni sudovi, samo još Niš može da se pohvali nekim iskustvom. Osnovnom sudu u ovom gradu obratila su se dvojica zaposlenih u državnim firmama tužeći svoje šefove za zlostavljanje na radu. Posebno iznenađuje činjenica što sudovi u Novom Sadu i Kragujevcu u svojim registrima nemaju zabeležen nijedan ovakav predmet.
Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad, kaže da su na celoj teritoriji Srbije u septembru i oktobru izvršili 61 nadzor po prijavama za mobing. Epilog rada inspekcija jesu rešenja i obaveštenja zaposlenima da podnesu tužbu sudu, ali bez ijedne prekršajne prijave.
Slađana Kiković, šef pravne službe Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”, kaže da su do sada podneli samo tri tužbe za mobing.
- Očigledno je da sudije nisu dovoljno edukovane za primenu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Zbog toga smo odlučili da ne podnosimo nove tužbe sve dok se ne izgradi sudska praksa - iznosi Slađana Kiković.
Vladimir Perić, zamenik direktora Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, kaže da im se svakog dana, najčešće imejlom, obrati 10 do 15 zaposolenih s pitanjem da li predstavlja mobing ono što im se dogodilo na poslu.
- Primetili smo da je mobing naročito izražen u radnim sredinama u kojima šef ima manju školsku spremu od radnika. U 90 odsto takvih slučajeva događaju se zlostavljanja na radu, a ovakvi primeri naročito su karakteristični za državne firme - zapaža Perić.
Na pitanje kako objašnjava mali broj tužbi i prekršajnih prijava, Perić kaže:
- Ljudi su i dalje zaplašeni, ali verujem da će se slika promeniti naredne godine.
Sličan odgovor smo dobili i u Inspektoratu za rad.
20.04.2011 08:05-15:27
Ne dozvolite da vas na poslu šikaniraju
Koliko dobro se osećate na poslu koji radite? U savremenom poslovnom svetu ovo pitanje ne odnosi se isključivo na nivo zarade, broj radnih sati, uslove godišnjeg odmora, povlastice i beneficije već i na odnos s kolegama, od direktnih saradnika do poslodavca.
Sve ono što se nekada nazivalo "tlačenje", "ponižavanje radnika", "nehuman odnos poslodavca prema zaposlenom", posebno ukoliko uzmemo u obzir retoriku komunizma, postoji i danas, u savremenom kapitalističkom obliku koji je stigao i u zemlje tzv. istočnog bloka.
Austrijanci ne vole pauze na poslu
O čemu tačno govorimo? O bilo kojoj vrsti šikaniranja na radnom mestu: psihološki teror, moralno zlostavljanje, maltretiranje i drugi vidovi psiholoških pritisaka, seksualno ugrožavanje...
Poboljšajte koncentraciju ošto spomenuti termini ne zvuče nimalo lepo, jasno je da u takvim situacijama postoje počinilac i žrtva. Kada se ove pojave analiziraju i uporede s drugim slučajevima maltretiranja, poput zlostavljanja u porodici ili u nekoj drugoj vrsti grupe, postavlja se pitanje koliko je kod samih žrtava razvijena svest o činjenici da imaju pravo na pomoć i koliko im je potrebno da se usude da bilo koju vrstu pomoći zatraže.
Srećna okolnost je to što je medijsko interesovanje za ovu temu prilično pomoglo prilikom "oslobađanja" maltretiranih osoba. Ugrožene osobe sve češće traže pomoć, posebno otkako mediji počinju da obzirnije ispunjavaju svoje obaveze, a naročito kada žrtva ovakve vrste maltretiranja prepozna sebe u javnim obraćanjima. Do tog trenutka svi obično misle da se takve nemile situacije samo njima u životu događaju.
Ponižavanje može da se dešava po različitim osnovama, od napada na stručnost i ličnost, u cilju uništavanja sigurnosti i samopouzdanja, preko gaženja osnovnih ljudskih principa do urušavanja temelja jedne ličnosti kako bi ona u potpunosti bila elminisana iz radne sredine.
