sekretar

29.11.2010 08:00
Radnici se plaše da šefove tuže za mobing
Od 4. septembra ove godine, kada je počela primena Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, pa do sada srpskim sudovima je upućeno nekoliko desetina tužbi za mobing. U istom periodu u kuće pravde nije stigla nijedna prekršajna prijava zbog kršenja odredaba pomenutog zakona.


Najviše tužbi stiglo je u Prvi osnovni sud u Beogradu.
Portparol suda sudija Gordana Vuković kaže za “Blic” da je svako od 16 veća za radne sporove primilo po tri do četiri ovakva predmeta, ali da još nije doneta nijedna presuda.

Slika je sasvim drugačija u unutrašnjosti. Od većih sudskih centara, u kojima po novoj sudskoj mreži postoje apelacioni sudovi, samo još Niš može da se pohvali nekim iskustvom. Osnovnom sudu u ovom gradu obratila su se dvojica zaposlenih u državnim firmama tužeći svoje šefove za zlostavljanje na radu. Posebno iznenađuje činjenica što sudovi u Novom Sadu i Kragujevcu u svojim registrima nemaju zabeležen nijedan ovakav predmet.

Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad, kaže da su na celoj teritoriji Srbije u septembru i oktobru izvršili 61 nadzor po prijavama za mobing. Epilog rada inspekcija jesu rešenja i obaveštenja zaposlenima da podnesu tužbu sudu, ali bez ijedne prekršajne prijave.


Slađana Kiković, šef pravne službe Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”, kaže da su do sada podneli samo tri tužbe za mobing.
- Očigledno je da sudije nisu dovoljno edukovane za primenu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Zbog toga smo odlučili da ne podnosimo nove tužbe sve dok se ne izgradi sudska praksa - iznosi Slađana Kiković.

Vladimir Perić, zamenik direktora Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, kaže da im se svakog dana, najčešće imejlom, obrati 10 do 15 zaposolenih s pitanjem da li predstavlja mobing ono što im se dogodilo na poslu.

- Primetili smo da je mobing naročito izražen u radnim sredinama u kojima šef ima manju školsku spremu od radnika. U 90 odsto takvih slučajeva događaju se zlostavljanja na radu, a ovakvi primeri naročito su karakteristični za državne firme - zapaža Perić.

Na pitanje kako objašnjava mali broj tužbi i prekršajnih prijava, Perić kaže:

- Ljudi su i dalje zaplašeni, ali verujem da će se slika promeniti naredne godine.

Sličan odgovor smo dobili i u Inspektoratu za rad.

20.04.2011 08:05-15:27
Ne dozvolite da vas na poslu šikaniraju
Koliko dobro se osećate na poslu koji radite? U savremenom poslovnom svetu ovo pitanje ne odnosi se isključivo na nivo zarade, broj radnih sati, uslove godišnjeg odmora, povlastice i beneficije već i na odnos s kolegama, od direktnih saradnika do poslodavca.


Sve ono što se nekada nazivalo "tlačenje", "ponižavanje radnika", "nehuman odnos poslodavca prema zaposlenom", posebno ukoliko uzmemo u obzir retoriku komunizma, postoji i danas, u savremenom kapitalističkom obliku koji je stigao i u zemlje tzv. istočnog bloka.
Austrijanci ne vole pauze na poslu

O čemu tačno govorimo? O bilo kojoj vrsti šikaniranja na radnom mestu: psihološki teror, moralno zlostavljanje, maltretiranje i drugi vidovi psiholoških pritisaka, seksualno ugrožavanje...
Poboljšajte koncentraciju ošto spomenuti termini ne zvuče nimalo lepo, jasno je da u takvim situacijama postoje počinilac i žrtva. Kada se ove pojave analiziraju i uporede s drugim slučajevima maltretiranja, poput zlostavljanja u porodici ili u nekoj drugoj vrsti grupe, postavlja se pitanje koliko je kod samih žrtava razvijena svest o činjenici da imaju pravo na pomoć i koliko im je potrebno da se usude da bilo koju vrstu pomoći zatraže.

Srećna okolnost je to što je medijsko interesovanje za ovu temu prilično pomoglo prilikom "oslobađanja" maltretiranih osoba. Ugrožene osobe sve češće traže pomoć, posebno otkako mediji počinju da obzirnije ispunjavaju svoje obaveze, a naročito kada žrtva ovakve vrste maltretiranja prepozna sebe u javnim obraćanjima. Do tog trenutka svi obično misle da se takve nemile situacije samo njima u životu događaju.

Ponižavanje može da se dešava po različitim osnovama, od napada na stručnost i ličnost, u cilju uništavanja sigurnosti i samopouzdanja, preko gaženja osnovnih ljudskih principa do urušavanja temelja jedne ličnosti kako bi ona u potpunosti bila elminisana iz radne sredine.