Oko 500 prijava za mobing
Uto, 10/26/2010 - 21:55
Otkako je od početka prošlog meseca krenula primena Zakona o mobingu, Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova dnevno stigne između 15 i 20 prijava.
Oko 500 žrtava mobinga podnelo je pritužbe na svoje pretpostavljene. Čak 70 odsto prijava podnele su žene, a najčešći razlog je seksualno uznemiravanje.
U prijavama koje su pristigle zaposleni se žale na to da ih šefovi otvoreno ili perfidno zlostavljaju s ciljem da ih oteraju s radnog mesta. Posebno su ugroženi radnici u privatizovanim preduzećima gde se novi vlasnik obavezao da neće biti otkaza, pa svesno koristi drugačije metode pritiska kako bi ih naterao da sami odu: kada radnici sami daju otkaz, bez obzira na to što to čine zbog mobinga, gazda nema obavezu da im isplati otpremninu. Ima prijava u kojima se zaposleni žale i na činjenicu da im gazde ne daju da rade da bi ih namerno predstavili kao neradnike, pa ih samim tim "kandiduju" za otkaz, mada ima i onih koji u prijavi ističu da ih na radnom mestu zatrpavaju poslom do te mere da ne mogu da ga u potpunosti do kraja radnog vrema obave. Uz sve to, prisutno je i omalovažavanje pred drugima, tračevi, uvrede...
Savetnica u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova Olga Kićanović objašnjava da je onaj ko prijavi zlostavljanje zaštićen od otkaza, dok poslodavci tvrde da upravo ta zakonska odredba može biti zloupotrebljena, odnosno navesti mnoge koji zapravo i nisu žrtve mobinga da pišu prijave jer im one garantuju sigurnost. Olga Kićanović odbacuje takvu mogućnost, uz podsećanje na to da se pokazalo da je zlostavljanje na radnom mestu jedan od uzroka nastanka psihosomatskih oboljenja kod ljudi.
– Pojedinac zbog mobinga gubi zdravlje. Baveći se dugo pružanjem pomoći žrtvama mobinga shvatila sam da su u trenutku javljanja svi oni bili na bolovanju ili su imali dijagnozu psihosomatskog oboljenja. Svetska zdravstvena organizacija ima u klasifikaciji bolesti dijagnozu Z-56, koja kao uzrok bolesti definiše zlostavljanje na radu – ističe Olga Kićanović.
Ona tvrdi da ovim zakonom zapravo gube samo lovci u mutnom, koje smo imali s 30 odsto raskinutih privatizacionih ugovora, dok poslodavci koji savesno posluju nemaju razloga za brigu. Unija poslodavaca Srbije, pak, smatra da zakon nije trebalo da bude donet jer nije dovoljno precizan. Tako Nebojša Atanacković ističe da je zakon u mnogim detaljima nejasan jer je uveo situacije koje se mogu zvati mobingom a one to nisu, čime je omogućen veliki broj zloupotreba.
Pomoćnica ministra rada i socijalne politike Radmila Katić objasnila je da se naši zaposleni moraju dobro obavestiti o tome šta jeste a šta nije mobing, dodajući da je on kod nas i te kako prisutan, te da će se prava slika znati tek nakon duže primene novog zakona. Ona kaže da mobing nije to što radnik ne dobija platu mesec ili duže jer je zarada u nadležnosti Zakona o radu, ali zato jeste seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje, zakidanje na zaradi, premeštanje na drugo radno mesto bez valjanog razloga... Da bi se dobro odmerilo da li je reč o mobingu, zakon je uveo obavezu da svaki poslodavac imenuje lice za podršku.
– To je lice koje bi trebalo da zna više, da ima više znanja i informacija o pojavnim oblicima mobinga, koje bi trebalo da zna više o samom zakonu i pravilniku i treba da pomogne zaposlenima da prvo ustanove, identifikuje da li ima zlostavljanja ili ga nema – rekla je Radmila Katić.
U udruženju "No mobing" ističu da svaka firma, kako novi zakon obavezuje, mora da ima posrednika i lica za podršku, ali da se u praksi redovno dešava da oni nisu obučeni za takav aranžman pa samim tim podrška nije dovoljno efikasna. Te osobe koje se postavljaju za podršku, po njihovoj oceni, niti znaju šta im je obaveza, niti znaju o čemu se radi u zlostavljanju.
Inače, u poslednjih 20 godina najviše su kršena radna i socijalna prava. U proteklih nekoliko godina pojavila se i nova vrsta mobinga u slučajevima kada su mlade žene u reproduktivnom periodu primoravane na to da potpišu dodatak ugovoru o radu u kojem pristaju na sporazumni prestanak radnog odnosa u slučaju da ostanu trudne.
Lj. Malešević
Zaštita za žrtve
Kada predlog za zaštitu od mobinga dospe u Agenciju za mirno rešavanje sporova, procedura traje deset dana. Ukoliko je osnovan, on se prosleđuje poslodavcu na izjašnjavanje. Sve dok traje proces, podnosiocu prijave za mobing ne može biti prekinut ugovor o radu i ne može biti proglašen viškom. Zakon je predvideo i mogućnost da zaposleni koji je izložen zlostavljanju strahuje da ga prijavi. U tom slučaju umesto njega zahtev može uputiti neko od kolega, predstavnik sindikata ili predstavnik koji je odgovoran za zaštitu i zdravlje na radu, ali dotični zaposleni mora da da saglasnost na njega.
Radnici se plaše da šefove tuže za mobing
Od 4. septembra ove godine, kada je počela primena Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, pa do sada srpskim sudovima je upućeno nekoliko desetina tužbi za mobing. U istom periodu u kuće pravde nije stigla nijedna prekršajna prijava zbog kršenja odredaba pomenutog zakona.
Najviše tužbi stiglo je u Prvi osnovni sud u Beogradu.
Portparol suda sudija Gordana Vuković kaže za “Blic” da je svako od 16 veća za radne sporove primilo po tri do četiri ovakva predmeta, ali da još nije doneta nijedna presuda.
Slika je sasvim drugačija u unutrašnjosti. Od većih sudskih centara, u kojima po novoj sudskoj mreži postoje apelacioni sudovi, samo još Niš može da se pohvali nekim iskustvom. Osnovnom sudu u ovom gradu obratila su se dvojica zaposlenih u državnim firmama tužeći svoje šefove za zlostavljanje na radu. Posebno iznenađuje činjenica što sudovi u Novom Sadu i Kragujevcu u svojim registrima nemaju zabeležen nijedan ovakav predmet.
Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad, kaže da su na celoj teritoriji Srbije u septembru i oktobru izvršili 61 nadzor po prijavama za mobing. Epilog rada inspekcija jesu rešenja i obaveštenja zaposlenima da podnesu tužbu sudu, ali bez ijedne prekršajne prijave.
Slađana Kiković, šef pravne službe Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”, kaže da su do sada podneli samo tri tužbe za mobing.
- Očigledno je da sudije nisu dovoljno edukovane za primenu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Zbog toga smo odlučili da ne podnosimo nove tužbe sve dok se ne izgradi sudska praksa - iznosi Slađana Kiković.
Vladimir Perić, zamenik direktora Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, kaže da im se svakog dana, najčešće imejlom, obrati 10 do 15 zaposolenih s pitanjem da li predstavlja mobing ono što im se dogodilo na poslu.
- Primetili smo da je mobing naročito izražen u radnim sredinama u kojima šef ima manju školsku spremu od radnika. U 90 odsto takvih slučajeva događaju se zlostavljanja na radu, a ovakvi primeri naročito su karakteristični za državne firme - zapaža Perić.
Na pitanje kako objašnjava mali broj tužbi i prekršajnih prijava, Perić kaže:
- Ljudi su i dalje zaplašeni, ali verujem da će se slika promeniti naredne godine.
Sličan odgovor smo dobili i u Inspektoratu za rad.
20.04.2011 08:05-15:27
Ne dozvolite da vas na poslu šikaniraju
Koliko dobro se osećate na poslu koji radite? U savremenom poslovnom svetu ovo pitanje ne odnosi se isključivo na nivo zarade, broj radnih sati, uslove godišnjeg odmora, povlastice i beneficije već i na odnos s kolegama, od direktnih saradnika do poslodavca.