Oko 500 prijava za mobing
Uto, 10/26/2010 - 21:55
Otkako je od početka prošlog meseca krenula primena Zakona o mobingu, Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova dnevno stigne između 15 i 20 prijava.
Oko 500 žrtava mobinga podnelo je pritužbe na svoje pretpostavljene. Čak 70 odsto prijava podnele su žene, a najčešći razlog je seksualno uznemiravanje.
U prijavama koje su pristigle zaposleni se žale na to da ih šefovi otvoreno ili perfidno zlostavljaju s ciljem da ih oteraju s radnog mesta. Posebno su ugroženi radnici u privatizovanim preduzećima gde se novi vlasnik obavezao da neće biti otkaza, pa svesno koristi drugačije metode pritiska kako bi ih naterao da sami odu: kada radnici sami daju otkaz, bez obzira na to što to čine zbog mobinga, gazda nema obavezu da im isplati otpremninu. Ima prijava u kojima se zaposleni žale i na činjenicu da im gazde ne daju da rade da bi ih namerno predstavili kao neradnike, pa ih samim tim "kandiduju" za otkaz, mada ima i onih koji u prijavi ističu da ih na radnom mestu zatrpavaju poslom do te mere da ne mogu da ga u potpunosti do kraja radnog vrema obave. Uz sve to, prisutno je i omalovažavanje pred drugima, tračevi, uvrede...
Savetnica u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova Olga Kićanović objašnjava da je onaj ko prijavi zlostavljanje zaštićen od otkaza, dok poslodavci tvrde da upravo ta zakonska odredba može biti zloupotrebljena, odnosno navesti mnoge koji zapravo i nisu žrtve mobinga da pišu prijave jer im one garantuju sigurnost. Olga Kićanović odbacuje takvu mogućnost, uz podsećanje na to da se pokazalo da je zlostavljanje na radnom mestu jedan od uzroka nastanka psihosomatskih oboljenja kod ljudi.
– Pojedinac zbog mobinga gubi zdravlje. Baveći se dugo pružanjem pomoći žrtvama mobinga shvatila sam da su u trenutku javljanja svi oni bili na bolovanju ili su imali dijagnozu psihosomatskog oboljenja. Svetska zdravstvena organizacija ima u klasifikaciji bolesti dijagnozu Z-56, koja kao uzrok bolesti definiše zlostavljanje na radu – ističe Olga Kićanović.
Ona tvrdi da ovim zakonom zapravo gube samo lovci u mutnom, koje smo imali s 30 odsto raskinutih privatizacionih ugovora, dok poslodavci koji savesno posluju nemaju razloga za brigu. Unija poslodavaca Srbije, pak, smatra da zakon nije trebalo da bude donet jer nije dovoljno precizan. Tako Nebojša Atanacković ističe da je zakon u mnogim detaljima nejasan jer je uveo situacije koje se mogu zvati mobingom a one to nisu, čime je omogućen veliki broj zloupotreba.
Pomoćnica ministra rada i socijalne politike Radmila Katić objasnila je da se naši zaposleni moraju dobro obavestiti o tome šta jeste a šta nije mobing, dodajući da je on kod nas i te kako prisutan, te da će se prava slika znati tek nakon duže primene novog zakona. Ona kaže da mobing nije to što radnik ne dobija platu mesec ili duže jer je zarada u nadležnosti Zakona o radu, ali zato jeste seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje, zakidanje na zaradi, premeštanje na drugo radno mesto bez valjanog razloga... Da bi se dobro odmerilo da li je reč o mobingu, zakon je uveo obavezu da svaki poslodavac imenuje lice za podršku.
– To je lice koje bi trebalo da zna više, da ima više znanja i informacija o pojavnim oblicima mobinga, koje bi trebalo da zna više o samom zakonu i pravilniku i treba da pomogne zaposlenima da prvo ustanove, identifikuje da li ima zlostavljanja ili ga nema – rekla je Radmila Katić.
U udruženju "No mobing" ističu da svaka firma, kako novi zakon obavezuje, mora da ima posrednika i lica za podršku, ali da se u praksi redovno dešava da oni nisu obučeni za takav aranžman pa samim tim podrška nije dovoljno efikasna. Te osobe koje se postavljaju za podršku, po njihovoj oceni, niti znaju šta im je obaveza, niti znaju o čemu se radi u zlostavljanju.
Inače, u poslednjih 20 godina najviše su kršena radna i socijalna prava. U proteklih nekoliko godina pojavila se i nova vrsta mobinga u slučajevima kada su mlade žene u reproduktivnom periodu primoravane na to da potpišu dodatak ugovoru o radu u kojem pristaju na sporazumni prestanak radnog odnosa u slučaju da ostanu trudne.
Lj. Malešević
Zaštita za žrtve
Kada predlog za zaštitu od mobinga dospe u Agenciju za mirno rešavanje sporova, procedura traje deset dana. Ukoliko je osnovan, on se prosleđuje poslodavcu na izjašnjavanje. Sve dok traje proces, podnosiocu prijave za mobing ne može biti prekinut ugovor o radu i ne može biti proglašen viškom. Zakon je predvideo i mogućnost da zaposleni koji je izložen zlostavljanju strahuje da ga prijavi. U tom slučaju umesto njega zahtev može uputiti neko od kolega, predstavnik sindikata ili predstavnik koji je odgovoran za zaštitu i zdravlje na radu, ali dotični zaposleni mora da da saglasnost na njega.