Sve ono što se nekada nazivalo "tlačenje", "ponižavanje radnika", "nehuman odnos poslodavca prema zaposlenom", posebno ukoliko uzmemo u obzir retoriku komunizma, postoji i danas, u savremenom kapitalističkom obliku koji je stigao i u zemlje tzv. istočnog bloka.
Austrijanci ne vole pauze na poslu
O čemu tačno govorimo? O bilo kojoj vrsti šikaniranja na radnom mestu: psihološki teror, moralno zlostavljanje, maltretiranje i drugi vidovi psiholoških pritisaka, seksualno ugrožavanje...
Poboljšajte koncentraciju ošto spomenuti termini ne zvuče nimalo lepo, jasno je da u takvim situacijama postoje počinilac i žrtva. Kada se ove pojave analiziraju i uporede s drugim slučajevima maltretiranja, poput zlostavljanja u porodici ili u nekoj drugoj vrsti grupe, postavlja se pitanje koliko je kod samih žrtava razvijena svest o činjenici da imaju pravo na pomoć i koliko im je potrebno da se usude da bilo koju vrstu pomoći zatraže.
Srećna okolnost je to što je medijsko interesovanje za ovu temu prilično pomoglo prilikom "oslobađanja" maltretiranih osoba. Ugrožene osobe sve češće traže pomoć, posebno otkako mediji počinju da obzirnije ispunjavaju svoje obaveze, a naročito kada žrtva ovakve vrste maltretiranja prepozna sebe u javnim obraćanjima. Do tog trenutka svi obično misle da se takve nemile situacije samo njima u životu događaju.
Ponižavanje može da se dešava po različitim osnovama, od napada na stručnost i ličnost, u cilju uništavanja sigurnosti i samopouzdanja, preko gaženja osnovnih ljudskih principa do urušavanja temelja jedne ličnosti kako bi ona u potpunosti bila elminisana iz radne sredine.
Oko 500 prijava za mobing
Uto, 10/26/2010 - 21:55
Otkako je od početka prošlog meseca krenula primena Zakona o mobingu, Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova dnevno stigne između 15 i 20 prijava.
Oko 500 žrtava mobinga podnelo je pritužbe na svoje pretpostavljene. Čak 70 odsto prijava podnele su žene, a najčešći razlog je seksualno uznemiravanje.
U prijavama koje su pristigle zaposleni se žale na to da ih šefovi otvoreno ili perfidno zlostavljaju s ciljem da ih oteraju s radnog mesta. Posebno su ugroženi radnici u privatizovanim preduzećima gde se novi vlasnik obavezao da neće biti otkaza, pa svesno koristi drugačije metode pritiska kako bi ih naterao da sami odu: kada radnici sami daju otkaz, bez obzira na to što to čine zbog mobinga, gazda nema obavezu da im isplati otpremninu. Ima prijava u kojima se zaposleni žale i na činjenicu da im gazde ne daju da rade da bi ih namerno predstavili kao neradnike, pa ih samim tim "kandiduju" za otkaz, mada ima i onih koji u prijavi ističu da ih na radnom mestu zatrpavaju poslom do te mere da ne mogu da ga u potpunosti do kraja radnog vrema obave. Uz sve to, prisutno je i omalovažavanje pred drugima, tračevi, uvrede...
Savetnica u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova Olga Kićanović objašnjava da je onaj ko prijavi zlostavljanje zaštićen od otkaza, dok poslodavci tvrde da upravo ta zakonska odredba može biti zloupotrebljena, odnosno navesti mnoge koji zapravo i nisu žrtve mobinga da pišu prijave jer im one garantuju sigurnost. Olga Kićanović odbacuje takvu mogućnost, uz podsećanje na to da se pokazalo da je zlostavljanje na radnom mestu jedan od uzroka nastanka psihosomatskih oboljenja kod ljudi.
– Pojedinac zbog mobinga gubi zdravlje. Baveći se dugo pružanjem pomoći žrtvama mobinga shvatila sam da su u trenutku javljanja svi oni bili na bolovanju ili su imali dijagnozu psihosomatskog oboljenja. Svetska zdravstvena organizacija ima u klasifikaciji bolesti dijagnozu Z-56, koja kao uzrok bolesti definiše zlostavljanje na radu – ističe Olga Kićanović.
Ona tvrdi da ovim zakonom zapravo gube samo lovci u mutnom, koje smo imali s 30 odsto raskinutih privatizacionih ugovora, dok poslodavci koji savesno posluju nemaju razloga za brigu. Unija poslodavaca Srbije, pak, smatra da zakon nije trebalo da bude donet jer nije dovoljno precizan. Tako Nebojša Atanacković ističe da je zakon u mnogim detaljima nejasan jer je uveo situacije koje se mogu zvati mobingom a one to nisu, čime je omogućen veliki broj zloupotreba.
Pomoćnica ministra rada i socijalne politike Radmila Katić objasnila je da se naši zaposleni moraju dobro obavestiti o tome šta jeste a šta nije mobing, dodajući da je on kod nas i te kako prisutan, te da će se prava slika znati tek nakon duže primene novog zakona. Ona kaže da mobing nije to što radnik ne dobija platu mesec ili duže jer je zarada u nadležnosti Zakona o radu, ali zato jeste seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje, zakidanje na zaradi, premeštanje na drugo radno mesto bez valjanog razloga... Da bi se dobro odmerilo da li je reč o mobingu, zakon je uveo obavezu da svaki poslodavac imenuje lice za podršku.
– To je lice koje bi trebalo da zna više, da ima više znanja i informacija o pojavnim oblicima mobinga, koje bi trebalo da zna više o samom zakonu i pravilniku i treba da pomogne zaposlenima da prvo ustanove, identifikuje da li ima zlostavljanja ili ga nema – rekla je Radmila Katić.
U udruženju "No mobing" ističu da svaka firma, kako novi zakon obavezuje, mora da ima posrednika i lica za podršku, ali da se u praksi redovno dešava da oni nisu obučeni za takav aranžman pa samim tim podrška nije dovoljno efikasna. Te osobe koje se postavljaju za podršku, po njihovoj oceni, niti znaju šta im je obaveza, niti znaju o čemu se radi u zlostavljanju.
Inače, u poslednjih 20 godina najviše su kršena radna i socijalna prava. U proteklih nekoliko godina pojavila se i nova vrsta mobinga u slučajevima kada su mlade žene u reproduktivnom periodu primoravane na to da potpišu dodatak ugovoru o radu u kojem pristaju na sporazumni prestanak radnog odnosa u slučaju da ostanu trudne.
Lj. Malešević
Zaštita za žrtve
Kada predlog za zaštitu od mobinga dospe u Agenciju za mirno rešavanje sporova, procedura traje deset dana. Ukoliko je osnovan, on se prosleđuje poslodavcu na izjašnjavanje. Sve dok traje proces, podnosiocu prijave za mobing ne može biti prekinut ugovor o radu i ne može biti proglašen viškom. Zakon je predvideo i mogućnost da zaposleni koji je izložen zlostavljanju strahuje da ga prijavi. U tom slučaju umesto njega zahtev može uputiti neko od kolega, predstavnik sindikata ili predstavnik koji je odgovoran za zaštitu i zdravlje na radu, ali dotični zaposleni mora da da saglasnost na njega.
четвртак, 14. април 2011.
PRIJAVE ZBOG POŽARA U "SLOBODI"
Čačak -- Policijska uprava u Čačku podnela krivične prijave protiv 7 osoba
iz fabrike "Sloboda" zbog sumnje da su propustima u proizvodnji doprineli
izbijanju požara.
Posle podnošenja krivičnih prijava na potezu je Osnovno javno tužilaštvo
u Čačku, na čiji zahtev je Policijska uprava prikupila dokaze.
Krivične prijave su podnete protiv generalnog direktora Zorana Stefanovića,
izvršnog direktora za proizvodnju Milovana Lukovića, direktora sektora
proizvodnje Marjana Ćirovića, šefa radne jedinice "Pirotehnika" Ljubomira
Petrovića, poslovođe objekta "77" Dragane Savković i njenog zamenika
Dejana Rackovića.
Na spisku se nalazi i radnica Tanja Bogosavljević, na čijem je radnom mestu,
prilikom odlaganja završenog artiljerijskog projektila kalibra 30 milimetara,
došlo do udara u upaljač, požara i eksplozije.
U više inspekcijskih nalaza prošle godine ukazivano je da u namenskom delu
"Slobode" postoje određene nepravilnosti koje mogu da ugroze bezbednost
radnika i imovine.
Tako je inspekcija Ministarstva odbrane u martu 2010. godine konstatovala
da u kompaniji "nije uspostavljena propisana bezbednost niti zaštita od
požara i eksplozije".
Posle podnošenja krivičnih prijava na potezu je Osnovno javno tužilaštvo
u Čačku, na čiji zahtev je Policijska uprava prikupila obaveštenja "radi
utvrđivanja činjeničnog stanja i provere da li je u radnjama službenih
i odgovornih lica bilo obeležja nekog od krivičnih dela protiv opštih
sigurnosti ljudi i imovine".
Čačak -- Policijska uprava u Čačku podnela krivične prijave protiv 7 osoba
iz fabrike "Sloboda" zbog sumnje da su propustima u proizvodnji doprineli
izbijanju požara.
Posle podnošenja krivičnih prijava na potezu je Osnovno javno tužilaštvo
u Čačku, na čiji zahtev je Policijska uprava prikupila dokaze.
Krivične prijave su podnete protiv generalnog direktora Zorana Stefanovića,
izvršnog direktora za proizvodnju Milovana Lukovića, direktora sektora
proizvodnje Marjana Ćirovića, šefa radne jedinice "Pirotehnika" Ljubomira
Petrovića, poslovođe objekta "77" Dragane Savković i njenog zamenika
Dejana Rackovića.
Na spisku se nalazi i radnica Tanja Bogosavljević, na čijem je radnom mestu,
prilikom odlaganja završenog artiljerijskog projektila kalibra 30 milimetara,
došlo do udara u upaljač, požara i eksplozije.
U više inspekcijskih nalaza prošle godine ukazivano je da u namenskom delu
"Slobode" postoje određene nepravilnosti koje mogu da ugroze bezbednost
radnika i imovine.
Tako je inspekcija Ministarstva odbrane u martu 2010. godine konstatovala
da u kompaniji "nije uspostavljena propisana bezbednost niti zaštita od
požara i eksplozije".
Posle podnošenja krivičnih prijava na potezu je Osnovno javno tužilaštvo
u Čačku, na čiji zahtev je Policijska uprava prikupila obaveštenja "radi
utvrđivanja činjeničnog stanja i provere da li je u radnjama službenih
i odgovornih lica bilo obeležja nekog od krivičnih dela protiv opštih
sigurnosti ljudi i imovine".
sekretar
ИСТРАЖИВАЧКО НОВИНАРСТВО У СРБИЈИ, 2006 ГОДИНА
Датум : 1.7.2006,Новина : Пресс,Страна : 5,Аутор : Е. П.
Тема : Случајеви корупције и борбе против корупције
Уз помоћ „стечајне мафије", директорка Поштанске штедионице Јелица Живковић
врло брзо се богатила. Поред два стана на Бановом брду, у Пере Тодоровића и у
Пожешкој улици код пијаце, Јелица Живковић је од послова које је обављала за
„стечајну мафију" купила и стан у улици Сање Живановића на Сењаку. Овај стан
најскупљом дрвенаријом опремио је нико други до Драган Кузмановић, и његова фирма „Домис" из Миоковца код Чачка. Тај исти Кузмановић био је корисник средстава ПШ и, како сазнајемо у Штедионици,нередовно је враћао кредите.
Кузмановић је виђен и прошле године на отварању филијале ПШ у Чачку, поред
Живковићке............
© Copyright Transparency Serbia
Датум : 20.10.2006,Новина : Стандард,Страна : 22,Аутор : НН
Тема : Случајеви корупције и борбе против корупције
Агенција : ,Најава : НЕ,Жанр : Рубрика – тема,Оцена : Негативна
ВИЛЕ И СТАНОВИ СТЕЧАЈНЕ МАФИЈЕ
Лако се процењује да је стечајна мафија оштетила државу за више од 50 милиона
евра, само куће, виле и станови по Београду и Новом Саду главних организатора и
чланова групе процењују се на око три милиона евра ....
Ухапшена директорка Поштанске штедионице пронађена у вили Драгана Кузмановића,
власника предузећа Домис.... .
ОПТУЖНИЦА Од 35 оптужених, у притвору је 14, са слободе се брани 18 оптужених,
док је троје окривљених у бекству ШТО БЛИЖЕ ШУМИ Филмски град наЧукарици није случајно изабран као место где су чланови стечајне мафије куповали станове.
Истраживао Тим СТАНДАРДА Фото Душан МИЛЕНКОВИћ, Емил Ваш и Архива СТАНДАРДА
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Тако је и ухапшена директорка Поштанске штедионице Јелица Живковић узела два
стана у поменутом насељу и у истој улици с тим што се станови води на њеног
супруга Ћурицу и сина Милоша. Стандар је од свих ухапшених пронашао да
Живковићева има највише некретнина, не само у Београду већ и у Новом Саду.
Поред два стана у Филмском граду, породица Живковић има стан у Пожешкој 37,у
Улици Петра Лековића на Сунчаној падини и и Пере Тодоровића, сви у београдском
насељу Баново брдо. Поседује и стан у новосадском насељу Лиман, где стан има
и бивши директор ПТТ Нови Сад Мирко Божић. Њена имовина, за коју се зна,
процењена је на око 650.000 евра. Како се очекивало, Живковићева није ухапшена ни у једном од наведених станова. Од извора у полицији смо сазнали даје директорка Поштанске штедионице пронађена у вили једног од клијената штедионице Драгана Кузмановића, власника предузећа Домис из Миоковца код Чачка. Живковићева је на саслушању тврдила да стан где је ухапшена, у Улици Сање Живановић на Сењаку, не припада њој већ Кузмановићу који јој је уступио накоришћење док се стан у Пожешкој не реновира!? Тај исти Кузмановић био је корисник средстава Поштанске штедионице, и како сазнајемо, нередовно је враћао
кредите. Дешавало се и да се Поштанска штедионица задужи код Народне банке
Србије само да би Кузмановић добио девизне кредите. По ком основу је Поштанска
штедионица одобравала кредите особама које нису на време враћале новац,
утврдиће се полицијском и финансијском истрагом која је у току........
© Copyright Transparency Serbia
А. Арсенијевић | 28. 02. 2008. - 06:05h- БЛИЦ
Прошлог лета фирма „Домис“ је јединствено предузеће поделила на четири дела, а разлог за овај потез, мада како каже власник Драган Кузмановић, „Домис“ никада није имао фирму или рачун ван Чачка, биле су учестале контроле финансијског пословања.
- За мање од годину дана осам пута су контролисали пословање из 2004, 2005, и 2006. године а чашу је прелило унакрсно испитивање о пореклу имовине. У то време је јавна тајна било да се многе фирме уопште не контролишу и да су на мети фирме чији власници нису партијски опредељени нити имају неку другу врсту заштите. Нисам тада био љут на локалну власт јер она није имала никакве ингеренције над Пореском управом, али сам незадовољан што бар није покушала да ме заштити - објашњава Драган Кузмановић.
Датум : 1.7.2006,Новина : Пресс,Страна : 5,Аутор : Е. П.
Тема : Случајеви корупције и борбе против корупције
Уз помоћ „стечајне мафије", директорка Поштанске штедионице Јелица Живковић
врло брзо се богатила. Поред два стана на Бановом брду, у Пере Тодоровића и у
Пожешкој улици код пијаце, Јелица Живковић је од послова које је обављала за
„стечајну мафију" купила и стан у улици Сање Живановића на Сењаку. Овај стан
најскупљом дрвенаријом опремио је нико други до Драган Кузмановић, и његова фирма „Домис" из Миоковца код Чачка. Тај исти Кузмановић био је корисник средстава ПШ и, како сазнајемо у Штедионици,нередовно је враћао кредите.
Кузмановић је виђен и прошле године на отварању филијале ПШ у Чачку, поред
Живковићке............
© Copyright Transparency Serbia
Датум : 20.10.2006,Новина : Стандард,Страна : 22,Аутор : НН
Тема : Случајеви корупције и борбе против корупције
Агенција : ,Најава : НЕ,Жанр : Рубрика – тема,Оцена : Негативна
ВИЛЕ И СТАНОВИ СТЕЧАЈНЕ МАФИЈЕ
Лако се процењује да је стечајна мафија оштетила државу за више од 50 милиона
евра, само куће, виле и станови по Београду и Новом Саду главних организатора и
чланова групе процењују се на око три милиона евра ....
Ухапшена директорка Поштанске штедионице пронађена у вили Драгана Кузмановића,
власника предузећа Домис.... .
ОПТУЖНИЦА Од 35 оптужених, у притвору је 14, са слободе се брани 18 оптужених,
док је троје окривљених у бекству ШТО БЛИЖЕ ШУМИ Филмски град наЧукарици није случајно изабран као место где су чланови стечајне мафије куповали станове.
Истраживао Тим СТАНДАРДА Фото Душан МИЛЕНКОВИћ, Емил Ваш и Архива СТАНДАРДА
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Тако је и ухапшена директорка Поштанске штедионице Јелица Живковић узела два
стана у поменутом насељу и у истој улици с тим што се станови води на њеног
супруга Ћурицу и сина Милоша. Стандар је од свих ухапшених пронашао да
Живковићева има највише некретнина, не само у Београду већ и у Новом Саду.
Поред два стана у Филмском граду, породица Живковић има стан у Пожешкој 37,у
Улици Петра Лековића на Сунчаној падини и и Пере Тодоровића, сви у београдском
насељу Баново брдо. Поседује и стан у новосадском насељу Лиман, где стан има
и бивши директор ПТТ Нови Сад Мирко Божић. Њена имовина, за коју се зна,
процењена је на око 650.000 евра. Како се очекивало, Живковићева није ухапшена ни у једном од наведених станова. Од извора у полицији смо сазнали даје директорка Поштанске штедионице пронађена у вили једног од клијената штедионице Драгана Кузмановића, власника предузећа Домис из Миоковца код Чачка. Живковићева је на саслушању тврдила да стан где је ухапшена, у Улици Сање Живановић на Сењаку, не припада њој већ Кузмановићу који јој је уступио накоришћење док се стан у Пожешкој не реновира!? Тај исти Кузмановић био је корисник средстава Поштанске штедионице, и како сазнајемо, нередовно је враћао
кредите. Дешавало се и да се Поштанска штедионица задужи код Народне банке
Србије само да би Кузмановић добио девизне кредите. По ком основу је Поштанска
штедионица одобравала кредите особама које нису на време враћале новац,
утврдиће се полицијском и финансијском истрагом која је у току........
© Copyright Transparency Serbia
А. Арсенијевић | 28. 02. 2008. - 06:05h- БЛИЦ
Прошлог лета фирма „Домис“ је јединствено предузеће поделила на четири дела, а разлог за овај потез, мада како каже власник Драган Кузмановић, „Домис“ никада није имао фирму или рачун ван Чачка, биле су учестале контроле финансијског пословања.
- За мање од годину дана осам пута су контролисали пословање из 2004, 2005, и 2006. године а чашу је прелило унакрсно испитивање о пореклу имовине. У то време је јавна тајна било да се многе фирме уопште не контролишу и да су на мети фирме чији власници нису партијски опредељени нити имају неку другу врсту заштите. Нисам тада био љут на локалну власт јер она није имала никакве ингеренције над Пореском управом, али сам незадовољан што бар није покушала да ме заштити - објашњава Драган Кузмановић.
Пријавите се на:
Постови (Atom)